Na razgovoru za posao: Zapamte vas ako ste iskreni i konkretni

U okviru XII Regionalnog online sajma poslova, u organizaciji sajta Poslovi Infostud održan je vebinar na temu “Najčešće greške na intervjuu za posao”.

Sa željom da pokrijemo sve segmente ove vrlo važne teme i odgovorimo na brojna pitanja učesnika vebinara, ugostili smo stručnjake iz oblasti selekcije i regrutacije kandidata: Irenu Brkić, menadžera za razvoj i edukaciju zaposlenih iz Roaming Grupe, Ljubicu Martinović, tim lidera za selekciju i regrutaciju ispred Apatinske pivare i Ivanu Vukmirović, regrutera iz Ernst & Young tima za talente. Ulogu moderatora preuzela je Branislava Subotin sa sajta Poslovi Infostud.

Greške u CV-ju su prvi kamen spoticanja

Naš CV predstavlja ulaznicu za intervju za posao. Ovaj segment je teško zaobići jer se najčešće greške upravo na tom prvom koraku dešavaju.

- Na prvom mestu bih istakla neadekvatne fotografije koje se često mogu naći u radnim biografijama kao i iznošenje previše ličnih detalja koji nisu relevantni za poziciju niti za sam proces zapošljavanja. Ukoliko niste sigurni koju fotografiju da postavite, možda je bolje da je čak i ne postavite nego da rizikujete da vas neko ocenjuje po toj fotografiji, umesto po suštini vaše biografije - objašnjava Ljubica Martinović.

Sa druge strane, Irena Brkić ističe da je poželjno imati fotografiju u CV-ju, posebno kada poslodavac ima potrebu za masovnom selekcijom.

- Reprezentativna fotografija je značajna kada imamo dosta kandidata jer onda možemo lakše da ih povežemo sa određenim iskustvom. Te fotografije treba da budu u poslovnom kontekstu, nešto nalik fotografijama za lična dokumenta. Dešavalo se da kandidati postavljaju slike sa godišnjih odmora, sa svojim partnerima i sa nekih neformalnih druženja što treba izbegavati - tvrdi Brkić.

Kako je objasnila Ivana Vukmirović, ključni element svake biografije odnosi se na strukturu, preglednost i konciznost informacija.

- CV treba da bude podeljen u celine, precizan i jasan bez opširnih rečenica u opisivanju svog radnog iskustva, bilo da su to prakse ili zaposlenja, potom veština koje treba da odgovaraju zahtevima radne pozicije za koju se prijavljuju, zatim obrazovanja i slično, navodi Ivana.

Prvi utisak je važan

S obzirom da se način regrutacije u mnogome promenio tokom pandemije, održavanje intervjua se preselilo u online ambijent. Suština je ostala ista ali je iskustvo potpuno drugačije. Na pitanje da li bolji utisak ostavlja intervju koji se održava uživo ili online, naše panelistkinje su podelile svoja iskustva.

- Kada se kandidati pripremaju za intervju treba da budu u okruženju u kojem se komforno i prijatno osećaju, da mogu slobodno da razgovaraju i da nemaju osećaj da su potpuno u online svetu. Ali i pored toga imamo istu nameru, da učinimo taj razgovor što prijatnijim jer sama činjenica da se on održava online unosi još dodatnu tenziju - ističe Ivana Vukmirović.

Iskustvo Ljubice Martinović govori da postoji velika razlika između ova dva razgovora za zaposlenje.

- Ako govorimo o tradicionalnom održavanju intervjua, prvo što primetim je reakcija kandidata na okruženje i reakcija na nas kada im prvi put priđemo da se upoznamo, da li imaju tremu, jesu li došli na vreme i koliko imaju proaktivni pristup ka samom intervjuu - kaže Ljubica i dodaje da u meri u kojoj je kompanijama izazov da vode online intervjue, misli da su i kandidati ostali uskraćeni osećaja u kakvu kompaniju potencijalno dolaze - da li je pozitivna atmosfera u okruženju, da li su zaposleni nasmejani ili namršteni, kako treba da se obuku i sl.

Taj segment, smatra Martinović, nikako ne može da se nadomesti u ovom periodu a online to može samo delimično da prenese.

Treba imati u vidu i da kandidati koji dolaze na razgovor neretko imaju tremu. Sve sagovornice se slažu da po prirodi stvari ona ne utiče na ishod razgovora, a zadatak regrutera je da atmosferu učini prijatnom a kandidata opuštenijim.

- Ja se uvek trudim da tremu prevaziđemo zajedno. Čak iako je neko bez iskustva a ima tremu, to može da bude znak da mu je stalo, da je zainteresovan i da želi da se predstavi u najboljem svetlu. Međutim, dosta toga zavisi i od pozicije za koju apliciraju. Nije isto kada osoba ima veliku tremu a pretenduje na neku od pozicija u prodaji ili PR-u - objašnjava Brkić, a Ivana Vukmirović, inače psiholog po struci, dodaje:

- Neizbežno je doći u situaciju i proći to neko iskustvo da se osećate nelagodno, ali i to se prebrodi kroz razgovor i prethodno dobru pripremu. Svi smo ljudi i to je potpuno prirodno. I sama sam bila više puta u toj situaciji posebno kada je trebalo da vodim razgovore sa osobama na visokim pozicijama u kompanijama ili da pripremim neku prezentaciju - iskrena je Vukmirović.

Prilika da zablistate

Još uvek se provlači dilema šta reći a šta pitati poslodavca na razgovoru. Na koji način predstaviti sebe, kako odgovarati na pitanja i kakav utisak kandidat stvara o sebi ukoliko pita za iznos plate.

- Mislim da je najbitnije da se fokusiraju na sve ono što nije u njihovoj biografiji. CV treba da sadrži osnovne podatke koji su tu da nam privuku pažnju kako bismo vas pozvali na intervju kao kompanija. Na razgovoru istaknite sve one stvari koje ste radili - projekte koji su relevantni za poziciju za koju ste aplicirali, prilike koje su istakle vaše jake strane a koje mogu doprineti tom utisku da ste idealan kandidat. Ne skačite sa teme na temu, budite iskreni, konkretni i precizni u uvodnom izlaganju. To je prilika da isteknete najbolje momente u vašoj dosadašnjoj karijeri i stvari na koje ste najponosniji - savetuje Ljubica Martinović. Po pitanju zarade, ona naglašava da svako na individualnom nivou treba da proceni koliko mu je potrebno za život. Svakako, ne treba izbegavati odgovor na ovo pitanje jer koliko je kandidat odlučan u informaciji da kaže koja su mu očekivanja po pitanju zarade, govori o tome koliko vrednuje sebe. Takođe, kandidati koji dolaze sa iskustvom, osim plate treba da napomenu i druge benefite koje su imali do tad a važni su im - službeni auto, privatno osiguranje, bonusi, itd.

Brkić kaže da kandidati imaju legitimno pravo da pitaju za platu ali da Roaming Grupa koristi model koji se dobro pokazao u praksi.

- Moje iskustvo iz različitih kompanija pokazuje da je praksa takva da mi u toku procesa selekcije pitamo kandidate koja su im finansijska očekivanja. Sam iznos plate komuniciramo tek na kraju procesa kada se odlučimo za kandidata. Najbolje je da definišete raspon plate jer tada pokazujete fleksibilnost i imate velike izglede da na kraju postignete dogovor, navodi Irena, a na pitanje da li se stvara loš utisak ako kandidat pokrene tu temu, Ivana Vukmirović kaže:

- Nema lošeg utiska. Mi imamo uvid u opseg zarada u zavisnosti od nivoa pozicije i faza selekcije u kojima može da se razgovara o tome. Dođe taj trenutak ali su nam pre toga potrebne informacije kandidata o željenim očekivanjima.

Kako da se istakne kandidat bez iskustva

Naše sagovornice dele mišljenje da se intervjui kandidata bez prethodnog iskustva baziraju na proceni ličnosti.

- Tu više ličnost dolazi do izražaja u zavisnosti da li biramo nekog ko će biti praktikant na nekim nižim pozicijama, bilo da je to HR, marketing, logistika. Svi studenti su tokom studija imali neke aktivnosti, projekte ili neka volontiranja. Moj savet je da se što više angažuju na tim poljima ne da bi kasnije mogli da popune svoj CV, već tako mogu najbolje da upoznaju sebe i krenu u smeru koji ih zanima. Intervju sa takvim kandidatima se svodi na procenu njihove ličnosti i pristupa na osnovu tih projekata i volontiranja. Često postavljamo i hipotetička pitanja kako bi procenili kako osoba razmišlja. U tom smislu, regruteri uvek imaju način kako da provere vaše kompetencije - navodi Irena Brkić.

Prema mišljenju sve tri sagovornice, uvek treba biti iskren i otvoren kada se odgovara na pitanja, jer kandidati biraju poslodavca isto koliko i on bira kandidata.

- To je jedini način da dođete u organizaciju koja može da ispuni vaše potrebe - smatraju naše sagovornice.