Pravila o odgovornosti zaposlenog za \u0161tetu koju prouzrokuje na radu utvr\u0111ena su u \u010dlanu 163. Zakona o radu. Poslodavac ima pravo da zahteva naknadu te \u0161tete od onog zaposlenog koji je \u0161tetu prouzrokovao svojom krivicom, o \u010demu pi\u0161emo u ovom tekstu.<\/p>\n\n\n\n
Prema zakonskom tekstu, zaposleni je odgovoran za \u0161tetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepa\u017enjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom<\/strong>, \u0161to zna\u010di da je od\u0161tetna odgovornost zaposlenog zasnovana na njegovoj krivici<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Imaju\u0107i u vidu citiranu zakonsku odredbu, zaklju\u010dujemo da u radnom pravu va\u017ei princip subjektivne odgovornosti sa dokazanom krivicom<\/strong>, \u0161to zna\u010di da se krivica zaposlenog ne pretpostavlja<\/strong>, ve\u0107 poslodavac ima celokupan teret dokazivanja<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Kako bi poslodavac potra\u017eivao od zaposlenog naknadu \u0161tete, mora da sprovede postupak u kojem \u0107e dokazati slede\u0107e:<\/p>\n\n\n\n Poku\u0161a\u0107emo to da poka\u017eemo kroz dva primera – jedan koji se ogleda u namernom \u010dinjenju i drugi koji podrazumeva ne\u010dinjenje obavezne radnje (nepa\u017enja).<\/p>\n\n\n\n Primer prvi:<\/strong> Ako zaposleni na radnom mestu u\u0111e u raspravu sa kolegom ili pretpostavljenim, pa u toku rasprave namerno baci odre\u0111eni predmet u pravcu druge osobe i tom prilikom razbije neku stvar koja pripada poslodavcu, on je poslodavcu odgovoran za nastalu \u0161tetu. Prvo, jer je postupao u radno vreme i na radnom mestu, zatim jer je radnju preduzeo namerno i, na kraju, zato \u0161to je njegovo delovanje direktan uzrok \u0161tete.<\/p>\n\n\n\n Primer odgovornosti za \u0161tetu ne\u010dinjenjem i nemarom<\/strong> bio bi slede\u0107i: zaposleni je odgovoran za rad ma\u0161ine koja predstavlja opasnu stvar. Obu\u010den je da prilikom napu\u0161tanja radnog mesta mora ma\u0161inu da isklju\u010di. Pa\u017eljiv zaposleni bi uvek obavezno isklju\u010dio ma\u0161inu kada napu\u0161ta radno mesto. Ukoliko se desi da to ne u\u010dini, a usled toga nastane \u0161teta, jasno je da je u tim okolnostima zaposleni pokazao visok stepen nemara. Sve i ako nije namerno ostavio ma\u0161inu uklju\u010denu, on je to u\u010dinio sa visokim stepenom nepa\u017enje, \u0161to je dovoljno da bi se uspostavila njegova odgovornost za nastalu \u0161tetu.<\/p>\n\n\n\n Prema tome, ako postoji osnov odgovornosti, zaposleni se mo\u017ee obavezati da naknadi \u0161tetu ako je \u0161teta nastala njegovim namernim ili krajnje nemarnim delanjem, a u uzro\u010dnoj vezi je sa radom.<\/p>\n\n\n\n Zaposleni ne\u0107e odgovarati za \u0161tetu ako postoje razlozi za isklju\u010denje odgovornosti<\/strong>: ako je postupao u nu\u017enoj odbrani – kada odbija protivpravan napad na sebe ili drugog; ako je postupao u stanju nu\u017ede – kada se uni\u0161tava dobro manje vrednosti da bi se spasilo dobro koje ima ve\u0107u vrednost; i kada je postojao pristanak o\u0161te\u0107enog.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko je jedan radnik kriv za nastalu \u0161tetu, on pla\u0107a onoliko kolika je ta\u010dno \u0161teta. Ako je \u0161teta nastala delovanjem vi\u0161e zaposlenih, Zakon o radu u \u010dlanu 163. ure\u0111uje pravila odgovornosti za takvu \u0161tetu na slede\u0107i na\u010din:<\/p>\n\n\n\n Da bi se utvrdila krivica zaposlenog za \u0161tetu, poslodavac mora da sprovede interni postupak<\/strong> i doka\u017ee ta\u010dno odre\u0111en stepen krivice zaposlenog: nameru ili krajnju nepa\u017enju, kao i ta\u010dnu visinu \u0161tete.<\/p>\n\n\n\n Poslodavac mora dokazati da je postojao makar jedan od dva oblika krivice: da je zaposleni svesno i namerno hteo da nanese \u0161tetu firmi (npr. svesno je razbio slu\u017ebeni laptop ili je namerno obrisao bazu podataka) ili da je zaposleni postupao sa potpunim zanemarivanjem osnovnih pravila pa\u017enje i bezobzirno\u0161\u0107u koju ne bi pokazao nijedan prose\u010dan radnik (npr. ostavio je upaljenu ma\u0161inu bez nadzora i oti\u0161ao ku\u0107i, pa je izbio po\u017ear). Obi\u010dna nepa\u017enja ili slu\u010daj ne povla\u010de odgovornost za \u0161tetu. U navedenim primerima razbijanja laptopa i brisanja baze podataka, slu\u010daj bi postojao kada bi se zaposleni okliznuo i ispustio laptop \u2013 kod takvog slu\u010dajnog incidenta nema odgovornosti zaposlenog za uni\u0161tavanje laptopa. Sitna nepa\u017enja bi, u drugom primeru, postojala ako bi do brisanja podataka do\u0161lo tako \u0161to bi zaposleni nesvesno napravio sitnu gre\u0161ku u kucanju, pa bi se neki podaci obrisali \u2013 ovakva sitna nepa\u017enja ne povla\u010di<\/strong> odgovornost za \u0161tetu.<\/p>\n\n\n\n Sve navedene \u010dinjenice va\u017ene za utvr\u0111ivanje odgovornosti za \u0161tetu \u2013 postojanje \u0161tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je \u0161tetu prouzrokovao i kako se nakna\u0111uje \u2013 utvr\u0111uje poslodavac u internom postupku, koji se vodi u skladu sa op\u0161tim aktom, odnosno ugovorom o radu. Poslodavac u pomenutom postupku mora da primeni odre\u0111ena osnovna pravila vo\u0111enja postupka (na\u010dela), i to pravila neposrednosti, usmenosti, saslu\u0161anja \u0161tetnika, materijalne istine i drugih procesnih principa, uz mogu\u0107nost kori\u0161\u0107enja svih dokaznih sredstava koja ima na raspolaganju. To zna\u010di da mora utvrditi istinu i mora omogu\u0107iti zaposlenom da se izjasni o optu\u017ebama i iznese svoju odbranu. Ako mu to pravo uskrati, postupak pada na sudu.<\/p>\n\n\n\n Tek ako se postupak sprovede uz po\u0161tovanje pomenutih pravila i u njemu se konstatuje da postoji osnov i uslovi odgovornosti, te da nema razloga za isklju\u010denje odgovornosti, zaposleni se obavezuje da poslodavcu naknadi prouzrokovanu \u0161tetu.<\/p>\n\n\n\n U postupku poslodavac donosi re\u0161enje\/odluku o pokretanju postupka za naknadu \u0161tete. Naj\u010de\u0161\u0107e se prvo odredi zaposleni ili formira komisija koja \u0107e utvrditi \u0161tetu i koja o tome sastavlja zapisnik. Dalje se izvode dokazi o tome da li je \u0161tetu prouzrokovao zaposleni i da li ima njegove krivice, a o preduzetim radnjama u postupku i donetoj odluci sastavlja se zapisnik i donosi obrazlo\u017eeno re\u0161enje.<\/p>\n\n\n\n Re\u0161enje je kona\u010dno u prvom stepenu i deluje \u010dim bude dostavljeno zaposlenom, ali nema svojstvo izvr\u0161ne isprave, pa se poslodavac na osnovu njega ne mo\u017ee prinudno naplatiti, ali ga zaposleni mo\u017ee dobrovoljno izvr\u0161iti. Ukoliko zaposleni postupi po re\u0161enju, uzima se da je prouzrokovanu \u0161tetu naknadio, ali ako po odluci ne postupi, poslodavac se mo\u017ee obratiti sudu radi naknade \u0161tete.<\/p>\n\n\n\n Prema \u010dlanu 165. stav 6. Zakona o radu, ako se naknada \u0161tete ne ostvari u postupku kod poslodavca, o naknadi \u0161tete odlu\u010duje nadle\u017eni sud. Dakle, poslodavac mo\u017ee pokrenuti postupak pred sudom tu\u017ebom ako su ispunjeni uslovi da je prethodno sproveo postupak utvr\u0111ivanja odgovornosti zaposlenog i doneo akt kojim je utvr\u0111ena njegova odgovornost i obaveza naknade \u0161tete u odre\u0111enom iznosu, kao i da je zaposleni odbio da dobrovoljno postupi po navedenom aktu<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Postupak utvr\u0111enja odgovornosti od strane poslodavca je procesna pretpostavka za ostvarivanje sudske za\u0161tite. Prema tome, mora postojati akt (re\u0161enje\/odluka) poslodavca kojim se utvr\u0111uje odgovornost zaposlenog za \u0161tetu pri\u010dinjenu poslodavcu, saglasno \u010dlanu 163. stav 5. Zakona o radu.<\/p>\n\n\n\n Poslodavac u postupku koji sam vodi, prema pravilima koja je postavio unapred i u kojima se moraju po\u0161tovati principi koji vode ka utvr\u0111ivanju pune materijalne istine i jasne uzro\u010dno-posledi\u010dne veze, treba da utvrdi postojanje i visinu \u0161tete, ali i okolnosti pod kojima je \u0161teta nastala, ko je \u0161tetu prouzrokovao i kako se nakna\u0111uje.<\/p>\n\n\n\n Poslodavac mora da sprovede navedenu procesnu zakonsku proceduru pre tra\u017eenja sudske za\u0161tite. Ukoliko bi to propustio da u\u010dini, sud bi konstatovao da nisu ispunjene materijalnopravne pretpostavke za njegov uspeh u parni\u010dnom postupku kojim se tra\u017ei obavezivanje zaposlenog da mu nadoknadi \u0161tetu. S obzirom na to da sud nije ovla\u0161\u0107en da u sudskom postupku utvr\u0111uje odgovornost zaposlenog ukoliko to svojom odlukom prethodno nije u\u010dinio poslodavac, sud bi tu\u017ebu odbacio kao nedozvoljenu, jer odluka o takvom zahtevu ne spada u sudsku nadle\u017enost.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pravila o odgovornosti zaposlenog za \u0161tetu koju prouzrokuje na radu utvr\u0111ena su u \u010dlanu 163. Zakona o radu. Poslodavac ima pravo da zahteva naknadu te \u0161tete od onog zaposlenog koji je \u0161tetu prouzrokovao svojom krivicom, o \u010demu pi\u0161emo u ovom tekstu. I Krivica kao uslov odgovornosti Prema zakonskom tekstu, zaposleni je odgovoran za \u0161tetu koju […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":9782,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nII Odgovornost vi\u0161e zaposlenih<\/h2>\n\n\n\n
III Utvr\u0111ivanja \u0161tete i odgovornosti<\/h2>\n\n\n\n
IV Sudski postupak naknade \u0161tete<\/h2>\n\n\n\n