Gorke muke od meda

(Preuzeto sa sajta Večernje novosti - 29. 12. 2009.)

Med iz Srbije mogli bismo da izvozimo u 21 zemlju, među kojima su i Španija, Francuska, Rusija, Velika Britanija... Vrednost izvoza bi, sa tri miliona, za dve godine mogla da se poveća na 20 miliona dolara, a posao ovde može da nađe 6.000 radnika.

Ostvarenju ovakvog scenarija, kako ističe Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, isprečila se upravo - državna uprava, koja u pčelarstvu primenjuje zastarele i neadekvatne propise, čime ne samo da onemogućava izvoz, već pčelare gura i u - sivu ekonomiju.

U Srbiji, objašnjava Živadinović, ima gotovo 20.000 pčelara, koji godišnje proizvedu od četiri do šest hiljada tona meda. Najveći deo trošio se na domaćem tržištu, dok se, krajem prošle godine, nije ukazala prilika za značajniji izvoz ovog proizvoda.

- Pred kraj prošle godine, našli smo firmu zainteresovanu za otkup i izvoz meda - kaže Živadinović. - Uspeli smo, lani, na tržište Nemačke, da plasiramo devet tona meda, a već ove godine, plasirali smo više od 100 tona. Tada su, međutim, počeli problemi. Državni organi, kako ističe Živadinović, počeli su da striktno primenjuju zastarele propise.

- Da biste prodali med, morate da platite veterinara da pregleda svaku košnicu, zatim se plaća i analiza meda, a vrhunac je da svaki pčelar mora da ima posebno opremljenu prostoriju, u kojoj se vrca i pakuje med i uzimaju uzorci meda - nabraja Živadinović. - Pregled košnica, sam po sebi, jeste dobra stvar, ali, kod nas se, umesto jedne bolesti - američke truleži, koja je zaista opasna i koja se kontroliše svuda u svetu, analizira veliki broj bolesti, pa to košta oko 1.500 dinara po košnici.

Analiza meda, dodaje Živadinović, posebna je priča. Med na analizu daju i pčelari i otkupljivač, a na kraju, prilikom izvoza, mora da se analizira i u laboratoriji u inostranstvu, pošto rezultate naših laboratorija ne priznaju kupci u zemljama EU.

- Ovaj postupak takođe se naplaćuje, ali najveći problem je upravo prostorija za preradu meda - kaže Živadinović. - Da bi se ona opremila prema propisima, treba uložiti oko 20.000 evra. Pitam se koji pčelar to može da uradi. A med se, na analizu, može dati samo iz takve prostorije. Onaj ko je nema, može da prodaje med samo prijateljima koji mu dolaze u kuću. Na tržište ne sme da ga iznese.

Međunarodne institucije

Ako ovakva situacija potraje, odnosno ako državni organi ne prihvate sugestije proizvođača meda, pčelari su spremni da se požale i evropskim institucijama.

- Naša država je jedina koja radi protiv sebe i onih koji donose profit - kaže Živadinović. - Izgleda kao da niko nije svestan činjenice da bi profit poljoprivrede bio smanjen za 465 miliona evra, kada bi nestale pčele. A državne vlasti, kao da rade u tom smeru. Mi znamo da to nije njihova namera, već nesnalaženje u prilagođavanju propisima EU, ali to saznanje slaba nam je uteha...

Otkupne cene

Med se otkupljivačima trenutno prodaje po 2,05 evra po kilogramu - navodi Živadinović. - Cena meda svake godine u januaru poraste na svetskom tržištu. Za nas to, međutim, ne znači mnogo, pošto je izvoz zaustavljen. U našim trgovinama, međutim, kilogram meda može da se kupi i po 180 dinara, iako proizvođačka cena pravog meda, sa ambalažom, ne može da bude niža od 250 dinara.

N. Subotić