Više od 3.600 šansi za uspeh: Pogledajte ovonedeljni presek oglasa na Infostudu!
Gubitak posla nije kraj karijere
(Preuzeto iz Danas-a, 30.04.2008.)
Tržište obrazovanja poslednjih godina postaje sve više otvoreno ne samo za nezaposlene, već i za osobe koje predstavljaju rizične grupe (jer mogu da izgube posao), ali i za za-poslene koji žele da usavrše znanja i povećaju svoje kompetencije. Brojni programi Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i otvaranje pet centara za kontinuirano obrazovanje odraslih u okviru programa reforme srednjeg strućnog obrazovanja CARDS pokazuju značajne rezultate, a nesmanjeno in-teresovanje postoji i za obuke koje organizuju narodni univerziteti. Aleksandra Pejatović, ekspert za obrazovanje odraslih u Programu reforme srednjeg stručnog obrazovanja, objašnjava da je zadatak centara da istražuju potrebe kompanija i poslodavaca za znanjima i veštinama i da na osnovu toga prave kratke programe obuka, koji nisu namenjeni samo nezaposlenima, već i ljudima koji imaju posao, ali koji moraju ili žele da se usavršavaju. Pejatovićeva naglašava da se ovim programima obuka ne stiče ni nivo obrazovanja, ni stepen kvalifikacija, već se osoba osposobljava da može da radi na konkretnom radnom mestu. Centri nude širok spektar obuka, od programa ključnih kompetencija (informatike i engleskog), koji treba da doprinesu zaposlenosti do uskostručnih obuka, da bi neko proširio svoja znanja ili se osposobio za određenu vrstu posla..
U novobeogradskom centru interesantne su obuke za postavljanje i servisiranje klima-uređaja, umrežavanje računara, za postavljanje video nadzora, gradnju autogasnih instalacija. U Zrenjaninu postoje programi za izradu nekih odevnih predmeta, pravljenje cvetnih aranžmana, zatim obuka za radnike na delikatesu, za pravljenje raznih vrsta sireva, peciva, ali i za frizerske i kozmetičarske poslove. U Kragujevcu su veoma tražene obuke za upravljanje kranskom dizalicom i za vozače viljuškara. U niškom centra osposobljeni su da u kombinaciji s dragim srednjim stručnim školama nude obuke iz različitih područja rada. Tako, recimo, zahvaljujući saradnji s Hemijsko-tekstilnom školom u Vranju, Nacionalnom službom za zapošljavanje i firmom Zamber, 1.050 osoba bi trebalo da prođe kroz program prekvalifikacije da bi se zaposlile kod novog poslodavca, ističe Pejatović. Objašnjavajući po ćemu se programi u centrima za kontinuirano obrazovanje odraslih razlikuju od onih koje nude radnički i narodni univerziteti, sagovornica Danasa napominje da se polazi od potreba tržišta rada i poslodavaca. Zanimljivo je da su poslodavci angažovani u praktičnim delovima. Kao još jednu specifičnost Pejatović navodi da centri rade kao posebne jedinice u okviru srednjih stručnih škola u pet gradova u Srbiji.
Najveći broj ljudi koji ostane bez posla ima u proseku od 40 do 50 godina i njih poslodavci najteže primaju, jer se najviše vrednuje novo znanje. Čovek koji u zrelim godinama ostane bez posla nije samo nezaposlen, to je krizna životna situacija, često povezana s padom životnog standarda, zbog čega je potrebno ljudima olakšati prelaz ka obrazovanju, kaže Pejatović Na pitanje da li su narodni univerziteti prevaziđeni, direktor NU "Božidar Adžija" Zoran Milanović odgovara podatkom da oko 8.000 ljudi tokom godine upiše neki od programa ove ustanove, napominjući da na obrazovnom tržištu ima mesta, ako se prate potrebe tržišta rada i ažuriraju programi. Nudimo zanatsko osposobljavanje za više od 125 zanimanja. Najveće interesovanje je za zanimanja rukovalac gradevinskim mašinama, viljuškar, rukovalac parnim kotlovima, za mašinsku i elektro struku, ugostiteljstvo, a u poslednje vreme veliku ekspanziju doživela su zanimanja iz oblasti kozmetike. U okviru Centra za permanentno obrazovanje tražene su obuke iz informatike, knjigovodstva, daktilografije i za poslovne sekretare, navodi Milanović.
On ističe da je medu polaznicima sve više onih koji hoće da provere i usavrše svoje znanje, ali i zaposlenih koji žele da "douče" određeno zanimanje. Milanović ističe da je većina zanimanja na nivou asistentskih, što polaznicima omogućuje da rade sami, ali i kod poslodavca. Poslodavci priznaju naše diplome, jer one imaju standard kvaliteta ISO 9001, koji jeprepoznatljiv na Zapadu. To su diplome eksternog tipa, što znači da onaj ko je završio obuku kao stipendista neke firme, a ona nema više potrebu da ga angažuje, može da radi kod drugog poslodavca - ističe Milanović.
Vesna Andrić
ANTR FILE
Niški rekord u zapošljavanju
Tokom poslednje dve godine u centrima za kontinuirano obrazovanje odraslih u Beogradu, Nišu, Boru, Zrenjaninu i Kragujevcu organizovano je 90 obuka kroz koje je prošlo 2.057 polaznika. Veliki broj Ijudi se po završetku obuka zaposlio, bilo da su pronašli stalan posao ili su bili angažovani honorarno. Izuzetno dobri rezultati zabeleženi su u regionalnom centru u Nišu u kojem je sedam obuka završilo ukupno 337 polaznika, od kojih se čak 282 zaposlilo.
Cene od pet hiljada do više desetina hiljada dinara
Cene kurseva koje organizuju narodni univerziteti i centri za kontinuirano obrazovanje odraslih zavise od vrste I dužine trajanja obuke. Tako, na primer, NU "Božidar Adžija" za kurs masaže naplaćuje oko 17.000. dinara, većina obuka za zanate košta 25.000., dok kursevi u Centru za negu lepote oko 30.000. U centrima za kontinuirano obrazovanje odraslih obuke najčešće plaćaju poslodavci ili nacionalna služba za zapošljavanje, a najmanje je onih koji samostalno finansiraju pohađanje nekog programa. U regionalnom centru u Boru, na primer, cene obuka kreću se od 5.000. do 35.000. dinara. Najjeftiniji su jezici i informatička obuka, a najskuplja kozmetika i pekarstvo.
Tržište obrazovanja poslednjih godina postaje sve više otvoreno ne samo za nezaposlene, već i za osobe koje predstavljaju rizične grupe (jer mogu da izgube posao), ali i za za-poslene koji žele da usavrše znanja i povećaju svoje kompetencije. Brojni programi Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i otvaranje pet centara za kontinuirano obrazovanje odraslih u okviru programa reforme srednjeg strućnog obrazovanja CARDS pokazuju značajne rezultate, a nesmanjeno in-teresovanje postoji i za obuke koje organizuju narodni univerziteti. Aleksandra Pejatović, ekspert za obrazovanje odraslih u Programu reforme srednjeg stručnog obrazovanja, objašnjava da je zadatak centara da istražuju potrebe kompanija i poslodavaca za znanjima i veštinama i da na osnovu toga prave kratke programe obuka, koji nisu namenjeni samo nezaposlenima, već i ljudima koji imaju posao, ali koji moraju ili žele da se usavršavaju. Pejatovićeva naglašava da se ovim programima obuka ne stiče ni nivo obrazovanja, ni stepen kvalifikacija, već se osoba osposobljava da može da radi na konkretnom radnom mestu. Centri nude širok spektar obuka, od programa ključnih kompetencija (informatike i engleskog), koji treba da doprinesu zaposlenosti do uskostručnih obuka, da bi neko proširio svoja znanja ili se osposobio za određenu vrstu posla..
U novobeogradskom centru interesantne su obuke za postavljanje i servisiranje klima-uređaja, umrežavanje računara, za postavljanje video nadzora, gradnju autogasnih instalacija. U Zrenjaninu postoje programi za izradu nekih odevnih predmeta, pravljenje cvetnih aranžmana, zatim obuka za radnike na delikatesu, za pravljenje raznih vrsta sireva, peciva, ali i za frizerske i kozmetičarske poslove. U Kragujevcu su veoma tražene obuke za upravljanje kranskom dizalicom i za vozače viljuškara. U niškom centra osposobljeni su da u kombinaciji s dragim srednjim stručnim školama nude obuke iz različitih područja rada. Tako, recimo, zahvaljujući saradnji s Hemijsko-tekstilnom školom u Vranju, Nacionalnom službom za zapošljavanje i firmom Zamber, 1.050 osoba bi trebalo da prođe kroz program prekvalifikacije da bi se zaposlile kod novog poslodavca, ističe Pejatović. Objašnjavajući po ćemu se programi u centrima za kontinuirano obrazovanje odraslih razlikuju od onih koje nude radnički i narodni univerziteti, sagovornica Danasa napominje da se polazi od potreba tržišta rada i poslodavaca. Zanimljivo je da su poslodavci angažovani u praktičnim delovima. Kao još jednu specifičnost Pejatović navodi da centri rade kao posebne jedinice u okviru srednjih stručnih škola u pet gradova u Srbiji.
Najveći broj ljudi koji ostane bez posla ima u proseku od 40 do 50 godina i njih poslodavci najteže primaju, jer se najviše vrednuje novo znanje. Čovek koji u zrelim godinama ostane bez posla nije samo nezaposlen, to je krizna životna situacija, često povezana s padom životnog standarda, zbog čega je potrebno ljudima olakšati prelaz ka obrazovanju, kaže Pejatović Na pitanje da li su narodni univerziteti prevaziđeni, direktor NU "Božidar Adžija" Zoran Milanović odgovara podatkom da oko 8.000 ljudi tokom godine upiše neki od programa ove ustanove, napominjući da na obrazovnom tržištu ima mesta, ako se prate potrebe tržišta rada i ažuriraju programi. Nudimo zanatsko osposobljavanje za više od 125 zanimanja. Najveće interesovanje je za zanimanja rukovalac gradevinskim mašinama, viljuškar, rukovalac parnim kotlovima, za mašinsku i elektro struku, ugostiteljstvo, a u poslednje vreme veliku ekspanziju doživela su zanimanja iz oblasti kozmetike. U okviru Centra za permanentno obrazovanje tražene su obuke iz informatike, knjigovodstva, daktilografije i za poslovne sekretare, navodi Milanović.
On ističe da je medu polaznicima sve više onih koji hoće da provere i usavrše svoje znanje, ali i zaposlenih koji žele da "douče" određeno zanimanje. Milanović ističe da je većina zanimanja na nivou asistentskih, što polaznicima omogućuje da rade sami, ali i kod poslodavca. Poslodavci priznaju naše diplome, jer one imaju standard kvaliteta ISO 9001, koji jeprepoznatljiv na Zapadu. To su diplome eksternog tipa, što znači da onaj ko je završio obuku kao stipendista neke firme, a ona nema više potrebu da ga angažuje, može da radi kod drugog poslodavca - ističe Milanović.
Vesna Andrić
ANTR FILE
Niški rekord u zapošljavanju
Tokom poslednje dve godine u centrima za kontinuirano obrazovanje odraslih u Beogradu, Nišu, Boru, Zrenjaninu i Kragujevcu organizovano je 90 obuka kroz koje je prošlo 2.057 polaznika. Veliki broj Ijudi se po završetku obuka zaposlio, bilo da su pronašli stalan posao ili su bili angažovani honorarno. Izuzetno dobri rezultati zabeleženi su u regionalnom centru u Nišu u kojem je sedam obuka završilo ukupno 337 polaznika, od kojih se čak 282 zaposlilo.
Cene od pet hiljada do više desetina hiljada dinara
Cene kurseva koje organizuju narodni univerziteti i centri za kontinuirano obrazovanje odraslih zavise od vrste I dužine trajanja obuke. Tako, na primer, NU "Božidar Adžija" za kurs masaže naplaćuje oko 17.000. dinara, većina obuka za zanate košta 25.000., dok kursevi u Centru za negu lepote oko 30.000. U centrima za kontinuirano obrazovanje odraslih obuke najčešće plaćaju poslodavci ili nacionalna služba za zapošljavanje, a najmanje je onih koji samostalno finansiraju pohađanje nekog programa. U regionalnom centru u Boru, na primer, cene obuka kreću se od 5.000. do 35.000. dinara. Najjeftiniji su jezici i informatička obuka, a najskuplja kozmetika i pekarstvo.
