Kako je biti početnik za tržištu rada: Od mladih se traži mnogo, a nudi premalo

Svojevremeno je jedan oglas na internet stranici Hrvatskog zavoda za zapošljavanje izazvao istovremeno i smeh i čuđenje pošto se u njemu tražio radnik sa tačno 28 godina radnog iskustva. Ovo je, svakako, specifično, ali poslodavci, pokazuju sve analize oglasa za popunjavanje radnih mesta, uglavnom zahtevaju da kandidati imaju najmanje između tri i pet godina iskustva na istim ili sličnim poslovima, a svedočanstva ljudi, pogotovo mladih, su da poslodavci prilikom javljanja na oglas, prvo pitaju za godine, a odmah zatim i za godine iskustva.

Velika nezaposlenost među mladima

“Bežanje” od početnika na tržištu rada, odnosno od zapošljavanja mladih bez radnog iskustva, dovela je do ozbiljne razlike u stopama zaposlenosti i nezaposlenosti mladih u poređenju sa istim stopama u nešto starijem uzrastu. Najnoviji statistički podaci o zaposlenosti, oni za treći kvartal 2021. godine pokazuju da je stopa zaposlenosti onih koji imaju između 15 i 24 godine bila tek 27,3 odsto, dok je u starosnoj grupi od 25 do 64 godine to 70,9 odsto. Nezaposlenost je među mladim ljudima, takođe, neuporedivo veća, pa je na tržištu rada 23,1 odsto nezaposlenih između 15 i 64 godine, a samo 9,8 odsto u kategoriji od 25 do 64 godine starosti. Tradicionalno, žene su teže zapošljiva kategorija, odnosno stopa nezaposlenosti mladih žena je viša od 27 odsto. Zbog činjenice da mladi ljudi, bez radnog iskustva, teško ulaze na tržište rada, država je i pokrenula programe Moja prva plata, ali i neke mere za podsticaj preduzetništva među mladim ljudima, ali to, očigledno, ne daje željeni rezultat.

Mina Dobrijević, Koordinatorka za finansije i administraciju Krovne organizacije mladih Srbije kaže za sajt Poslovi Infostud da je najveći problem sa kojim se suočavaju ljudi bez radnog iskustva neusklađenost formalnog obrazovanja i tržišta rada.

- Samim tim je problematična dužina trajanja procesa ulaska na tržište rada -tranzicija iz sistema obrazovanja do prvog stabilnog posla traje u proseku čak dve godine pokazao je KOMS-ov prošlogodišnji Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih. Pored toga, uslovi pod kojima poslodavci najčešće zapošljavaju ili angažuju mlade kao praktikante su neadekvatni, u smislu ugovora koje sa njima zaključuju, novčane nadoknade, prekovremenog rada, neadekvatno regulisanih godišnjih odmora, slobodnih dana. Veoma često se mladima nudi malo, a od njih se očekuje da pruže mnogo kako bi se dokazali i napredovali ka nekim boljim radnim uslovima. U slučaju praksi ovo bi trebalo da se poboljša donošenjem i primenom Zakona o radnoj praksi - kaže ona.

Čak 30% poslodavaca traži seniore

Zbog ubrzanog rasta, IT tržište poslednjih godina beleži najveći deficit radne snage, a tu je trenutno i najuočljiviji debalans između obrazovanja i tržišta rada. Marko Vučetić, PR sajta HelloWorld.rs ističe da istraživanja pokazuju da 55 odsto mladih ne radi posao za koji su se školovali, ali i da zbog velikog deficita na tržištu IT ljudi završavaju kurseve za programere u trajanju od tri do šest meseci, kako bi se što pre priključili tržištu rada.

Sa druge strane, poslodavci, svedoče oglasi za posao, preferiraju senior stručnjake, odnosno ljude sa priličnim radnim iskustvom.

- Istraživanja oglasa za posao pokazuju, kada je IT u pitanju, da 30 odsto njih traži senior stručnjake, odnosno zaposlene sa nekoliko godina radnog iskustva, najčešće pet i više godina iskustva, samo 10 odsto traži juniore, pa i početnike, bez iskustva, dok najveći broj zahteva srednje godine radnog iskustva, dakle tri do pet godina. Problem sa IT tržištem je što na njemu nema dovoljno seniora, jer je relativno novo, nema ni približno dovoljno školovanih kadrova i takvi oglasi se najteže i realizuju. Suprotno tome, najbrže se realizuje potraga za juniorima - kaže Vučetić.

Srbija, kada je u pitanju stopa nezaposlenosti mladih, nije izuzetak u Evropi, naprotiv i u razvijenim evropskim zemljama ova stopa veća je od opšte, što početnika svrstava u kategoriju teško zapošljivih osoba, ali Mina Dobrijević objašnjava da razlike u državnim podsticajnim politikama ipak postoje.

- U EU od 2013. funkcioniše podsticajni program Garancija za mlade, koji ima za cilj da mladima do 29 godina pruži dodatnu podršku. Ona se ogleda u obezbeđivanju zapošljavanja, nastavku obrazovanja, prakse ili obuke u roku od četiri meseca od prestanka obrazovanja ili gubitka posla. U Republici Srbiji postoje programi koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje ili program Moja prva plata, ali upitan je kvalitet tih mera i način njihove implementacije. Ono što bi trebalo da olakša i unapredi zapošljivost mladih su Zakon o radnoj praksi i donošenje Plana implementacije Garancija za mlade, što su procesi koji su u toku i u koje smo i mi uključeni.

Uložite vreme u mlade, isplatiće vam se 

Dobijević dodaje da se kao jedan od najvećih problema zapošljavanja mladih prepoznaje upravo nedostatak radnog iskustva. Ona smatra da novčani podsticaj poslodavcima za zapošljavanje mladih bez iskustva nije najbolje rešenje.

- Poslodavci moraju da osveste činjenicu da ukoliko ulože vreme da obuče mladu osobu za rad, to za njih predstavlja dugoročnu dobit. Za početnike je najvažniji Zakon o radnoj praksi, jer kada se ovaj zakon usvoji mladi će potpisivati ugovor o radnoj praksi koji će jasno i precizno definisati prava i obaveze praktikanata i poslodavaca. Ono što mi vidimo kao potencijalni problem jeste kako će država motivisati poslodavce da se uključe i u program prakse, kao i kasnije u program Garancija za mlade - kaže naša sagovornica.

Vučetić, pak, kaže da bi subvencije za zapošljavanje mladih ljudi koji tek ulaze na tržište rada mogle biti deo rešenja, ali, insistira na tome da je potrebno i menjati našu korporativnu kulturu na način koji bi doprineo većoj zainteresovanosti poslodavaca i kompanija da zapošljavaju mlađe ljude, odnosno ljude koji tek ulaze na tržište rada.

- Ljudima bez iskustva je potrebno dati šansu da steknu praktična znanja. Kako će oni ikada ući na tržište rada ako se stalno traže ljudi sa već stečenim iskustvom. Takođe, pošto imamo mimoilaženja u obrazovnom sistemu i na tržištu rada, odnosno školujemo kadrove koji tržištu nisu potrebni i obrnuto, mora se više i efikasnije raditi na prekvalifikaciji ljudi - zaključuje on.