Mobing šteti firmi, a radniku ruši zdravlje

(Preuzeto sa sajta Blic - 05. 04. 2011.)

U Srbiji se i dalje ne shvata koliki su finansijski gubici zbog zlostavljanja na poslu. Ljudi koji trpe zlostavljanje manje su produktivni, provode više dana na bolovanju i samim tim više koštaju i firmu i državu, kaže za „Blic" dr Marjana Trkulja, psihijatar u ambulanti za mobing i stres na radu Kliničkog centra Srbije. U toj ambulanti svakog dana pomoć zatraži petoro ljudi zbog mobinga.

- Nekoliko godina sam trpela stalne prozivke da ne znam posao, da nisam kompetentna, a svaki moj pokušaj da kažem i dokažem da sam možda u pravu završavao se sa "Ćuti!". To je trajalo i trajalo, a ja sam se sve gore osećala. Nakon godinu dana sam se obratila lekaru i pokazalo se da sam dobila čir na želucu i povišen pritisak. Odmah nakon toga sam promenila posao i radno okruženje, a zdravlje mi se vratilo u normalu - ovo je priča Nataše R. (39) iz Beograda, koju je prošle nedelje čula dr Marjana Trkulja u ambulanti za mobing i stres na radu, koja je početkom ove godine osnovana u Institutu za medicinu rada Kliničkog centra Srbije.

U ambulanti radi tim sastavljen od psihijatra, psihologa i specijaliste medicine rada, a svi oni edukovani su na Univerzitetu Ajova u Sjedinjenim Američkim Državama.

- U Srbiji se i dalje ne shvata koliki su finansijski gubici zbog zlostavljanja na poslu. Ljudi koji to trpe manje su produktivni, provode više dana na bolovanju i samim tim više koštaju i firmu i državu. Stres na radu je prvi pojavni oblik zlostavljanja na poslu, a prvi simptomi stresa su nesanica, neraspoloženje, gubitak motivacije za rad, glavobolja... Nakon određenog vremena koje zaposleni provede na poslu, a zlostavljan je od šefa ili nekog drugog odgovornog lica, dolazi do psihosomatskih poremećaja i to angine pektoris, iritabilnog creva, napada astme, veoma nezgodnih ekcema, hipertenzije, čira na želucu, gastritisa... Sve to mnogo košta državu i zdravstveni sistem, a skoro niko se ne bavi time da se to spreči ili makar ublaži - kaže za "Blic" dr Trkulja.

Lečenje ovih ljudi je dugotrajno i skupo. Daju se lekovi da se smanji napetost, reguliše spavanje, često se u terapiju uključuju i antidepresivi. Doktorka upozorava da žrtve veoma često prvo sebe preispituju i traže sopstvenu krivicu za tuđe ponašanje pa tek onda shvate da nisu ničim zaslužile takvo zlostavljanje.

Kao osnovni razlog zašto je zlostavljanje na poslu poprimilo epidemijske razmere u Srbiji ona navodi strah od gubitka posla i nezaposlenost. Kako kaže dr Trkulja, dolaze joj ljudi koji su godinama trpeli neetičku i neprijateljsku komunikaciju u sredini u kojoj rade, a donošenjem Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu sredinom prošle godine shvatili su da mogu i da se pobune.

Zasad se stidljivo pojavljuju i prvi slučajevi na sudu, a to su po pravilu veoma dugotrajni i iscrpljujući procesi pa žrtve često nemaju ni strpljenja ni novca za tako nešto. Zakon je donet relativno skoro, pa je i to razlog zašto nema rešenih sporova.

Pet oblika zlostavljanja na radu

• Nemogućnost normalne komunikacije (žrtvu prekidaju, ne daju joj reč)
• Žrtva se stalno izoluje, niko joj se ne obraća, prema njoj se ponašaju kao da ne postoji
• Napadi na ličnu reputaciju (izmišljanje priča o žrtvi, ismevanje po rasnoj, polnoj ili bilo kom drugom osnovu)
• Napadi na profesionalnu reputaciju (stalne kritike i prigovori, niska ocena rada...)
• Napadi na zdravlje (žrtva se prisiljava da radi zadatke koji joj narušavaju zdravlje, ne dopuštaju joj se godišnji odmori i slobodni dani...)

Šta nije mobing

• Zavođenje discipline na poslu
• Podizanje tona radi nadjačavanja na sastanku
• Davanje radnih zadataka van opisa posla ako su saglasni stepenu obrazovanjaRazlike u mišljenjima
• Nedobijanje plate
• Neplaćanje prekovremenog rada
• Nedobijanje regresa ili toplog obroka
  

Ivan Mišković