Dobit delim s radnicima

(Preuzeto sa sajta Alo - 10. 10. 2011.)

Za valjevskog biznismena briga o zaposlenima je prioritet. „Okićen" je nagradom „Kapetan Miša Anastasijević", zatim nagradama Privredne komore Srbije, grada Valjeva i nacionalnim Oskarom kvaliteta, ali i regionalnom nagradom „Biznis partner 2011. godine", koju na predlog poslovnih partnera dodeljuje „Mas medija internešnal".

Ipak, kaže da je u društvu u kojem živimo najveći uspeh voditi računa o svakom čoveka pa umesto kuća, vila ili voznog parka, ovaj Valjevac svoje bogatstvo pokazuje brojem poslova koje njegova firma radi i zadovoljnim radnicima.

Krstić je rođen 1961. godine u selu Orovička Planina kod Ljubovije, u porodici sa četiri sestre i dva brata. Završio je srednju građevinsku školu i zaposlio se u nekadašnjem DP „Erozija" u Valjevu. Uporedo s radom, studirao je i završio Šumarski fakultet. U privatni biznis je ušao devedesetih, u vreme ratova, sankcija i inflacije, ali sa jasnom vizijom zapadnjačkog sistema poslovanja - red, rad i disciplina, koje sprovodi sopstvenim primerom. Tako Krstić i danas 18 sati dnevno na svom radnom mestu, ali ne u kancelariji, nego na gradilištima i pogonima.

- Nisam odustao od takvog načina rada. Kapital donosi samo teren i rad s ljudima, pa sam na svakom gradilištu ili u proizvodnji jednom ili dvaput dnevno. Glavni menadžer je tu da radi bar 30-50 odsto više od ostalih i svojim primerom pokaže da je uspeh moguć - priča Krstić.

Zato je „Ingrap-Omni", čiji je početak pre 18 godina bio u iznajmljenoj radnji u Valjevu, danas firma koja se prostire na nekoliko desetina hektara na području Beograda, Valjeva, Lajkovca i Mionice. Kao malo koja kompanija u Srbiji u oblasti građevinarstva radi sopstvenom mehanizacijom, bagerima, buldožerima, valjcima, finišerima, rovokopačima, automikserima, kiperima, šleperima... Firma na platnom spisku ima 205 zaposlenih, od toga 28 visokoobrazovanih, ali u svakom trenutku angažuje još 200 ljudi kao podizvođače, i to su po pravilu valjevske firme. Tako se novac koji „Ingrap-Omni" zarađuje preko zarada zaposlenih vraća u Valjevo, iako firma sada 90 odsto svojih poslova radi van ovog grada.

O kakvom vlasniku je reč govori i podatak koji je bio nezamisliv za bilo koju drugu firmu i u najsrećnija vremena. Naime, u „Ingrap-Omniju" nema čoveka kome nije rešeno stambeno pitanje, jer se stanovi dodeljuju zaposlenima ili se pomaže u izgradnji njihovih kuća. Prosečna neto plata od 41.000 dinara ne kasni, bonusi i nagrade za najbolje se podrazumevaju, kao i 13. plata.

Dobit ne treba da uzme samo poslodavac, već treba da budu zadovoljni svi. U društvu u kojem živimo, najveći uspeh je voditi računa o svakom čoveku. Bez svakog pojedinca ne bismo bili ono što jesmo - objašnjava Krstić.
U praksi, to su hiljade izgrađenih i adaptiranih kvadrata, stotine kilometara napravljenih i održavanih puteva i ulica, kanalizacionih i vodovodnih mreža ili na desetine mostova na području od Leskovca do Apatina. Koliko je firma efikasna i uspešna, govore sledeći primeri: Savsku ulicu u Beogradu uradili su za tri, iako su imali rok od 18 meseci. Dom zdravlja u Kaluđerici za pet i po meseci, iako je rok bio godinu dana. Trenutno se radi adaptacija i sanacija Kliničko-bolničkog centra u Zemunu, 3.500 kvadrata, pod nadzorom Instituta CIP. Gde je „Ingrap-Omni" eksploatisao kamen i šljunak, tu je posle registrovano poljoprivredno gazdinstvo i posađena stabla oraha, radi zaštite životne sredine.

Vizija je da se firma neprestano razvija i da ne staje. Ove godine kupljena su dva kamenoloma, u toku je dobijanje dozvole za gradnju nove stambene zgrade u Beogradu, kupuje se nova oprema. Nikada nismo imali kašnjenja u izvođenju radova, nikada nismo plaćali penale, znamo šta je rad i red - kaže Krstić.

Pet miliona godišnje za donacije

Kao i spisak poslova, i lista donacija „Ingrap-Omnija" je obimna. U novcu, to je pet miliona dinara godišnje, a pomoć su dobijali domovi za nezbrinutu decu, društva za pomoć deci ometenoj u razvoju, mnoge kulturne manifestacije, pozorišta, manastiri, sportski klubovi. Samo je valjevskoj bolnici sagrađena saobraćajnica vredna pet miliona dinara. Ni tu nema kašnjenja ili odlaganja. Samo je jedan poziv novinara Teodosiju Krstiću bio dovoljan, pa da pre dve godine troje malih Jelića, koji su bez brige roditelja živeli u bedi barake od 15 kvadrata na reci Gradac, dobiju potpuno novi dom.

Umesto u kafić, ide na stoni tenis

Koliko je u poslu čovek koji kipi od energije i akcije, toliko je privatno Krstić tiha i nenametljiva osoba, totalno nesklona pokazivanju bilo kakve moći i bogatstva. Jedan primer je dosta -najuspešniji menadžer već godinama letuje isključivo porodično u Igalu. Sportski tip koji ne pije i ne puši, umesto za kafić, sat slobodnog vremena dnevno koristi za teretanu ili partiju stonog tenisa. Velika ljubav mu je letenje, sportski je pilot. Sa još trojicom ljudi je vlasnik sportskog aviona „robinson".

P. Vujanac

Foto: Alo