Ko kroji radni vek srpskog radnika?

(Preuzeto sa sajta B92 - 21. 07. 2014.)

Do sada je na hiljade radnika na svojoj koži osetilo da više ne postoji kategorija „posao za stalno“, a nadležni najavljuju da evropska praksa da čovek tokom života promeni minimum pet radnih mesta stiže i kod nas.

Stručnjaci ukazuju da su zaposleni u Srbiji slabo pokretljivi i da nerado menjaju poslove, ali to je i očekivano, jer radnih mesta ima mnogo manje nego što ima kandidata za posao. Zato, oni koji ga jednom dobiju, ne žele lako da ga se odreknu.

Profesori, lekari, stomatolozi teško dolaze do posla, jer moraju da čekaju da neko od kolega ode u penziju, da bi zauzeli njegovo mesto. Otud i oni, kada uđu u ordinaciju ili stanu za katedru - ne ustaju. 

Retke profesije koje su dobro plaćene, poput programera, dizajnera, ekonomskih stručnjaka i raznih savetodavaca, „sele“ se iz jedne u drugu firmu, a ove transfere najčešće prave u potrazi za boljom platom. 

"Nove tehnologije, globalizacija, razvijena podela rada i nadmoć interesa kapitala bitno su izmenili i uslove zapošljavanja i gubitka posla", napominje Nada G. Novaković, naučni saradnik u Institutu društvenih nauka. 

"Nekada je visoka pokretljivost zaposlenih bila karakteristična za razvijene tržišne privrede. U realsocijalističkim društvima dominirala je sigurnost, skoro celoživotnog zaposlenja i niske fluktuacije zaposlenih. Danas je sve promenjeno, razvijene tržišne privrede su još dinamičnije, a radna snaga još promenljivija kategorija. Kako je pritisak nezaposlenosti sve veći, to će i poslodavci sve češće menjati ove radnike, za mlađe, jeftinije i obrazovanije kadrove", kaže ona. 

Fluktuacija radnika ima svoje dobre i loše strane. Veća pokretljivost nekada znači promenu posla zbog boljih uslova rada, zarade i usavršavanja, napominje Novakovićeva. 

"Drugi slučaj je da je fluktuacija posledica pritiska nesigurnih uslova rada, poslodavca da zakine na plati radnika i praktično ga tera da napusti radno mesto. U slučaju nerazvijenih tržišnih ekonomija, a širokih ovlašćenja preduzetnika, masovno otpuštanje neće automatski doneti novo zapošljavanje. Radnici koji imaju posao, posebno nižih kvalifikacija, trpeće lošije uslove rada i niže zarade, samo da ga ne izgube", navodi ona. 

Sonja Ćetković, direktorka sajtova za zapošljavanje i ljudske resurse „Infostuda“, objašnjava da je promena posla zbog napretka u karijeri na dve do četiri godine češća pojava u inostranstvu nego što je to slučaj u Srbiji, iako naravno, dobrih primera ima i kod nas. 

"Ljudi u Srbiji neretko menjaju poslove i zbog loše situacije na tržištu i loših uslova rada kod poslodavaca, neprijavljivanja staža, odnosno rada na crno", priča Ćetkovićeva. 

"U stimulativnom radnom okruženju koje podstiče lični i profesionalni razvoj i napredak pojedinca, sasvim je prirodno da tokom karijere, sa sticanjem novih znanja i veština, zaposleni otkriju i neka nova interesovanja i nekad odluče da potpuno promene svoju profesiju. Takođe, sa većim radnim iskustvom i znanjem su u prilici da rade i izazovnije poslove na sličnim pozicijama, kroz koje ostvaruju napredak u karijeri i dobijaju bolje radne uslove", kaže ona. 

Vremenom se dešavaju i promene na tržištu rada, pa ljudi osećaju potrebu da se prekvalifikuju i prilagode novim trendovima, kaže Ćetković. 

"U uslovima u kojima nisu u fokusu jedino egzistencijalna pitanja, već ima prostora za razmišljanje o karijernom razvoju i napretku, promena posla je daleko manje stresna pojava. Novi Zakon o radu u Srbiji može da podstakne veću pokretljivost radne snage i lakše zapošljavanje, ali je uz to paralelno bitno da privreda, kroz rast, obezbedi i veću ponudu radnih mesta", navodi ona.