Diploma, pa viza

(Preuzeto iz Novosti 16.11.2007.)

Uvođenje srpske nauke u evropske tokove omogućilo je našim naučnicima rad na međunarodnim projektima, ali im i stvorilo idealne uslove za kupovinu karte u jednom pravcu. Zvanična statistika ne postoji, ali njihove kolege koje su ostale u Srbiji, prebrojavajući sopstvene redove, kažu da je za poslednje dve godine iz instituta otišlo više od sto magistara i doktora nauka mlađih od 35 godina. Ako se listi mladih stručnjaka koji su se otisnuli u svet dodaju i zaposleni na univerzitetima, broj se penje i na nekoliko stotina.

Stručnjaci koji su odlučili da ipak ostanu u zemlji kažu kako bi država morala da stimuliše naučnike da ostanu, a ne da imaju najnižu cenu rada od svih javnih službi.

- Istina je da je naš naučni rad izjednačen sa evropskim, da radimo po istim kriterijumima; i vrednovanjima - kaže dr Miroslav Živić, saradnik Instituta za biološka istraživanja i potpredsednik Sindikata nauke. - Zato je otići iz zemlje - nikad lakše! Već se nalazimo na jedinstvenim međunarodnim listama, objavljujemo radove u stručnim časopisima, učestvujemo u zajedničkim evropskim projektima. Vrata Evrope i Amerike su nam otvorena.

Mladi stručnjaci danas ne kreću u svet kao nekad u neizvesno, već odlaze kad dobiju konkretne ponude za učešće u projektima. Odu nakratko, a kad pronađu stalni angažman, obaveste institut u Srbiji da se ne vraćaju. Najtraženiji su inženjeri, programeri, molekularni biolozi i svi drugi koji se bave prirodnim naukama.

- Broj mladih koji je sa univerzitetskom diplomom otišao u poslednje dve godine može da se meri hiljadama. Jer, najviše ljudi ode upravo posle fakulteta - objašnjava naš sagovornik. -Ministarstvo nauke u prethodna dva saziva vlade imalo je koliko-toliko stimulativnu politiku. U poslednjih nekoliko meseci kao da se namerno podstiče odlazak.

Kao jedan od primera Živić navodi i stopiranje prijema mladih naučnika na nove projekte. Ranijeje bilo dovoljno da rukovodilac naučnog projekta obavesti ministarstvo da je neki mladi stručnjak potreban i on bi automatski postajao deo tima. Sada je, kaže on, takav prijem obustavljen. To direktno pogađa veliki broj mladih stručnjaka. Kaže, samo u Institutu za biološka istraživanja je četvoro mladih sa prosečnom ocenom iznad devet, koji nisu angažovani. Odobravaju se stipendije za doktorske studije, ali to je samo za one koji su neposredno izašli sa fakulteta. Ostali, iako imaju manje od 35 godina i za nauku su mladi, ne mogu, tvrdi on, da budu angažovani na projektima.

ANTR FILE:

Plate

Najveći problem zaposlenih u naučnim institutima trenutačno su plate. Zarade kolega sa univerziteta za 30 odsto su veće od njihovih. Osnovna cena rada zaposlenih u institutima je 1.680 dinara, a zaposleni na univerzitetima imaju osnovicu od 2.080 dinara. Iako su zakonom izjednačeni sa univerzitetskim kadrovima, ovi naučni radnici, kažu u Sindikatu nauke, nikako da se izbore i za jednakost na računima.

I.Mićević