U godini pandemije - 2020, u Srbiji je prestalo je da postoji 7.982 preduzeća. Iako se čini kao značajan broj, to je tek četvrtina broja izbrisanih iz registra samo godinu pre.

Na žalost, ovo ne znači da je 2020. bila četiri puta uspešnija za privrednike. Opstanak većeg broja preduzeća na tržištu tokom 2020. je, zapravo, opet rezultat - pandemije.

Veliki broj preduzeća bio je prinuđen da posluje i da se ne gasi - država je, naime, sprovela mere pomoći privrednicima među kojima je bila i isplata minimalnih zarada - tri meseca po ceo iznos minimalca i još dva meseca po 60 odsto. Uslov je bio da firme ne otpuste više od deset odsto radnika, što podrazumeva - da su aktivne i da posluju.

Ta praksa će se, po svemu sudeći, nastaviti i u 2021. godini, doduše, u nešto skromnijem obimu - za sada je najavljena isplata po 50 odsto minimalne zarade radnicima tokom tri meseca. U momentu nastanka ovog teksta treći paket mera još nije bio zvanično definisan.

Još jedna zanimljivost vezana je za poslovanje tokom 2020. - najviše su se, opet u godini panedemije, osnivale - ugostieljske radnje. Iako je upravo sektor ugostiteljstva i turizma, uz saobraćaj, najviše propatio otkako je počela epidemija virusa korona u Srbiji.

Ovde je, međutim, reč o preduzetnicima, ne preduzećima, a nekome ko ne zagleda detalje promaklo bi da, ipak, nije reč o klasičnim restoranima.

Procvat dostave hrane

Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da su se preduzetnici tokom 2020. najviše odlučivali da pokrenu biznis registrovan za pretežnu delatnost pod šifrom: restorani i pokretni ugostiteljski objekti. A, poznato je da je upravo dostava hrane “cvetala” kada su restorani morali da stave “ključ u bravu” za goste.

Tokom 2020. godine, ukupno 29.810 preduzetnika registrovalo je svoje radnje, agencije… Od toga je najviše bilo onih registrovanih za pomenutu delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata - čak 1.786.

Dakle, najviše preduzetnika je otvorilo dostavu hrane, a slede konsultantski poslovi, frizerski i kozmetički saloni, drumski prevoz tereta, održavanje i popravka motornih vozila, kao i usluge pripremanja i posluživanja pića...

Sasvim je zanimljivo da kada se posmatraju i firme i preduzetnici koji su prestali da postoje, primećuje se da je reč gotovo o istim delatnostima. Konkretno, tačno 888 preduzeća registrovano je prošle godine za bavljenjem nespecijalizovanom trgovinom na veliko, što je najviše u odnosu na ostale delatnosti.

Ista situacija je i kod ugašenih firmi - u ovoj delatnosti ih je bilo najviše, čak - 1.133.

Tako se među obrisanim preduzećima, pored nespecijalizovane trgovine na veliko, najčešće prestalo sa radom i u oblasti konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, dok je kod obrisanih preduzetnika najviše njih bilo za delatnosti računarsko programiranje, pa onda delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata.

Trgovina omiljena

Dragoljub Rajić koordinator Mreže za poslovnu podršku ističe da trgovina prednjači u broju osnovanih, ali i ugašenih preduzeća iz jednostavnog razloga - najveći broj ljudi u Srbiji se time bavi.

- Za tu delatnost su potrebna mala ulaganja. Za neku ozbiljniju proizvodnju ili ozbiljnije inženjerske poslove potrebno je ili specifično znanje ili novac da uložite u to. A trgovina i konsalting je nešto što svako može manje-više da radi. Preduzeća za konsalting uglavnom otvaraju ljudi koji napuste neku firmu, ne mogu da rade na drugom mestu, pa se privremeno bave konsaltingom - navodi Rajić. 

Isto, kaže, važi i za prevoz.

Za drumski prevoz tereta prošle godine registrovano je tačno 356 preduzeća, a ugašeno - 182.

- Ljudi koji su prevoznici otvore firmu kada imaju neki dogovoren posao u određenom periodu, a kada tog posla nema - oni je zatvore. Jer, ako ostavite otvorenu firmu, svakog meseca plaćate poreze, i doprinose, i dažbine. Nemate računicu da radite i zato je zatvarate. Kod nas su ti nameti jako visoki u odnosu na nivo našeg životnog standarda i onda je neisplativo da državi po zaposlenom dajete 35.000, 40.000 dinara a nemate posao tog meseca. Kada ste u čistom minusu - zatvarate firmu. Kod trgovine je isto tako, tu je velika konkurencija, veoma zavisi od lokacije na kojoj se otvara lokal. I onlajn trgovinu ljudi otvore, pa zatvore, ako ne uspeju za par meseci da prodaju robu. To je logično”, navodi Rajić.

Kako napominje, i ugostiteljstvo je bilo u toj grupi delatnosti koje se najviše otvaraju i zatvaraju, ali je sada manje zastupljeno.

Inače, podaci APR pokazuju da je iz Registra privrednih subjekata prošle godine izbrisano 7.982 privredna društva i 22.052 preduzetnika. Po “službenoj dužnosti” je obrisano 5.797 društava, nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije, kao i 5.868 preduzetnika, prema zahtevu Narodne banke Srbije, zbog blokiranih poslovnih računa u neprekidnom trajanju duže od dve godine.

- Poređenja radi, u 2019. godini je izbrisano 27.163 privredna društva i 23.593 preduzetnika, a po službenoj dužnosti je izbrisano 24.380 privrednih društava i 5.315 preduzetnika - navode u APR.

Šta se desilo sa računarskim programiranjem

Protekle godine primećen je još jedan izuzetak - dosta privrednih društava za računarsko programiranje osnovano je nakon što su se obrisali kao preduzetnici. Osnovano je 863 preduzeća, a istovremeno ugašeno čak 1.649 preduzetnika registrovanih za ovu delatnost. A samo godinu pre, 2019, IT stručnjaci su osnovali ukupno 3.011 preduzetničkih agencija.

Razlog što su programeri 2020. gasili svoje preduzentičke agencije, ovaj put nije pandemija već - Poreska uprava.

Naime, promenom zakona o porezu na dohodak građana, svaki preduzetnik je morao da se “testira” u odnosu na svaku pojedinačnu kompaniju sa kojom sarađuje. Reč je o takozvanom “testu samostalnosti”, koji sadrži devet kriterijuma.

Preduzetnik koji ispuni najmanje pet kriterijuma u ugovornom odnosu sa jednom kompanijom - morao je sa njom da izabere neki drugi način saradnje, jer nije samostalan u tom konkretnom odnosu i poslu.

Problem nije što je saradnja preduzetničkih agencija i preduzeća bila čest model poslovnog angažovanja IT stručnjaka za kompanije, već što se ta praksa prelila i na druge sektore. Tako su pojedine kompanije izbegavale da zaposle radnike, a umesto toga su zahtevale od njih da otvore - preduzetničke agencije, izbegavajući tako da plate poreze i doprinose.

Sada takav preduzetnik, koji radi samo za jednu kompaniju, sedi u njenim poslovnim prostorijama, ide na odmor kada mu taj poslodavac kaže, kada najmanje 70 odsto prihoda ostvaruje od tog poslodavca, za njega radi više od 130 dana u godini… ne može više da bude preduzetnik, bar ne u poslovnom odnosu sa tim poslodavcem jer - nije prošao test samostalnosti.