Infostudov panel na Kopaonik biznis forumu: Deficit radne snage izazov i za kompanije i za državu

- Deficit radne snage nije više samo pitanje za sektore ljudskih resursa, već je postao tema kojom treba da se bave i donosioci odluka kako u kompanijama, tako i na državnom nivou, budući da ozbiljno ugrožava rast i razvoj srpske privrede, izjavila je Sonja Ćetković, direktor Infostuda na Kopaonik biznis forumu.

U ulozi moderatora Sonja je vodila Infostudov panel o nedostatku potrebnih kadrova na tržištu rada, a na kome su učestvovali i Alisa Evsina, HR direktor kompanije NIS, Natalija Pešić, rukovodilac ljudskih resursa u A1 Srbija, Krstinja Šćepanović, HR direktor OTP banke i Oliver Streit, direktor projekta „Znanjem do posla“, koji kroz programe prekvalifikacije pomaže srpskim kompanijama da dođu do potrebnih kadrova.

Depopulacija, nova pregovaračka pozicija kandidata

U uvodnom delu, Sonja Ćetković (na slici ispod) je navela da na osnovu popisa iz 2022. godine Srbija ima čak 623.000 manje radno sposobnih stanovnika nego deceniju ranije.

- Deficit je postao izraženiji od 2017. godine, a do tada se uglavnom govorilo o nedostatku kadrova u oblasti IT-ja. Naročito je pogodio zanatska zanimanja, ali i različite profile u oblastima kao što su ugostiteljstvo, mašinstvo, građevina, priprema hrane, briga o lepoti, transport..

Dublji problem je što znanje i kvalifikacije raspoloživog kadra na tržištu rada ne mogu da odgovore na potrebe privrede. Uz sve to, postojeći deficit je uticao na promene u očekivanjima kandidata jer su shvatili da su u mnogo boljoj pregovaračkoj poziciji nego ranije generacije. Zahtevi mladih prema poslodavcima automatski su drugačiji - veća finansijska stabilnost, značajnije ulaganje u njihov rast i razvoj, ali i beneficije koje se odnose na bolji balans privatnog i poslovnog života, očuvanje fizičkog i mentalnog zdravlja i opšti wellbeing. Sviđalo se to nama ili ne, to je sada naša realnost - naglasila je Sonja Ćetković.

Ona je ukazala na još jedan važan trend, a to je tehnološka revolucija, u kontekstu sve bržeg razvoja veštačke inteligencije, koja će neminovno doneti velike promene na tržištu rada.

Deficit i na ulaznim, ali i na visoko specijalizovanim pozicijama

Na pitanje na kojim sve pozicijama su naše kompanije želele da prekvalifikuju ljude, Oliver Streit, direktor programa „Znanjem do posla (E2E)“, kaže:

- To su kompanije iz metalo-prerađivačkog sektora, kojima su potrebni radnici za pozicije CNC operatera, bravara, zavarivača, zatim iz tekstilnog sektora i uslužnih/ugostiteljskih delatnosti, koje traže pomoćne kuvare, barmene i konobare. U poslednje dve godine su se aktivirali i poslodavci iz oblasti informacionih tehnologija vođeni inovacijama u oblasti veštačke inteligencije i počeli da traže specifična IT zanimanja, npr. Junior Software Developer, Junior Full Stack Developer, Blockchain Junior Developer, Senior Content Writer, Junior Java Developer, Junior iOS developer, Junior UX/UI Designer i sl.-istakao je Streit (na slici).

Na to se nadovezala i Krstinja Šćepanović iz OTP-a, koja je objasnila da oni uglavnom zapošljavaju na „ulaznim“ pozicijama, ali i na visoko specijalizovanim koje su veoma deficitarne na tržištu rada u Srbiji.

- Banke su pre 10 godina bile i te kako poželjan poslodavac, ali to danas više nije slučaj jer je posao dosta zahtevan na gotovo svim pozicijama u bankarskom sektoru.

Natalija Pešić iz A1 Srbija ocenila je da je deficit izuzetno važna tema, naročito zato što je u telco industriji bio veliki šok kada su usled razvoja konkurencije za konkurente u zapošljavanju dobili ne samo kompanije iz ove industrije, već i poslodavce iz različitih sektora.

- Postoji velika potreba za call centar agentima i ljudima koji rade u retailu. S obzirom na to da su tehnološki kadrovi svima interesantni, poseban izazov je i kako privući te ljude, ali i kako napraviti sistem obuka za njih unutar kompanija - navela je Natalija Pešić.

Kako se kompanija NIS u Srbiji jedina bavi proizvodnjom i preradom nafte i gasa, Alisa Evsina kaže da sa jedne strane možda dobro što nemaju konkurente, ali i da izuzetno teško dolaze do potrebnih kadrova i moraju konstantno da razmišljaju kako da razvijaju svoje.

- Drago nam je što se ipak pojedini domaći stručnjaci vraćaju iz inostranstva i mi ih rado zapošljavamo. To je lepa vest - navodi Evsina.

Kompanije se prilagođavaju kandidatima

Na Sonjino pitanje šta se dešava kada poslodavac mora da zaposli kandidate sa nižim stepenom kvalifikacija od potrebnog, Krstinja Šćepanović (na slici ispod) kaže da OTP banka uvek daje veću prednost funkcionalnom znanju, koje se stiče kroz iskustvo, u odnosu na čisto-formalno obrazovanje.

- Iako smo strogo regulisana industrija verujem da treba da budemo fleksibilniji pri izboru pozicija koje otvaramo. Nama je otežavajuća okolnost što poslujemo u strogo regulisanoj oblasti, pa su neke funkcije i pozicije isto tako strogo definisane - rekla je Šćepanović i dodala:

- Iako o bankama postoji stereotip da su „hladni sistemi“, shvatili smo da moramo da se više posvetimo našem employer brandingu, otvorimo svoja vrata i omogućimo ljudima da vide šta sve radimo, naročito u oblasti digitalizacije, razvoja aplikacija, platnih kartica, i drugih vrlo zanimljivih bankarskih proizvoda..

Natalija Pešić iz A1 je rekla da su „poslodavci ti koji treba da se svide kandidatima“.

- Suočili smo se sa time da nas gledaju samo kroz uslugu koju pružamo, a mi smo mnogo više od toga. Želeli smo da pokažemo mladima da mogu da kreiraju neke svoje aplikacije i učestvuju u velikim projektima. Osim toga, možemo da im ponudimo da tehnologije, o kojima su samo čitali, svakodnevno koriste na poslu. Tu je i mogućnost napredovanja, što znači da neko ko je počeo da radi u A1 na ulaznoj poziciji ima perspektivu da je za kratko vreme i promeni - rekla je Pešić.

Komentarišući kako kompanije moraju da se prilagođavaju potrebama kandidata, Alisa Evsina (na slici ispod) kaže da su se i sami ljudski resursi u poslednjih 30 godina neverovatno promenili i da je sada daleko veći akcenat na iskustvu zaposlenih.

- Jako se trudimo da pokažemo kandidatima šta sve radimo, pošto smo velika i stabilna kompanija koja zapošljava puno ljudi. Imamo sreću da su baš oni ambasadori našeg brenda. Pratimo potrebe i tržišta i kandidata i trudimo se da im se prilagodimo. Važno nam je i mišljenje naših ljudi, a to radimo svake godine kroz istraživanja zadovoljstva zaposlenih - istakla je Evsina.

Oliver Streit prenoseći iskustva 300 kompanija i više od 2.000 mladih koji su prošli kroz program „Znanjem do posla“.

- Učili su posao iz prve ruke. E2E je podržao tzv. programe učenja na radnom mestu, gde mladi 80% vremena provode u prostorijama kompanije i centrima za obuku, dok je samo 20% posvećeno teorijskoj obuci. Imali su podršku mentora, a nakon obuke se čak 77% polaznika našeg programa zaposlilo - naveo je Streit.

On je izneo i nekoliko svojih opservacija, objašnjavajući da mladi u Srbiji provode dve godine na ugovorima na određeno, što sigurno ne doprinosi naporima da ostanu u zemlji.

- Poslodavci treba da budu svesni toga da moraju da stvore atraktivne uslove da bi zaista privukli takve ljude. Ovde je neophodno da poslodavci potpuno promene način razmišljanja, daju veće plate što doprinosi zadovoljstvu zaposlenih i njihovoj motivaciji da se razvijaju dalje. Tako oni postaju aktivni članovi lokalne zajednice, koji svoju platu reinvestiraju u lokalnu privredu, stanovanje ili planiranje porodice itd. Pružanje mogućnosti praktične obuke mlađim generacijama se na kraju isplati na više nivoa.- ocenio je on i dodao:

- Sa druge strane i mladi imaju nerealna očekivanja. Ne možemo svi biti menadžeri, zarađivati puno novca i ostvariti veliki društveni ugled i onda prestati da radimo. Zato je tu bitna uloga karijernih savetnika, koji mogu mladima da značajno pomognu u odluci oko pravca u kome će se njihova karijera razvijati:

Naša E2E iskustva u 12 regiona u Srbiji su pokazala da lokalni Job Info centri mogu da igraju ključnu ulogu u efikasnijem povezivanju mladih i kompanija, upravo tako što pružaju sveobuhvatne usluge karijernog vođenja i savetovanja već u školama i motiviše mlade da donesu informisane karijerne odluke, rekao je Oliver Streit.

Neophodna bliža saradnja privrede i obrazovnih institucija

Sonja Ćetković je istakla važnost primene sistemskih rešenja u borbi sa deficitom.

- Iako se uvoz radne snage pominje kao najočiglednije rešenje u borbi protiv deficita, to sigurno ne sme biti jedini odgovor - naglasila je ona i dodala:

- Mogu da podelim i našu inicijativu, odnosno projekat koji Infostud, kroz svoju platformu Startuj Infostud, otpočinje u saradnji sa Nordeus fondacijom. Zajednički cilj nam je da povežemo kompanije koje će u lokalnim sredinama stvarati uslove u kojima će mladi videti perspektivu i želeti tu da ostanu. Kroz ovu saradnju hoćemo mladima da skrenemo pažnju na mogućnosti u lokalnoj zajednici i da im pomognemo da donose informisane odluke o daljem obrazovanju i zapošljavanju - rekla je direktorka Infostuda.

Alisa Evsina ocenila je da upisne politike treba da više uzmu u obzir i potrebe poslodavaca kako bi se tržištu obezbedio odgovarajući broj potrebnih stručnjaka. Dodala je i da promene na tržištu rada treba da prate i izmene zakonskog okvira koje treba da olakšaju fleksibilnije vrste zapošljavanja.

Natalija Pešić (na slici ispod) kao sistemsko rešenje vidi jaču saradnju između privrede i obrazovnih institucija, i to ne samo fakulteta već i srednjih škola.

- Iako je teško menjati kurikulum po kojem se uči, kompanije na ove programe mogu da utiču kroz studije slučaja kroz koje mogu da približe kako u praksi izgleda rad u jednoj firmi. Ideja je da ukažemo mladim ljudima u kojim sve oblastima, za koje se oni tradicionalno nisu školovali, stečena znanja mogu i da primene - kaže Pešić.

Krstinja Šćepanović je navela da je OTP banka deo programa Udruženja banaka kroz koji žele da bankarstvo približe srednjoškolcima, kako bi imali priliku da saznaju šta ono sve podrazumeva i u kom pravcu bi išao njihov karijerni razvoj.

- Preko Udruženja banaka, a u saradnji sa obrazovnim institucijama, cilj nam je da formiramo akreditovane programa za neka znanja koja su nama neophodna – objasnila je Krstinja.

Budući da se životni i radni vek produžio, Alisa je istakla da programi prekvalifikacije ne moraju da se odnose isključivo na mlade.

- Uz podršku države oni bi mogli da obuhvate i znatno starije generacije na tržištu rada, koje su značajan potencijal za zapošljavanje.

Sa tim se složio i Oliver Streit koji je rekao da je baš iz tog razloga projekat „Znanjem do posla“ pomerio starosnu granicu i tako omogućio i starijim polaznicima da se prekvalifikuju.