<\/p>\n\n\n\n
Zakon o radu sadr\u017ei posebno poglavlje u kojem precizno defini\u0161e pod kojim uslovima prestaje radni odnos. Jedan od na\u010dina je saglasna volja zaposlenog i poslodavca, to jest sporazum o prestanku radnog odnosa. \u010clan 177. Zakona o radu, naslovljen sa \u201esporazumni prestanak radnog odnosa\u201c propisuje da radni odnos mo\u017ee da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. U ovom tekstu pi\u0161emo o tome u kojim slu\u010dajevima i na koji na\u010din mo\u017eete da potpi\u0161ete sa poslodavcem sporazum o prestanku radnog odnosa, koja je osnovna razlika u odnosu na otkaz kao osnov prestanka radnog odnosa, da li se pla\u0107a otpremnina i \u0161ta su naj\u010de\u0161\u0107i problemi kod potpisivanja i realizacije samog sporazuma. <\/p>\n\n\n\n
Prema \u010dlanovima 175. I 177. Zakona o radu, radni odnos mo\u017ee da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog.<\/strong> Zakon u \u010dlanu 177. dalje propisuje da je pre potpisivanja sporazuma poslodavac du\u017ean da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slu\u010daj nezaposlenosti.<\/strong> Upravo zbog \u010dinjenice da se radi o situaciji u kojoj su i poslodavac i zaposleni postigli saglasnost volja da radni odnos treba da prestane, zakon nije predvideo posebnu proceduru. Premda je zakonska definicija \u0161tura, iz iste mo\u017eemo zaklju\u010diti koje su tri osnovne karakteristike ovakve vrste prestanka radnog odnosa: <\/p>\n\n\n\n 1) Saglasnost slobodno izra\u017eenih volja poslodavca i zaposlenog o raskidu radnog odnosa<\/strong> <\/p>\n\n\n\n Prvo, radi se o raskidanju radnog odnosa saglasnom voljom obe ugovorne strane-<\/strong>poslodavca i zaposlenog. Da bi sporazum proizvodio pravno dejstvo, volja<\/strong> i zaposlenog i poslodavca mora biti slobodno izra\u017eena.<\/strong> Sloboda izra\u017eavanja volje podrazumeva da su se obe strane izjasnile da \u017eele prestanak radnog odnosa bez ikakvih pritisaka, ucena ili bilo kakvih drugih uticaja na slobodno iskazivanje volje. To zna\u010di da zaposleni treba da pristupi potpisivanju samog sporazuma samo ako je takvu odluku doneo zato \u0161to smatra da je to u njegovom najboljem interesu (<\/strong>primera radi, ako je prona\u0161ao bolji posao). Ukoliko poslodavac priti\u0161\u0107e zaposlenog da potpi\u0161e sporazum o prestanku radnog odnosa, iako zaposlenom posao treba, \u017eeli da nastavi da radi i sa svoje strane nije u\u010dinio ni\u0161ta protivzakonito, zaposleni ne treba da potpisuje takav sporazum, jer isti ne bi predstavljao izraz stvarne i slobodne volje zaposlenog. Za otkaz od strane poslodavca postoje uslovi koji moraju biti ispunjeni, propisane procedure i prava zaposlenog. Recimo kod tehnolo\u0161kog vi\u0161ka zaposleni ima pravo na otpremninu i pravo na nov\u010danu naknadu kod Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje. Poslodavcu je mnogo jednostavnije da izvr\u0161i pritisak na zaposlenog da popti\u0161e sporazum o prestanku radnog odnosa jer tada ne mora da isplati otpremninu. Otkaz od strane poslodavca podrazumeva odre\u0111ene procedure koje \u0161tite prava zaposlenog, te potpisivanje (la\u017enog) sporazuma o prestanku radnog odnosa nije u interesu zaposlenog. Ukoliko se doka\u017ee da je zaposleni potpisao sporazum usled prinude, prevare ili bitne zablude, to zna\u010di da postoji mana volje zaposlenog, \u0161to ima za posledicu ni\u0161tavosti ili ru\u0161ljivosti sporazuma pred sudom. <\/p>\n\n\n\n 2) Radni odnos prestaje sporazumno samo na osnovu pisanog dokumenta<\/strong> <\/p>\n\n\n\n Kada poslodavac i zaposleni postignu saglasnost volja da je prestanak radnog odnosa u obostranom interesu,\u202fte da su njihove volje izra\u017eene slobodno, jasno, nedvosmisleno i bez mana (bez prinude ili pretnje), ispunjen je osnovni preduslov za sporazumni prestanak radnog odnosa i mo\u017ee se pristupiti formalizaciji dogovora. Sporazum o prestanku radnog odnosa mora da bude sa\u010dinjen u pisanoj formi i svojeru\u010dno potpisan od ovla\u0161\u0107enog predstavnika poslodavca i zaposlenog.<\/strong> Inicijativu <\/strong>za po\u010detak pregovaranja o sporazumnom prestanku radnog odnosa mogu dati i poslodavac i zaposleni. To mo\u017ee biti kroz podno\u0161enje predloga za sporazumni raskid ugovora o radu u pisanoj formi, ali pregovaranje mo\u017ee da se odvija i isklju\u010divo u usmenoj formi. Ukoliko druga strana\u202fprihvati predlog,<\/strong> me\u0111usobna prava i obaveza ugovornih strana se reguli\u0161u pisanim sporazumom o prestanku radnog odnosa<\/strong>. Dakle, pregovaranje mo\u017ee da ide i isklju\u010divo usmenim putem, ali sam sporazum mora da bude pisani dokument. Bitan element sporazuma je i datum zaklju\u010denja<\/strong>, po\u0161to se prema njemu ocenjuje sposobnost ugovaranja. Volja za sporazum mora postojati u trenutku potpisivanja samog dokumenta, a ne u nekom ranijem ili kasnijem periodu (u vezi sa tim u nsatavku pi\u0161emo i o blanko sporazumu) <\/p>\n\n\n\n Smatra da je sporazum zaklju\u010den kada poslodavac i zaposleni o tome postignu saglasnost, koja se odnosi kako na prestanak radnog odnosa i sva ostala pitanja koja s emoraju re\u0161iti<\/strong> (isplata neispla\u0107enih primanja po osnovu rada, prava u pogledu neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg odmora itd) <\/p>\n\n\n\n 3) Poslodavac pre potpisivanja samog sporazuma mora da upozori zaposlenog o tome koje su posledice sporazuma o prestanku radnog odnosa na ostvarivanja prava nezaposlenog lica<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n Pomenuti \u010dlan 177. Zakona o radu, u stavu dva jasno propisuje obavezu poslodavca da obavesti zaposlenog koje posledice po njega ima sporazum o prestanku radnog odnosa, kada se radi o pravima kod Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje. Poslodavac ima jasnu obavezu da zaposlenog, u pisanoj formi, obavesti o tome da ne mo\u017ee da ostvaruje prava na nov\u010danu naknadu kod NSZ kao nezaposleno lice, ako je pristao na sporazumni prestanak radnog odnosa. Zato zaposleni treba da primi to obave\u0161tenje pre potpsiivanja sporazuma i da potpisom na isto potvrdi da je primio obave\u0161tenje i kog datuma. Ako poslodavac nije dao zaposlenom pre potpisivanja sporazuma o prestanku radnog odnosa pomenuto pisano obave\u0161tenje o pravima za slu\u010daj nezaposenosti, to jest nema pisani dokaz o tome, zaposleni bi mogao da ga tu\u017ei zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa. <\/p>\n\n\n\n Prema svemu gore navedenom, jasna je razlika izme\u0111u otkaza ugovora o radu (bilo od strane zaposlenog bilo od strane poslodavca) i sporazumnog prestanka radnog odnosa. Osnovna razlika ogleda se u tome da je prestanak radnog odnosa na osnovu otkaza posledica izjave volje jedne ugovrne strane-poslodavca ili zaposlenog, dok je sporazumni prestanak radnog odnosa izraz volja obe strane da radni odnos prestane.<\/strong> Za otkaz od strane zaposlenog ne moraju da budu ispunjeni nek iposebni razlozi-on jednostavno daje pisanu izjavu o otkazu po\u0161tuju\u0107i otkazni rok, koji iznosi izme\u0111u 15 i 30 dana. To je sva procedura. Kada je re\u010d o otkazu od strane poslodavca, isti mo\u017ee da usledi jedino ako je ispunjen jedan od zakonom propisanih uslova za otkaz. Ako nije nastupio zakonom propisan razlog za otkaz zaposlenom, poslodavac ne mo\u017ee da donese re\u0161enje o otkazu. Ukoliko ga ipak donese bez zakonskog razloga, isto re\u0161enje se mo\u017ee oboriti u sudskom postupku. Dakle, otkaz ugovora o radu po izjavi zaposlenog je jednostrani pravni akt,<\/strong> koji proizvodi pravno dejstvo od momenta kada potpisana izjava zaposlenog o otkazu dospe do poslodavca, pri \u010demu sama izjava konstitui\u0161e prestanak radnog odnosa. Otkaz od strane poslodavca nastupa kada se ispuni zakonski razlog, poslodavac o tome donese re\u0161enje i dostavi ga zaposlenom. Tek dostavljanjem re\u0161enja o otkazu zaposlenom nastupa pravna posledica prestanka radnog odnosa. Sporazumni prestanak radnog odnosa je dvostran pravni akt (posao)<\/strong> i kada ga potpi\u0161u zaposleni i poslodavac proizvodi pravno dejstvo od trenutka potpisivanja. <\/p>\n\n\n\n Prema Zakonu o radu poslodavac nije obavezan da isplati zaposlenom otpremninu pri postizanju sporazumnog prestanka radnog odnosa. Poslodavcac i zaposleni mogu samim sporazumom da ugovore da se ispla\u0107uje otpremnina i poslodavac bi u toj situaciji bio obavezan da je isplati. Ukolio to nije dogovoreno samim sporazumom-nema isplate otpremnine.<\/strong> <\/p>\n\n\n\n \u0160to se ti\u010de prava na nov\u010danu naknadu koju nezaposlena lica primaju kod Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje (NSZ), zaposleni koji potpi\u0161e sporazum o prestanku radnog odnosa ne mo\u017ee da ostvari navedeno pravo. Isto se ostvaruje u slede\u0107im slu\u010dajevima: ako je zaposleni dobio otkaz jer je tehnolo\u0161ki vi\u0161ak, ili zato \u0161to ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. Tako\u0111e se prvo na nakandu ostvaruje kod prestanka radnog odnosa na odre\u0111eno vreme, prestanka privremenih i povremenih poslova i probnog rada, prestanka funkcije izabranih, imenovanih i postavljenih lica. Naknada \u0107e se ostvariti i ako je osiguranje prestalo usled prenosa osniva\u010dkih prava vlasnika, odnosno \u010dlana privrednog dru\u0161tva. Pravo na nov\u010danu nkanadu kod NSZ pripada i ko prestanka rada poslodavca (ste\u010daj likvidacija), preme\u0161taja bra\u010dnog druga i prestanka radnog odnosa u inostranstvu, u skladu sa zakonom, odnosno me\u0111unarodnim sporazumom. <\/p>\n\n\n\n Shodno navedenom, nema sporazumnog prestanka radnog odnosa kao zakonskog osnova za ostvarivanje prava na nov\u010danu naknadu kod NSZ. Prime\u0107ujemo da je op\u0161te pravilo slede\u0107e: ukoliko radni odnos zaposlenog prestane njegovom voljom, \u0161to jeste slu\u010daj kod otkaza od strane zaposlenog i sporazumnog prestanka radnog odnosa, zaposleni ne\u0107e imati prava koja se ostvaruju za slu\u010daj nezaposlenosti,<\/strong> gde spada i nov\u010dana naknada. <\/p>\n\n\n\n U praksi su naj\u010de\u0161\u0107e kr\u0161enje pravila sporazumnog prestanka radnog odnosa de\u0161ava zloupotrebom blanko izjava zaposlenog, koje se potpisuju jo\u0161 prilikom zapo\u010dinjanja radnog odnosa. <\/strong>O \u010demu se radi? <\/strong> <\/p>\n\n\n\n Neretko poslodavac jo\u0161 prilikom potpisivanja ugovora o radu uslovljava zasnivanje radnog odnosa obavezivanjem zaposlenog da odmah potpi\u0161e izjavu o otkazu ili sporazum o prestanku radnog odnosa, koji nema datum sastavljanja i koji se naknadno unosi od strane poslodavca (blanko izjava ili sporazum). Poslodavac takvu izjavu uvek mo\u017ee da zloupotrebi u momentu kada mu je to zgodno, to jest kada \u017eeli da se \u201dre\u0161i\u201d zaposlenog bez primene kpomplikovanih procedura otkaza. Potpisani blanko raskid ugovora o radu bez datuma prestanka radnog odnosa i blanko izjava o otkazu, ni\u0161tavi su<\/strong> i kao takvi ne proizvode pravno dejstvo<\/strong>, jer ne predstavljaju izraz slobodne volje u momentu prestanka radnog odnos. U pitanju je izjava volje koja ima manu, <\/strong>po\u0161to je iznu\u0111ena pretnjom (kada je kandidat za zasnivanje radnog odnosa svestan \u0161ta potpisuje, ali pristaje samo da bi se zaposlio) ili je data u zabludi, odnosno pribavljena na prevaran na\u010din prilikom zasnivanja radnog odnosa, jer kandidat za zasnivanje radnog dnosa nije ni bio svestan da je potpisao budu\u0107i otkaz ili sporazum o prestanku radnog odnosa. <\/p>\n\n\n\n Ukoliko<\/strong> se ipak desi da je zaposleni<\/strong> prilikom zapo\u0161ljavanja zajedno sa ugovorom o radu potpisao i blanko otkaz, sporazum ili drugu izjavu, <\/strong>koju poslodavac iskoristi radi raskida radnog odnosa, jedino \u0161to zaposlenom ostaje jeste sudski postupak. <\/strong>koji se pokre\u0107e tu\u017ebom protiv poslodavca. <\/strong>Da bi se uspelo u sudskom postupku, u njemu se mora dokazati da je radni odnos prestao na osnovu blanko potpisane izjave<\/strong>. Ukoliko se tako ne\u0161to uspe\u0161no doka\u017ee, sudovi donose presudu da je radni odnos prestao nezakonito<\/strong>. Ukoliko se to desi u sudskom postupku, tu\u017eilac <\/strong>kome je prestao radni odnos na osnovu blanko otkaza mo\u017ee da zahteva povratak na posao i isplatu zarada i pripadaju\u0107ih doprinosa <\/strong>za socijalno osiguranje, koje su izostale od momenta nezakonitog prestanka radnog odnosa do momenta povratka na posao. Ukoliko ne \u017eeli povratak na posao, tu\u017eilac<\/strong>, mo\u017ee da zahteva da sud dosudi posebnu nov\u010danu naknadu zbog nezakonitog otkaza<\/strong>. U svakom slu\u010daju je bolje izbegavati ovakvu praksu kako se kasnije ne bi prolazilo kroz sudski proces, koji mo\u017ee biti dugotrajan i komplikovan jer je neophodno da tu\u017eilac (zaposleni) u sudskom postupku pru\u017ei dokaze za svoje navode da je prilikom zasnivanja radnog odnosa potpisan blanko otkaz ugovora o radu. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zakon o radu sadr\u017ei posebno poglavlje u kojem precizno defini\u0161e pod kojim uslovima prestaje radni odnos. Jedan od na\u010dina je saglasna volja zaposlenog i poslodavca, to jest sporazum o prestanku radnog odnosa. \u010clan 177. Zakona o radu, naslovljen sa \u201esporazumni prestanak radnog odnosa\u201c propisuje da radni odnos mo\u017ee da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":9395,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24,1],"tags":[],"yoast_head":"\nRazlika izme\u0111u otkaza i sporazumnog raskida<\/strong> <\/h2>\n\n\n\n
Zaposleni nema pravo na otpremninu i nov\u010danu naknadu kod sporazumnog prestanka radnog odnosa<\/strong> <\/h2>\n\n\n\n
Naj\u010de\u0161\u0107e zamke<\/strong> <\/h2>\n\n\n\n