Podsetimo, Evropska unija je jo\u0161 2023. usvojila Direktivu o transparentnosti plata, kako bi poku\u0161ala da smanji rodni jaz u zaradama i uvede vi\u0161e otvorenosti u politiku plata kompanija<\/strong>. Dr\u017eavama \u010dlanicama ostvaljeno je tri godine da usklade svoja zakonodavstva<\/strong> i njena puna primena po\u010dela je tek ovog juna.<\/p>\n\n\n\n Ipak najve\u0107i broj \u010dlanica EU nema usvojene adekvatne nacionalne propise ni danas. Istra\u017eivanje Evropske konfederacije sindikata pokazala je da su do 7. Juna, kada je Direktiva stupila na snagu, zakone usvojile jedino Italija, Slova\u010dka i Litvanija<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Nekoliko \u010dlanica EU, poput Belgije, Poljske ili Malte imaju u nacionalnim propisima tek delimi\u010dnu primenu odredbi iz ove Direktive. Neke druge, pak, primenu zakona koji proisti\u010de iz Direktive planiraju tek od januara 2027. A ima i dr\u017eava, poput Nema\u010dke, Austrije ili \u0160panije koje jo\u0161 nemaju pripremljen ni nacrt zakona, a ni jasan vremenski okvir kada \u0107e on biti usvojen i po\u010deti sa primenom, poru;ili su u Evropskoj konfederaciji sindikata.<\/p>\n\n\n\n U ovom sindikatu, koji se odlu\u010dno bori za usvajanje Zakona o transparentnosti plata, najavili suda zbog odlo\u017eene primene Direktive \u017eene u EU godi\u0161nje gube \u010dak 4.256 evra<\/strong>. Re\u010d je o neopravdanim razlikama u platama u odnosu na mu\u0161karce na istim radim mestima i pozicijama. Naime, podaci Eurostata pokazuju da je ta razlika oko 11 procenata. Drugim re\u010dima, \u017eene su za 11 odsto manje pla\u0107ene od mu\u0161karaca sa istim kvalifikacijama<\/strong>, godinama iskustva i na istim ili veoma sli\u010dnim radnim pozicijama u kompanijama.<\/p>\n\n\n\n Upravo da bi se suzbio ovaj jaz, ali i netransparetnost u odre\u0111ivanju zarada zaposlenih koji rade isti posao, Direktiva i jeste usvojena. I uprkos pritiscima poslodavaca da se primena ovakve direktive odlo\u017ei, Evropska komisija je odbila da produ\u017ei rok dat 7. juna.<\/p>\n\n\n\n Mnoge kompanije u EU smatraju da ovakva Direktiva name\u0107e administrativna optere\u0107enja kompanija i negativno uti\u010de na njihovo poslovanje. Jedna \u010dlanica EU, \u0160vedska, zbog toga se i javno usprotivila njenom usvajanju i zatra\u017eila ponovne pregovore u okviru EU u vezi sa njom.<\/p>\n\n\n\n Zabluda je da \u0107e Direktiva o transparetnosti plata dovesti do otkrivanja visine zarada zaposlenih. Njen cilj je zapravo da smanji nepravedan jaz u zaradama, odnosno da poo<\/strong>\u0161tri kriterijume na osnovu kojih poslodavci donose odluku o ne\u010dijoj zaradi.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zagovornici ove Direktive ka\u017eu da je princip \u201ejednake plate za jednak rad\u201c deo evropskog prava jo\u0161 od Rimskog ugovora iz 1957. kojim je osnovana tada\u0161nja Evropska ekonomska zajednica. Ali, i pored toga razlike u platama za isti rad su decenijama ostajale na snazi.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Razlog je \u010dinjenica da je plata tajna<\/strong> i da u tom segmentu radno-pravnog statusa nema dovoljno transparernosti. Zaposleni naj\u010de\u0161\u0107e ne znaju kako se odre\u0111uju plate i na osnovu kojih kriterijuma. Ne znaju da li su manje pla\u0107eni od kolega na istoj poziciji, niti imaju pravo da to provere i utvrde.<\/p>\n\n\n\n Zbog toga, EU sada poku\u0161ava da poslodavcima nametne obavezu da se utvrde ne\u0161to jasnija pravila.<\/p>\n\n\n\n Direktiva name\u0107e poslodavncima obavezu ve\u0107 prilikom davanja oglasa za posao ili pre intervjua sa kandidatima da navedu po\u010detnu zaradu ili njen raspon <\/strong>\u0161to do sada nisu bili du<\/strong>\u017eni<\/strong>. Tako\u0111e, zabranjeno je da poslodavac pita kandidata kolika mu je bila plata na prethodnom radnom mestu.<\/p>\n\n\n\n Kako bi se smanjio jaz, zaposleni \u0107e imati pravo da od poslodavca dobije uvid u prose\u010dnu platu za poziciju na kojoj radi, kao i isti taj podatak kada su u pitanju razli\u010diti polovi. Pa bi zaposlene \u017eene mogle da zatra\u017ee podatak o tome kolika je plata njihovih mu\u0161kih kolega koji rade na istoj poziciji kao i one.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kompanije \u0107e morati da imaju jasne i objektivne kriterijume za odre\u0111ivanje plata i napredovanja. Tako\u0111e, velike kompanije ima\u0107e posebna pravila. Preduze\u0107a sa vi\u0161e od 100 zaposlenih mora\u0107e redovno da izve\u0161tavaju o rodnom jazu u zaradama.<\/strong> Ukoliko razlika izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena prelazi pet procenata, a ne mo\u017ee objektivno da se opravda, kompanija \u0107e biti obavezna da sprovede zajedni\u010dku procenu plata zajedno sa predstavnicima radnika.<\/p>\n\n\n\n Poslodavci negoduju zbog \u010dinjenice da ova pravila zahtevaju preveliko administriranje<\/strong>, ali i ve\u0107i finansijski tro\u0161ak. Naime, oni \u0107e ubudu\u0107e morati da imaju mnogo preciznije sistematizacije, jasnije opise pozicija, kao i jasne kriterijume za visinu zarade, bonuse i uslove napredovanja u kompaniji. Ali i manji jaz u zaradama, \u0161to mo\u017ee dovesti do korekcije neujedna\u010denih plata, a time i dodatnih tro\u0161kova.<\/p>\n\n\n\n Evropski sindikat o\u010dekuje da \u0107e zbog povrede prava EU zvani\u010dni Brisel protiv dr\u017eava \u010dlanica koje nisu usvojile nacionalne propise uskla\u0111ene sa ovom Direktivom, otpo\u010deti proces sankcionisanja. On u prvom koraku podrazumeva zahtev Vladama tih dr\u017eava da objasne zbog \u010dega kasne sa primenom.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko ne dostave odgovor u propisanom roku, sledi zvani\u010dan nalog Evropske komisije da se usvoji propis u roku. Ukoliko i to ne bude ispunjeno, onda bi slu\u010daj protiv dr\u017eava koje to ne urade dospeo pred Sud pravde u Luksemburgu.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, ovi zakoni koje usvoje dr\u017eave \u010dlanice moraju imati kaznene odredbe za poslodavce koji ih ne budu po\u0161tovali.<\/p>\n\n\n\n Ti propisi sadr\u017ea\u0107e jasne nov\u010dane kazne za kompanije<\/strong> koje ne objavljuju izve\u0161taje o jazu o platama ili za one poslodavce koji ne budu revidirali odluke o platama ako su one u neskladu ve\u0107em od propisanog. Visine kazni odre\u0111uju se u zavisnosti od veli\u010dine preduze\u0107a i stepena prestupa.<\/p>\n\n\n\n Pored pomenutih sankcija, dr\u017eave mogu odlu\u010diti da se kompanijama koje kr\u0161e pravila o transparentnosti plata zabranjuje u\u010de\u0161\u0107e na tenderima za javne radove. Ovo, ina\u010de, evropska konfederacija sindikata zagovara godinama unazad.Na posletku, ukoliko zaposleni smatraju\u0107i da je diskriminisan po ovom osnovu pokrene spor protiv kompanije, na njoj je teret da doka\u017ee da to nije ta\u010dno. Dakle, ne\u0107e radnik biti u poziciji da dokazuje da je o\u0161te\u0107en zbog visine zarade, nego \u0107e poslodavac morati da dokazuje da nije.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Oni poslodavci koji se ne bune zbog ove Direktive ka\u017eu da bi ona mogla uticati da postoji ve\u0107e poverenje zaposlenih u kompanije, da se smanji nezadovoljstvo i lo\u0161i odnosi i me\u0111u kolegama, ali i da se unapredi tr\u017ei\u0161te rada u smislu transparetnosti.<\/p>\n\n\n\n Dr\u017eava koje nisu \u010dlanice EU nemaju obavezu primene ove Direktive jo\u0161 uvek. Ipak, one koje pregovaraju o \u010dlanstvu suo\u010di\u0107e se sa ovom Direktivom u procesu uskla\u0111ivanja propisa sa onima iz EU, ali nema preciznog vremenskog okvira.<\/p>\n\n\n\n Bez obzira na to, veruje se da \u0107e evropske kompanije koje posluju u Srbiji ovakvu praksu uvesti i pre nego \u0161to to bude zvani\u010dna obaveza<\/strong>, jer \u0107e svoje interne propise uskla\u0111ivati sa propisima koje primenjuju njihove mati\u010dne kompanije u zemljama \u010dlanicama.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, takva praksa mogla bi onda i u Srbiji i u drugim dr\u017eavama kandidatima dovesti do pritiska i na ostale poslodavce da pobolj\u0161aju stepen transparetnosti plata i da uvedu jasnije kriterijume za njihovo odre\u0111ivanje. I to pre nego \u0161to to postane zakonska obaveza.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u0160ta je u stvari evropska Direktiva o transparetnosti plata koja je stupila na snagu pre mesec dana? Da li \u0107e sada pojedina\u010dne zarade zaposlenih biti javna stvar? I to nakon decenija u kojima je zarada promovisana kao li\u010dna stvar i tajna izme\u0111u poslodavca i zaposlenog. Direktiva EU o transparentnosti plata otvara i dilemu kakve \u0107e […]<\/p>\n","protected":false},"author":829851,"featured_media":9688,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"yoast_head":"\nRodni jaz u platama diskrimini\u0161e \u017eene<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Jednaka plata za jednak rad<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Uvid u zarade zbog nejednakosti<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Sankcije <\/strong>za prekr\u0161ioce Direktive<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2025\/12\/shutterstock_2679258985.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n\u0160ta je sa Srbijom i drugim zemljama <\/strong><\/h2>\n\n\n\n