Frizeri, kuvari, bravari… – situacija kad posao traži zaposlenog

Autor: Dušica Vuković | Želim da napredujem u karijeri

avg 09

Analiza tržišta rada za 2017. godinu, prema podacima sa našeg sajta, pokazuju da je u 60% oglasa od kandidata tražena diploma srednje stručne spreme. Takođe, najviše šansi za zaposlenje u prethodnoj godini su imali: frizeri, kuvari, mehaničari, automehaničari, vozači i mašinski inženjeri. U praksi to konkretno znači da su mesari (ali i pozicije poput frizera, kuvara..) traženi skoro kao i programeri. Ova informacija, na sreću, otvara vrata svima onima koji su voljni da promene svoj obrzovni profil i pribegnu opciji prekvalifikacije.

Šta je prekvalifikacija

Svako ko želi da poboljša svoj trenurni radni status ili da pronađe bolje zaposlenje ima opciju (između ostalih) i da se prekvalifikuje u nešto što se samom tržištu rada smatra atraktivnijim zanimanjem. Iako je to nekada bilo gotovo nezamislivo, danas je prekvalifikacija vrlo često primenjivan način za sticanje diplome za željeno zanimanje. Prekvalifikacija označava sticanje novih znanja i veština i time kvalifikovanje (osposobljavanje) za novo zanimanje. U tom pravcu, prekvalifikacija podrazumeva određeno vremensko i lično ulaganje, novo učenje i ponekad novi profesionalni identitet.

Razlika između prekvalifikacija i dokvalifikacija…

Prekvalifikacija podrazumeva polaganje razlike ispita između srednje škole koju imate i smera koji želite da završite. Dakle, u pitanju je „prebacivanje“ sa jednog obrazovnog profila – zanimanja na neko drugo, putem neke obrazovne institucije (državne ili privatne). Kako to izgleda u praksi? Na primer: završite srednju školu za bravara sa kojom možete najlakše da pređete u neku drugu granu ovog smera na primer mašinbarvar  ili metalostrugar ili slično…

Dokvalifikacija je u principu nadogradnja formalno stečenog obrazovanja odnosno dopuna ispita između srednje škole trećeg stepena i četvrtog stepena željenog smera. I ovde bi nam za primer mogla služiti mašinska struka, pa bi tako svi koji su završili srednju školu i postali metalostrugari, mogu da se dokvalifikuju i postanu na primer Tehničari za kompjutersko upravljanje (CNC) mašina. Takođe, zdravstveni negovatelji mogu da se dokvalifijuju u medicinske sestre/tehničare i tome slično…

Školovanje predstavlja nastavak ili započinjanje srednjoškolskog obrazovanja za lica koja nemaju završenu srednju školu. Najbolji primer za ovo je bavljenje poslom masera sa završenim kursom i doškolovavanje u profil fizioterapeuta za koje je potrebno srednjoškolsko obrazovanje.


Razlika između prekvalifikacija i promene posla

U sklopu ovog bloga možete pronaći i tekst na temu promene karijere / posla. Zbog neosporne sličnosti sa terminom prekvalifikacije, veoma je važno istaći razliku između ova dva pojma. Name, prilikom prekvalifikacija ključan je način sticanja obrazovanja i tu je u pitanju znanje stečeno na formalan način (školovanjem). Dakle, kada do drugog karijernog puta, za razliku od promene posla, dolazite sticanjem diplome. Promena karijere može da uključi prekvalifikaciju, ali je načelno mnogo širi pojam u pitanju pa može da uključi i bilo koje drugo znanje stečeno i na neformalan način (kursevi, porodični poslovi, hobiji i sl.).

Kada treba razmotriti prekvalifikaciju

  • kada zaposlenje postane nemoguća misija, odnosno kada ste predugo pokušavali i davali sve od sebe a rezultat je uporno izostajao
  • ako svoj radni vek provodite „odrađujući“ svoj posao administrativnog radnika (na primer) a žudite da postanete medicinska sestra
  • ukoliko ste završili za nešto čime se ili jako dugo ne bavite ili se možda nikada niste ni bavili – prekvalifikacija može da bude prava stvar
  • prekvalifikacija se može realizovati i kao rezultat novih zahteva posla koji već obavljate u cilju napredovanja (što u nivou znanja, ali potencijalno i hijerarhiskog napredovanja)
  • ukoliko je došlo do ličnog zasićenja poslom koj radite a koji ne može da se prevaziđe na drugi način

Kako se prekvalifikovati

Svako ko poseduje diplomu ma koje srednje škole za određeni obrazovni profil, zapravo je kvalifikovan za bavljenje tim poslom. Ukoliko ta osoba ima želju da se kvalifikuje za još neko zanimanje, bez obzira kom području da pripada, onda je potrebno da pristupi procesu prekvalifikacije. Jedini uslov koji mora tom prilikom da bude ispunjen jeste da jedno i drugo zanimanje treba da budu istog stepena.

U praksi to izgleda ovako: ako je neko stekao diplomu za bilo koje zanimanje III stepena u okviru jedne struke (na primer – građevinske), a zanima ga prekvalifikacija, ima mogućnost da izabere neko zanimanje iz druge struke (može biti potpuno različita): ugostiteljske, medicinske ili sl. Potpuno isti princip na koji prekvalifikacija funkcioniše i kada je reč o različitim zanimanjima IV stepena.

Prekvalifikacijama se sada bavi sve veći broj ustanova, iako je trenutno najpopularnije prekvalifikovanje u IT sektor. Na internetu postoje brojne opcije koje će vam omogućiti da se prekvalifikujete (sve što treba je da ukucate obrazovni profil u koji želite da se prekvalifikujete i dodate reč prekvalifikacija). Neke od datih opcija su privatne obrazovne ustanove (srednje škole sa širokim spektrom zanimanja) koje daju mogućnost prekvalifikacije za jako širok spektar zanimanja, a neke su specijalizovane ustanove za obrazovenje određenih profila.

Uglavnom je potrebna samo diploma srednje škole koju ste završili i volja da se posvetite učenju. Ne postoji granica što se tiče godina, niti je prepreka to koju ste školu prethodno završili. Ukoliko se prekvalifikujete u nešto što nije srodno vašem osnovnom zanimanju, prepreka može biti i veliki broj ispita razlike koju morate položiti.

Šta očekivati od prekvalifikacije

Koliko je važno znati sa kojim ciljem težite prekvalifikacijama i saznanju zašto je za vas baš ovo pravi put važno je znati i šta sledi nakon prekvalifikacija, odnosno važno je imati realna očekivanja šta će se desiti nakon što se prekvalifikujete.

Nakon prekvalifikacija vi zapravo predstavljate (manje-više) osobu koja je završila srednju školu. Ukoliko nemate prethodnog radnog iskustva kojim možete da unapredite svoj status početnika, ne zanemarite tu činjenicu. Šta više, u nekim zanimanjima možda nećete biti ni dovoljno samostalni da radite bez prisustva mentora ili neke druge vrste nadzornika. Ista situacija je i sa (na primer) ljudima koji završe kurs za programera a nemaju iskustvo u radu –  nije realno da očekujete platu i status kao neko ko iza sebe ima hiljade i hiljade linija koda i samim platu od 2.000 eura. Iako, ovo može da deluje obezhrabrujuće, vi ste najhrabriji korak već napravili i ne zaboravite da od ovog momenta sve može da bude samo bolje!

O autoru: Dušica Vuković

Još uvek otkriva svoje super moći... Za sad stručnjak za (ne)verbalnu komunikaciju, dobro raspoloženje i smeh... Razume, saoseća i ne sudi. A pisanje obožava... Na radno mesto dolazi kao član ekipe korisničke podrške, (nadam se) dobar kolega i neko ko voli ono što radi...