Isti procenat o\u010dekuje da lideri podr\u017eavaju fleksibilne na\u010dine rada i imaju poverenja u ljude da odgovorno organizuju svoj posao.<\/strong><\/p>\n\n\n\nMe\u0111utim, istra\u017eivanje pokazuje da se ono \u0161to zaposleni \u017eele \u010desto znatno razlikuje od onoga \u0161to do\u017eivljavaju u praksi. Najve\u0107e razlike prime\u0107ene su u oblastima psiholo\u0161ke sigurnosti, profesionalnog razvoja, kvaliteta liderstva, jasno\u0107e uloga i transparentnosti plata.<\/p>\n\n\n\n
Dok 85% zaposlenih \u017eeli otvorenu komunikaciju, samo 66% ka\u017ee da ih poslodavac blagovremeno informi\u0161e o va\u017enim de\u0161avanjima. Jo\u0161 manje zaposlenih, njih 61%, smatra da njihov poslodavac iskreno komunicira o izazovima sa kojima se kompanija suo\u010dava<\/strong>. Oko 64% ocenjuje da u njihovoj kompaniji postoji otvorena komunikacija izme\u0111u rukovodstva i zaposlenih.<\/p>\n\n\n\nDrugim re\u010dima, ve\u0107ina zaposlenih smatra transparentnost va\u017enom, ali je zna\u010dajan deo njih ne prepoznaje u svakodnevnom radu. Posebno je zanimljivo to \u0161to se iskustvo razlikuje me\u0111u generacijama. Generacija Y najre\u0111e smatra da njen poslodavac iskreno govori o izazovima<\/strong> – to ka\u017ee tek ne\u0161to vi\u0161e od polovine ispitanika iz ove generacije.<\/p>\n\n\n\nTransparentnost plata posebno osetljiva tema<\/h2>\n\n\n\n
Jedan od najve\u0107ih raskoraka u istra\u017eivanju prime\u0107en je u komunikaciji o platama.<\/p>\n\n\n\n
Transparentnost zarada va\u017ena je za 79% ispitanika, ali samo 40% zaposlenih zna raspon plate za svoju poziciju.<\/strong> Jo\u0161 manje njih, 37%, ka\u017ee da im poslodavac obja\u0161njava kako se plate odre\u0111uju, dok samo 43% zna \u0161ta treba da uradi kako bi dobilo povi\u0161icu.<\/p>\n\n\n\nOvi rezultati ne zna\u010de da zaposleni o\u010dekuju da sve plate u kompaniji budu javno dostupne. Oni pokazuju da ljudi \u017eele da razumeju sistem. \u017dele da znaju od \u010dega zavisi njihova zarada, koji kriterijumi uti\u010du na pove\u0107anje plate<\/strong>, \u0161ta se od njih o\u010dekuje i da li ista pravila va\u017ee za sve.<\/p>\n\n\n\nKada zaposleni ne poznaje kriterijume, te\u0161ko mo\u017ee da proceni da li je odluka o njegovoj zaradi pravi\u010dna. Nejasan sistem zato lako postaje izvor nepoverenja.<\/p>\n\n\n\n
Reakcija kompanije je presudna<\/h2>\n\n\n\n
Transparentnost ne ide samo u jednom smeru, od rukovodstva prema zaposlenima. Ona podrazumeva i mogu\u0107nost da zaposleni otvoreno iznesu svoje mi\u0161ljenje, postave pitanje ili uka\u017eu na problem.<\/p>\n\n\n\n
Iako 87% ispitanika \u017eeli da radi u psiholo\u0161ki bezbednom okru\u017eenju, samo 59% ka\u017ee da njihov poslodavac podsti\u010de zaposlene da slobodno izra\u017eavaju mi\u0161ljenje.<\/p>\n\n\n\n
Isti procenat smatra da mo\u017ee da iznese zabrinutost bez straha od negativnih posledica, dok tek 57% zaposlenih ka\u017ee da njihov poslodavac podsti\u010de lidere da gre\u0161ke posmatraju kao priliku za u\u010denje.<\/p>\n\n\n\n
To pokazuje da otvorena komunikacija nije samo pitanje koli\u010dine informacija<\/strong>. Ona zavisi i od reakcije kompanije kada zaposleni ka\u017ee ne\u0161to \u0161to nije prijatno da se \u010duje. Kompanija formalno mo\u017ee da poziva ljude da daju povratne informacije, ali ako se kritika ignori\u0161e ili ka\u017enjava, zaposleni \u0107e vrlo brzo prestati da govore.<\/p>\n\n\n\nKako kandidat mo\u017ee da proceni transparentnost poslodavca?<\/h2>\n\n\n\n
Potpunu sliku o kompaniji te\u0161ko je ste\u0107i pre nego \u0161to u njoj po\u010dnete da radite. Ipak, na\u010din na koji poslodavac vodi proces selekcije mo\u017ee dosta toga da otkrije.<\/p>\n\n\n\n
Obratite pa\u017enju na to da li su:<\/p>\n\n\n\n