Zakon o radu sadr\u017ei posebno poglavlje broj XVI pod naslovom \u201ePrestanak radnog odnosa\u201c, u kojem se jasno defini\u0161u svi mogu\u0107i razlozi za prestanak radnog odnosa. Jedan od mogu\u0107ih razloga za to jeste otkaz ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog. <\/p>\n\n\n\n
Postoji deo navedenog poglavlja broj XVI pod naslovom \u201eOtkaz od strane poslodavca\u201c, u kojem se utvr\u0111uju razlozi i postupak kod otkaza koji poslodavac uru\u010duje zaposlenom. Kada je taj otkaz zakonit, a kada zaposleni mo\u017ee da ga ospori – tema je ovog teksta. U tom cilju, pi\u0161emo o zakonskim razlozima za otkaz, obaveznoj proceduri, kada je neophodno upozorenje pred otkaz i kako se dostavlja zaposlenom, te o rokovima i na\u010dinu za za\u0161titu prava.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Razloge za otkaz ugovora o radu zaposlenom od strane poslodavca mo\u017eemo podeliti u \u010detiri velike grupe:<\/p>\n\n\n\n Zakon o radu ka\u017ee da poslodavac mo\u017ee zaposlenom da otka\u017ee ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo pona\u0161anje i tu svrstava slede\u0107a tri razloga:<\/p>\n\n\n\n Obavezna procedura:<\/strong> Najprostije re\u010deno, ovo je otkaz koji se daje kada poslodavac utvrdi da zaposleni nije dovoljno dobar u svom poslu i ne ostvaruje rezultate koji se realno mogu o\u010dekivati od prose\u010dnog zaposlenog. Poslodavac ne mo\u017ee samo da donese re\u0161enje u kojem \u0107e konstatovati da zaposleni ne radi dobro svoj posao i da nije zadovoljan njime. Poslodavac mo\u017ee da otka\u017ee ugovor o radu samo ako mu je prethodno dao pisano obave\u0161tenje koje sadr\u017ei: obave\u0161tenje o tome u \u010demu se sastoje nedostaci u radu, uputstva kako da te nedostatke ispravi i primeren rok za pobolj\u0161anje rada.<\/strong> Samo ako zaposleni u ostavljenom roku ne pobolj\u0161a svoj rad po uputstvima poslodavca, mo\u017ee da dobije zakonit otkaz.<\/strong><\/p>\n\n\n\n 2. Ako je zaposleni pravnosna\u017eno osu\u0111en za krivi\u010dno delo na radu ili u vezi sa radom.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Preduslov<\/strong> za dono\u0161enje re\u0161enja o otkazu jeste postojanje pravnosna\u017ene sudske presude<\/strong> kojom je zaposleni osu\u0111en za krivi\u010dno delo koje je po\u010dinio na radu ili u vezi sa radom.<\/p>\n\n\n\n 3. Ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa, odnosno nepla\u0107enog odsustva.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Preduslov:Ako se u roku od 15 dana od dana kada je prestao osnov zbog kojeg mu miruje radni odnos zaposleni ne vrati na rad, odmah narednog dana poslodavac mo\u017ee da donese re\u0161enje o otkazu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Poslodavac mo\u017ee da otka\u017ee ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom u\u010dini povredu radne obaveze, i to:<\/p>\n\n\n\n Dakle, zakonodavac je odredio \u010detiri vrste povreda radnih obaveza, \u010dija je definicija dosta \u0161iroka. Me\u0111utim, ostavio je mogu\u0107nost poslodavcu da kroz op\u0161ti akt sam odredi, ili kroz ugovor o radu utvrdi sa zaposlenim, \u0161ta se sve mo\u017ee smatrati povredom radne obaveze usled koje mo\u017ee da usledi otkaz.<\/strong> Ovo je i logi\u010dno, jer su radni procesi veoma razli\u010diti od poslodavca do poslodavca i ne mo\u017ee se o\u010dekivati da zakon, kao op\u0161ti akt koji va\u017ei za sve zaposlene, obuhvati svaku mogu\u0107u povredu radne obaveze.<\/p>\n\n\n\n Preduslov:<\/strong> Da bi poslodavac dao otkaz zaposlenom koji je povredio radnu obavezu, povreda te obaveze mora u ugovoru o radu ili u op\u0161tem aktu poslodavca da bude predvi\u0111ena kao otkazni razlog. Ako to nije slu\u010daj \u2013 otkaz je nezakonit.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Obavezna procedura:<\/strong> Poslodavac je du\u017ean da pre otkaza ugovora o radu zbog povrede radne obaveze zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.<\/strong> U upozorenju poslodavac je du\u017ean da navede osnov za davanje otkaza, \u010dinjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.<\/strong> Upozorenje se dostavlja zaposlenom na jedan od slede\u0107ih na\u010dina: li\u010dno u prostorijama poslodavca, odnosno po\u0161tom na adresu prebivali\u0161ta ili boravi\u0161ta zaposlenog. Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi upozorenje na opisani na\u010din, du\u017ean je da o tome sa\u010dini pismenu bele\u0161ku. Upozorenje se tada objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim zaposlenom.<\/p>\n\n\n\n Poslodavac mo\u017ee da otka\u017ee ugovor o radu zaposlenom koji ne po\u0161tuje radnu disciplinu, i to:<\/p>\n\n\n\n 3. ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spre\u010denosti za rad<\/strong> \u2013 npr. radom kod drugog poslodavca ili na bilo koji drugi na\u010din kada se bolovanje ne koristi za svrhu zbog koje je otvoreno \u2013 za le\u010denje i oporavak.<\/p>\n\n\n\n 4. zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava<\/strong>, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili mo\u017ee da ima uticaj na obavljanje posla;<\/p>\n\n\n\n 5. ako je dao neta\u010dne podatke koji su bili odlu\u010duju\u0107i za zasnivanje radnog odnosa<\/strong>;<\/p>\n\n\n\n 6. ako zaposleni koji radi na poslovima sa pove\u0107anim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvr\u0111ena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti<\/strong>;<\/p>\n\n\n\n 7. ako ne po\u0161tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo pona\u0161anje takvo da ne mo\u017ee da nastavi rad kod poslodavca.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Preduslov:<\/strong> Sli\u010dno kao i kod povrede radne obaveze \u2013 da bi poslodavac dao otkaz zaposlenom koji je povredio radnu disciplinu, povreda te vrste mora biti predvi\u0111ena kao otkazni razlog ili zakonom, ili u ugovoru o radu ili u op\u0161tem aktu poslodavca. Ako to nije slu\u010daj \u2013 otkaz je nezakonit.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Obavezna procedura:<\/strong> Identi\u010dna kao kod upozorenja za povredu radne obaveze (videti prethodno poglavlje teksta).<\/p>\n\n\n\n Zaposlenom mo\u017ee da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to:<\/p>\n\n\n\n Obavezna procedura:<\/strong> Preduzimanje mera za novo zapo\u0161ljavanje vi\u0161ka zaposlenih.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ako mere ne daju dovoljan rezultat, poslodavac je du\u017ean da donese program re\u0161avanja vi\u0161ka zaposlenih ukoliko<\/strong> \u0107e u periodu od 30 dana do\u0107i do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodre\u0111eno vreme, i to za najmanje:<\/p>\n\n\n\n \u2022 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu vi\u0161e od 20, a manje od 100 zaposlenih na neodre\u0111eno vreme;<\/p>\n\n\n\n \u2022 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100, a najvi\u0161e 300 zaposlenih na neodre\u0111eno vreme;<\/p>\n\n\n\n \u2022 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodre\u0111eno vreme;<\/p>\n\n\n\n \u2022 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca.<\/p>\n\n\n\n Program naro\u010dito sadr\u017ei: razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih; ukupan broj zaposlenih; broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i sta\u017e osiguranja zaposlenih koji su vi\u0161ak i poslove koje obavljaju; kriterijume za utvr\u0111ivanje vi\u0161ka zaposlenih; mere za zapo\u0161ljavanje (preme\u0161taj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme, ali ne kra\u0107e od polovine punog radnog vremena, i druge mere); sredstva za re\u0161avanje socijalno-ekonomskog polo\u017eaja vi\u0161ka zaposlenih; rok u kome \u0107e biti otkazan ugovor o radu. Poslodavac je du\u017ean da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu<\/strong>, koja ne mo\u017ee biti ni\u017ea od zbira tre\u0107ine zarade zaposlenog za svaku navr\u0161enu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.<\/p>\n\n\n\n Sve navedeno deo je obavezne procedure. Ako to nije ispo\u0161tovano \u2013 otkaz je nezakonit.<\/strong><\/p>\n\n\n\n 2. Ako odbije zaklju\u010denje aneksa ugovora o radu<\/strong> u slede\u0107im slu\u010dajevima:<\/p>\n\n\n\n a) radi preme\u0161taja na drugi odgovaraju\u0107i posao<\/strong> (posao za koji se zahteva ista vrsta i stepen stru\u010dne spreme kao i za poslove koje je do tada obavljao<\/strong>), zbog potreba procesa i organizacije rada;<\/p>\n\n\n\n b) radi preme\u0161taja u drugo mesto rada<\/strong> kod istog poslodavca (ovakav aneks dopu\u0161ten je ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se preme\u0161ta na rad manja od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz<\/strong> koji omogu\u0107ava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbe\u0111ena naknada tro\u0161kova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobra\u0107aju);<\/p>\n\n\n\n v) radi upu\u0107ivanja na rad na odgovaraju\u0107i posao kod drugog poslodavca<\/strong> (mo\u017ee ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaklju\u010den ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upu\u0107ivanje, a najdu\u017ee godinu dana);<\/p>\n\n\n\n g) ako je zaposlenom koji je vi\u0161ak obezbedio ostvarivanje jedne od gore pomenutih mera za zapo\u0161ljavanje<\/strong> (preme\u0161taj na druge poslove, kod drugog poslodavca, prekvalifikacija\/dokvalifikacija, nepuno radno vreme itd.), a zaposleni odbije te mere odbijanjem aneksa;<\/p>\n\n\n\n d) radi promene elemenata za utvr\u0111ivanje<\/strong> osnovne zarade, radnog u\u010dinka, naknade zarade, uve\u0107ane zarade i drugih primanja zaposlenog<\/strong> koji su sadr\u017eani u ugovoru o radu.<\/p>\n\n\n\n Obavezna procedura: Uz aneks ugovora o radu poslodavac je du\u017ean da zaposlenom dostavi pismeno obave\u0161tenje koje sadr\u017ei: razloge za ponu\u0111eni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni, koji ne mo\u017ee biti kra\u0107i od osam radnih dana, i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora. Ako to nije u\u010dinjeno \u2013 otkaz je nezakonit.<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to smo rekli, otkaz je nezakonit ako nije nastupio zakonski razlog i\/ili nije po\u0161tovana zakonom propisana procedura. Pritom, nije dovoljno da poslodavac u re\u0161enju o otkazu samo konstatuje da je nastupio neki zakonski razlog otkaza<\/em>. U re\u0161enju o otkazu ugovora o radu mora se precizirati: koji otkazni razlog je nastupio, kada je nastupio, o kojim \u010dinjenicama je re\u010d i koji dokazi potkrepljuju te \u010dinjenice.<\/p>\n\n\n\n Primer kada nije nastupio zakonski razlog: ne mo\u017ee poslodavac dati otkaz zaposlenom jer je navodno tehnolo\u0161ki vi\u0161ak, a u poslovanju firme nije nastupila nikakva tehnolo\u0161ka, ekonomska ili organizaciona promena. Dakle, nije nastupio zakoniti razlog za otkaz. Primer kada nije po\u0161tovana procedura: tehnolo\u0161ki vi\u0161ak zaista jeste nastupio, ali poslodavac nije doneo program re\u0161avanja vi\u0161ka, ve\u0107 je nasumice odredio odre\u0111ene zaposlene za vi\u0161ak, bez primene propisanih kriterijuma.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, postoji rok<\/strong> u kojem se otkaz mo\u017ee dati zbog neostvarivanja rezultata rada ili odsustva potrebnih znanja i sposobnosti; skrivljene povrede radne obaveze; naru\u0161avanja radne discipline; i zloupotrebe privremene spre\u010denosti za rad, i isti iznosi \u0161est meseci od dana saznanja za \u010dinjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno godinu dana od dana nastupanja \u010dinjenica koje su osnov za davanje otkaza.<\/strong> Otkaz zbog u\u010dinjenog krivi\u010dnog dela na radu ili u vezi sa radom mo\u017ee se dati do roka apsolutne zastarelosti dela u pitanju.<\/p>\n\n\n\n Do povrede otkaznog postupka mo\u017ee do\u0107i i zbog forme kojom je otkaz dat. Zakon predvi\u0111a isklju\u010divo pisanu formu, i to dono\u0161enje re\u0161enja od strane poslodavca.<\/strong> Re\u0161enje o otkazu mora sadr\u017eati izreku da radni odnos prestaje, mora se navesti otkazni razlog i obrazlo\u017eenje, kao i pouka o pravnom leku<\/strong> protiv navedenog re\u0161enja, kako bi zaposleni mogao da koristi pravni lek. Re\u0161enje se dostavlja li\u010dno zaposlenom ili preporu\u010denom po\u0161tom, a ukoliko to nije mogu\u0107e, isti\u010de se na oglasnoj tabli poslodavca. U ovom drugom slu\u010daju smatra se da je dostavljeno istekom osam dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli.<\/p>\n\n\n\n Prema \u010dlanu 195. Zakona o radu, protiv re\u0161enja kojim je povre\u0111eno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni mo\u017ee da pokrene spor pred nadle\u017enim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja re\u0161enja, odnosno saznanja za povredu prava.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Prvi korak je, dakle, podno\u0161enje tu\u017ebe protiv poslodavca. Samo sud mo\u017ee da utvrdi da je re\u0161enje o otkazu nezakonito i da nalo\u017ei isplatu naknade \u0161tete zaposlenom. Inspekcija rada nema to ovla\u0161\u0107enje \u2013 ne mo\u017ee da oglasi re\u0161enje nezakonitim, niti da nalo\u017ei poslodavcu isplatu neispla\u0107enih primanja. Me\u0111utim, ima jedno ovla\u0161\u0107enje koje mo\u017ee biti zna\u010dajno \u2013 Inspekcija rada mo\u017ee doneti re\u0161enje o odlaganju izvr\u0161enja re\u0161enja o otkazu ugovora o radu zaposlenom<\/strong> ukoliko je zaposleni pokrenuo radni spor (tu\u017eio poslodavca sudu), ukoliko je o\u010digledno da je poslodavac otkazom prekr\u0161io neko pravo zaposlenog, kao i ukoliko zaposleni koji je dobio otkaz zahteva odlaganje izvr\u0161enja re\u0161enja o otkazu ugovora o radu. Zahtev o odlaganju izvr\u0161enja re\u0161enja zaposleni koji je dobio otkaz mo\u017ee podneti Inspekciji rada u roku od 30 dana od dana podno\u0161enja tu\u017ebe protiv poslodavca<\/strong>, a inspektor rada je du\u017ean da po tom zahtevu donese re\u0161enje u roku od 15 dana od podno\u0161enja zahteva.<\/p>\n\n\n\n Tu\u017ebom zaposleni<\/strong> koji je otpu\u0161ten protivno zakonu mo\u017ee da tra\u017ei da se nezakonito re\u0161enje o otkazu poni\u0161ti i zaposleni vrati na rad<\/strong>, kao i da poslodavac nadoknadi \u0161tetu koju je nezakonitim otkazom prouzrokovao \u2013 da isplati svu zaradu koju bi zaposleni ostvario da je radio, kao i da uplati doprinose za socijalno osiguranje<\/strong> za period od dono\u0161enja nezakonitog re\u0161enja o otkazu, pa do trenutka kada se po nalogu suda zaposleni vrati na posao.<\/p>\n\n\n\n Ako zaposleni ne \u017eeli da se vrati na rad kod poslodavca<\/strong> koji je prema njemu postupao nezakonito, \u0161to je sasvim razumljivo, on mo\u017ee tra\u017eiti da mu poslodavac isplati posebnu nadoknadu u zamenu za nevra\u0107anje na posao<\/strong>. Ukoliko je zaposleni to tra\u017eio, sud ne\u0107e obavezati poslodavca da vrati zaposlenog na rad, ve\u0107 \u0107e ga umesto toga, kao kompenzaciju, obavezati da nadoknadi \u0161tetu u visini do 18 zarada zaposlenog.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zakon o radu sadr\u017ei posebno poglavlje broj XVI pod naslovom \u201ePrestanak radnog odnosa\u201c, u kojem se jasno defini\u0161u svi mogu\u0107i razlozi za prestanak radnog odnosa. Jedan od mogu\u0107ih razloga za to jeste otkaz ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog. Postoji deo navedenog poglavlja broj XVI pod naslovom \u201eOtkaz od strane poslodavca\u201c, u kojem […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":9823,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nI Otkazni razlog <\/h2>\n\n\n\n
II Otkaz zbog povrede radne obaveze<\/h2>\n\n\n\n
III Otkaz zbog nepo\u0161tovanja radne discipline<\/h2>\n\n\n\n
IV Otkaz zbog razloga koji se odnose na potrebe poslodavca<\/h2>\n\n\n\n
V Nezakonitost otkaza <\/h2>\n\n\n\n
VI Kako da zaposleni za\u0161titi svoja prava?<\/h2>\n\n\n\n