Zašto preduzetnici gase radnje i u kojim delatnostima

U prvoj polovini ove godine registrovano je 21.712 preduzetnika, što je smanjenje u poređenju sa istim periodom 2023, pokazuju podaci Agencije za privredne registre.

Ova evidencija pokazuje da je po prvi put u poslednje četiri godine broj osnovanih preduzetnika smanjen u poređenju sa prethodnom godinom. Ovaj broj je u 2023. godini bio 22.486, u 2022. godini 20.247, dok je u 2021. osnovano 16.387, a tokom šest meseci 2020. sa radom je započelo 13.576 novih preduzetničkih radnji.

Prema podacima APR-a među top pet delatnosti kada je reč o novim preduzetničkim poduhvatima u prvoj polovini ove godine nalaze se konsultantske delatnosti u vezi sa poslovanjem i upravljanjem, zatim restorani i ugostiteljski objekti, računarsko programiranje, drumski prevoz tereta, dok su na petom mestu po popularnosti među preduzetnicima frizerski i kozmetički saloni.

Sa druge strane, za pola godine u Srbiji se ugasi, u proseku oko 11.000 preduzetničkih radnji, pokazuje statistika APR-a. Taj broj je u 2023. godini bio 11.661, godinu pre toga 12.829, dok su u 2021. godine ugašena 11.243 preduzetnika.

Iako se taj broj poslednjih godina blago smanjuje, činjenica je kako tvrde u udruženju „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ da se godišnje ugasi više od 20.000 preduzetničkih radnji.

Što se tiče delatnosti u kojima se najviše gase, one su slične kao i kod osnivanja. Najviše je onih u sektorima ugostiteljskih objekata, frizerskih i kozmetičkih salona, kao i u oblasti pružanja konsultantskih usluga i računarskog programiranja.

Ukazujući na najčešće razloge zbog kojih se preduzetnici odlučuju da stave „ključ u bravu“, u udruženju „Zaštitnik preduzetnika i privrede Srbije“ kažu da su među najčešćim uzrocima visoki porezi i dažbine.

– Preduzetnici se često suočavaju sa visokim porezima i administrativnim troškovima koji znatno otežavaju njihovo poslovanje, a tu su i administrativne prepreke i komplikovani propisi koji mogu usporiti ili obeshrabriti preduzetnika, upozoravaju u ovom Udruženju. Napominju da sve to utiče na smanjenje profita koji ostvaruje preduzetnik, a birokratske prepreke usporavaju razvoj i proširenje preduzetničkog poduhvata.

– Nelojalna konkurencija koja dolazi od rada na crno ili neformalnog tržišta stvara nejednake uslove na tržištu i time otežava onima koji posluju legalno i koji su registrovani preduzetnici jer imaju više obaveza i povećane troškove.

Drugim rečima, tolerisanjem nelegalne konkurencije i rada na crno šalje se jasna poruka da je dozvoljeno i isplativije raditi neregistrovano i na crno nego raditi legalno i po zakonu, odnosno puniti državni budžet.

Na kraju, kao jedan od važnih razloga za gašenje preduzetništva je i nedostatak finansijske podrške u prvim godinama poslovanja.

– Otežan pristup kreditima i nedostatak investicija mogu ograničiti rast i održivost preduzetničkog poduhvata, kažu u Zaštitniku preduzetnika i privrednika Srbije. Otežan pristup bankarskim kreditima sprečava preduzetnike da ulažu u nove projekte i dalje šire svoje poslovanje.