Mnogo smo daleko od četvorodnevne radne nedelje!

Pored svih promena koje je, u do tada uobičajene privatne, ali i poslovne živote gotovo cele planete unela pandemija kovida-19, čini se, kao da je ona aktuelizovala i razmišljanja o skraćivanju radne nedelje. Najnoviji je primer Škotske koja je određenoj grupi zaposlenih, poput roditelja sa malom decom, omogućila da rade jedan dan manje, a odluka se opravdava upravo otporom koji zaposleni imaju prema povratku na svoja radna mesta, nakon više od godinu dana rada od kuće.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije kaže za sajt Poslovi infostud da je aktuelna kriza sigurno uticala na promenu pogleda na život, njegov smisao i vrednosti, te da je nemali broj ljudi tokom pandemije shvatio da je nezadovoljan svojim životom i poslom koji obavlja, a ima i onih koje je pandemija naterala da napuste dotadašnja radna mesta.

- To je razlog zbog kojeg se sada intenzivira priča o kraćoj radnoj nedelji, jer procene onih koji prate trendove na tržištu rada je da je ovo pravo vreme za to - kaže ona.

Manje rada, više motivacije

Skraćeno radno vreme za neke industrije ili sektore već postoji na Novom Zelandu, u Japanu, ali i Islandu koji je na osnovu četvorogodišnjeg obimnog istraživanja došao do zaključka da manje radnih sati ima pozitivne efekte i na motivaciju zaposlenih i na njihovu produktivnost. Smatra se da se Japan odlučio za ovakvu meru zbog niske stope nataliteta, dok je zanimljivo da je jedan od motiva vlasti na Novom Zelandu bio i očekivani rast prihoda od turizma, pošto se procenilo da će njihovi stanovnici više putovati ako vikend umesto dva traje tri dana. Različita istraživanja u pomenutim zemljama pokazala su da kraća radna nedelja ne utiče na pad produktivnosti, naprotiv, zadovoljni ovakvom merom zaposleni uspevaju da postignu iste učinke, nekada čak i bolje, u poređenju sa onima koje su ostvarivali kada su radili pet dana.

Istraživali smo može li se ovako nešto primeniti i u Srbiji i kada? Da li se i šta promenilo od početka prošle godine kada su sagovornici našeg sajta, u tekstu Pusti san:Ni za 20 godina nećemo imati šestočasovno radno vreme redom tvrdili da je to u našim okolnostima nemoguće postići.

Nije došlo do smanjenja zarade

Šta sada, kada je pandemija promenila način rada i poslovanja, o ovome misle zaposleni, a šta poslodavci, pitali smo Ranku Savić i Nebojšu Atanackovića, počasnog predsednika Unije poslodavaca Srbije.

Ranka Savić odgovara da, iako je i u razvijenim zemljama još u fazi eksperimenata, kraća radna nedelja pokazuje dosta pozitivnih rezultata. Ona navodi da su zaposleni zadovoljniji i srećniji, smanjeno je odsustovanje sa posla, mnogo je bolje njihovo zdravstveno stanje, smanjuje se stres i „sagorevanje na poslu“, lakše se usklađuje privatni i poslovni život...

- Engleske studije pokazuju da je u slučaju četvorodnevne radne nedelje došlo do značajnog smanjenja zagađenja vazduha, jer je bilo manje izduvnih gasova iz automobila. A za sindikate i zaposlene je posebno važno što nije došlo do smanjenja zarada, jer produktivnost nije pala, već je ostala na istom nivou, a negde je i povećana - kaže naša sagovornica, dodajući da je javni sektor zreo da bude pionir kraće radne nedelje.

Odmor nije uludo brčkanje

Ipak, ona naglašava da je to sve moguće u uređenim zemljama, dok se sindikati u Srbiji još uvek bore da poslodavci poštuju Zakon o radu, odnosno da zaposleni radi ne više od propisanih osam sati dnevno, kao i da mu se prekovremeni rad adekvatno plati.

- Borimo se da nedelja bude neradni dan za trgovce, da o tome odlučuju zaposleni, potrošači i vlasnici trgovinskih lanaca, a ne vlasti. Borimo se, u krajnjoj liniji za pravnu državu i za to da se radna snaga konačno tretira kao ekonomska vrednost a ne trošak. Zato će nama biti potrebno još mnogo vremena da uopšte započnemo eksperiment sa kraćom radnom nedeljom, jer pre toga moramo da ubedimo predstavnike države da je godišnji odmor civilizacijska tekovina i da odlazak na more nije uludo brčkanje u vodi i prevrtanje na suncu - kaže Savićeva.

Ni Nebojša Atanacković nije optimista kada je u pitanju skraćenje radne nedelje u Srbiji.

- Daleko smo mi od toga - navodi objašnjavajući da je srpska privreda još uvek nerazvijena, da postoji dosta zaposlenih u radno-intenzivnim industrijama u kojima poslodavci zahtevaju duže radno vreme, a ne kraće­:

 - U zemljama koje su na našem stupnju ekonomskog razvoja o kraćoj radnoj nedelji se još uvek ne govori. Čak ni Nemačka, najjača evropska ekonomija, ne poteže to pitanje, jer počiva na tradicionalnoj industriji, pa je teško zamisliti kako bi se Mercedes ili BMW prilagodio takvom načinu rada. U pitanju su uglavnom države koje imaju dominantnu visoku tehnologiju u industriji, jer tu je i najlakše omogućiti i rad od kuće i kraću radnu nedelju. U tim novim industrijama i u javnom sektoru, dok je za klasične industrije, a pogotovo ove radno-intenzivne, poput motanja kablova ili izrade delova za automobilsku industriju, to još misaona imenica. Svuda u svetu, pa i kod nas.

Isplativo ako je manji obim posla

Atanacković kaže da ne vidi kako bi se tim industrijama moglo isplatiti kraće radno vreme, odnosno ono bi sigurno uticalo ili na smanjenje cene rada ili pak na rad radnim danima od 10 sati umesto sadašnjih osam, da bi se nadoknadilo to vreme.

- Kraća nedelja se poslodavcu može isplatiti samo ako ima smanjen obim posla, ali sve dok postoji toliko onih koji rade ceo dan za jedan dolar, teško da možemo očekivati da će najveći broj zemalja u svetu početi sa brzom primenom modela kraće radne nedelje. Predaleko smo mi od Islanda ili Novog Zelanda - zaključuje on.