Gazde najviše štede na radnicima

(Preuzeto sa sajta eKapija - 20. 05. 2015.)

Troškovi radne snage u ukupnim troškovima poslovanja u Srbiji iznose oko 33%, što je znatno manje od razvijenih zemalja, gde to učešće dostiže i 64% kao što je slučaj u Holandiji – izjavila je za "Dnevnik" prof. dr Živka Pržulj s Beogradske bankarske akademije.

Ona je rekla da u većini firmi ne postoje jasni kriterijumi za merenje učinka zaposlenih, već te kriterijume proizvoljno određuju menadžeri ili vlasnici.

– To znatno demotiviše zaposlene koji korektno rade i žele da njihov rad bude nagrađen – navela je dr Pržulj.

Ona je naglasila da je dobar sistem zarada od izuzetnog značaja, kako za poslodavce, tako i za zaposlene.

– Ciljevi dobrog sistema zarada mogu se klasifikovati u tri grupe: efikasnost, jednakost i pridržavanje zakonskih okvira – navela je Živka Pržulj uoči regionalne HR (ljudski resursi) konferencije o zaradama i modelima nagrađivanja, koja će biti održana u Beogradu 28. i 29. maja.

– Zaradama i modelima nagrađivanja pristupalo se uglavnom kao pravu zaposlenih u skladu sa zakonskim odredbama i kolektivnim ugovorima na sasvim pojednostavljen način, koji je zasnovan na koeficijentu u odnosu na cenu rada, školskoj spremi ili diskrecionom pravu poslodavca da ugovori visinu zarade sa zaposlenim pojedinačno. Posledice takvog načina kreiranja sistema zarada izražene su u vidu niske produktivnosti, slabe konkurentnosti i visokih troškova rada preduzeća, ali i nezadovoljstva i apatije zaposlenih, koji rade za male i neredovne plate.

Profesorka Pržulj je precizirala da se u Srbiji zarade utvrđuju uglavnom kao fiksna (nepromenjiva) kategorija na osnovu zakonski definisanih minimalnih pretpostavki (najčešće utvrđenih koeficijenata i školske spreme) i beneficija kao zakonske kategorije. Nedavno istraživanje na uzorku od 208 ispitanika pokazuju da je takva praksa prisutna u više od 60%preduzeća u Srbiji.

– Po nedavno objavljenim podacima, u Srbiji oko 650.000 zaposlenih prima platu sa zakašnjenjem, a oko 50.000 ne prima platu gotovo nikako. Svega oko 170.000 zaposlenih u privatnom sektoru prima platu na vreme u dan. Visoka plata ne obezbeđuje bezuslovno visoku motivaciju, ali suviše mala i nesigurna plata utiče na apatiju i nemotivisanost zaposlenih, a zarada ispod egzistencijalnog minimuma ne može obezbediti posvećenost i produktivnost zaposlenih – primetila je Živka Pržulj.

Inače, po poslednjim uporedivim podacima, na prostoru nekadašnje Jugoslavije u januaru su najveću prosečnu neto platu od 1.002,85 EUR imali zaposleni u Republici Sloveniji, a najmanju u Srbiji – 326,42 EUR. Posle Slonenaca, koji su jedini s prosečnom platom zaposlenih koja je prešla 1.000 EUR, na listi su zaposleni u Hrvatskoj s prosečnom isplaćenom platom od 5.656 kuna (742,46 evra). U Crnoj Gori je 482 EUR, u Bosni i Hercegovini 828 KM (423,35 evra), a u Makedoniji 22.407 denara (357,82 evra).