Više od 3.600 šansi za uspeh: Pogledajte ovonedeljni presek oglasa na Infostudu!
Minimalac 21.160, a Novosađanka radi za 13.000 dinara
(Preuzeto sa sajta 021 - 03. 09. 2014.)
Iako je Vlada Srbije propisala da poslodavci moraju da plaćaju radni sat minimalno 115 dinara, odnosno 21.160 dinara mesečno, mnoge gazde to ne poštuju pa umesto zagarantovanog iznosa isplaćuju znatno manje.
Novosađanka A.M. koja već nekoliko meseci radi u jednom novosadskom butiku u centru grada tvrdi da joj gazda mesečno isplaćuje 13.000 dinara. Ona dodaje da su joj prodavačice u drugim buticima rekle da im je plata oko 15.000 dinara, a isto toliko primaju i zaposleni u susednim kafićima.
Zbog velike nezaposlenosti, izbor je jednostavan i brutalan: ili plata od 13.000 dinara ili ulica. Javna je tajna da mnoge gazde, pogotovo u trgovini i ugostiteljstvu, zaposlenima daju znatno manje od zagarantovanog minimalca, a prekovremeni rad ni ne plaćaju. Najčešće gazde radnicama nude dnevnicu koja je znatno manja od minimalne, a sat rada plaćaju daleko ispod garantovanih 115 dinara u neto iznosu.
Tako umesto da za osmočasovno vreme minimalno isplaćuju 920 dinara dnevno, oni daju upola manje. Uz sve to, pravilo je da su radnici u ugostiteljstvu, trgovini i građevinarstvu zaposleni na crno pa samim tim gazda ne plaća za njihov rad niti poreze niti doprinose. Postoji deo zaposlenih koje gazde obmanjuju pričom da im zapravo daju minimalac od 21.160 dinara, ali kada od njega odbiju poreze i doprinose za isplatu ostaje 13.000 ili nešto više neto plate.
Međutim, to nije tačno jer da su ih prijavili, oni bi na minimalnu zaradu od 21.160 dinara neto morali da plate još oko 7.000 dinara za poreze i doprinose pa bi bruto plata svakog zaposlenog bila 28.582 dinara mesečno. To bi značilo da oni za svakog radnika izdavajaju 28.582 dinara mesečno, da zaposlenom daju 21.160 neto a ostatak novca državi, prenosi Dnevnik.
Kada gazda zaposlenog drži na crno i daje mu platu od samo 13.000 do 15.000 dinara, on samo na jednom radniku kojem bi po zakonu morao dati minimalac zapravo zarađuje gotovo isto toliko koliko mu isplaćuje. To kaže prosta računica: umesto da radniku daje mesečno minimalac od 21.160 dinara, a državi 7.422 za poreze i doprinose, njega gotovo celodnevni rad u butiku košta samo 13.000 dinara.
No, pošto je armija nezaposlenih sve veća, gazde su dobile priliku da im radnici rade i za plate znatno manje od minimalca. Jedini lek za to je da se radnici obrate Inspekciji rada, što oni retko čine jer im treba i tako mala zarada. Gazde su upravo toga svesne i zbog toga i mogu da nekom ko ceo dan radi u butiku ili kafiću daju manje i od zakonskog minimalca.
