Neda Ukraden: Nezadovoljstvo na poslu proizvodi i razna druga nezadovoljstva

Malo je ljudi koji znaju da je Neda Ukraden, pre uspešne muzičke karijere, završila Pravni i Filozofski fakultet u Sarajevu, ali pošto je muzika ipak bila njena najveća ljubav, odlučila je da proba da radi ono što najviše voli. Aplauzi na uvodnim nastupima, putovanja i brza popularnost su pokazali da je ta odluka, iako je to bio veliki rizik tada, bila dobra. Ove godine je „napunila“ 50 godina na sceni.

Koji je bio presudan  trenutak u odabiru posla kojim se sada bavite?

- Neverovatan uspeh koji se desio na početku moje karijere, što znači aplauzi, putovanja, popularnost, jedan sasvim drugačiji svet od onoga koji sam sretala dok sam studirala, a naravno i zarada, su bili presudni da se bavim upravo ovim poslom koji radim već pedeset godina.

Šta biste poručili ljudima koji su nezadovoljni postojećem poslom?

- Nezadovoljstvo na poslu proizvodi i razna druga nezadovoljstva. Nezadovoljstvo svojim životom, nezadovoljstvo u porodici, stres i bolest. Moj savet je, odmah napustiti takvu vrstu posla i po mogućstvu uzeti sudbinu, odnosno uzeti to što znate da radite u svoje ruke. Nemojte očekivati da će vam poslodavac biti taj koji će vam ponuditi bolji i srećniji život. Pokušajte da budete autori svog vlastitog uspeha, kovači svoje sreće,  odnosno sami svoj gospodar, ili gazda.  Tako da, šta god da znate da radite, šijete, krojite,  pevate, radite neki vodoinstalaterski, frizerski, da ne kažem neki visokoobrazovani, intelektualni rad, posvetite se tome, otvorite svoju radnju, svoju zanatsku zadrugu, otvorite svoju školu, otvorite svoju ordinaciju, ili jednostavno pokušajte da se priklonite uz grupu ljudi koja slično ili isto razmišlja. Ujedinite svoju pamet  i svoj kapital i imaćete mnogo uspešniji i srećniji život.

Šta je potrebno da čovek radi posao koji voli?

- Treba pre svega da želi to. Znači ako želite da radite neki posao za koji mislite da ste nadareni, talentovani, obrazovani, da jednostavno imate intuiciju da to možete da radite, trebate svu svoju energiju da usmerite na to. Naravno da početnički neuspeh ne treba da vas obeshrabri, ali ni početnička sreća da vas zavara da je to isuviše lako i da tako treba da bude stalno. Posao je, odnosno uspeh u poslu je neprekidna bitka i borba, koju ako ste srećni u tome, ako to radite sa zadovoljstvom, onda radite sa velikim uspjehom i bez mnogo napora. Ukoliko ste nezadovoljni, onda je to grč, trauma i naravno nešto što proizvodi veću nesreću. Zato, svoju želju pretvorite u svoj cilj i sve što znate i umete, pokažite se, tako da je to moj savet svima koji žele da rade posao koji vole.

Šta je za vas definicija dobrog posla?

- Definicija dobrog posla je posao koji vam donosi zadovoljstvo dok ga radite, u kome se osećate dobro i od koga naravno imate korist, jer ulagati sav svoj trud i energiju u nešto što ne donosi apsolutno nikakav prihod po meni je gubitak vremena, to jednostavno možete smatrati kao hobi, a onda se posvetiti i baviti se nečim što ipak treba da donosi zardu vama i vašoj porodici.

Da li ste tokom karijere radili nešto što niste voleli?

- Naravno da jesam, nije karijera satkana od momenata koji su sjajni, koji su samo uspeh. To je čitav niz promašaja, padova, razočarenja,  pada vere u sebe, ali kada čovek podvuče crtu i kada razgrne, odnosno odabere bitno od nebitnog, šta je ideja vodilja mog života, da li loši ljudi, loše situacije, loše odrađen neki deo posla ili sveukupni uspeh, lepota i nešto što je ogromno zadovoljstvo i zanimljivost. Čovek bira ono što voli, što želi, što najbolje ume da radi, Ako se dese greške to je sasvim normalno, jer nije sve idealno, nije sve samo uspeh i aplauz, ima tu naravno i ružnih i teških momenata, ali time je pobeda slađa i draža.

Da li vam je obrazovanje otvoralo ili zatvaralo vrata tokom karijere?

- Mislim da obrazovanje nikada ne može da zatvori vrata. Bez obzira da li sam sarađivala sa glupljim ili neobrazovanijim ljudima, meni je moje obrazovanje bilo bitno zbog mene. Zbog  pogleda na život, zbog stava, zbog jednog zdravog  uravnoteženog pristupa svemu, pa i poslu i životu. Obrazovanje mi je apsolutno pomagalo, tako da bez obzira što nisam se bavila poslom za koji sam se obrazovala, itekako sam znajući nešto od toga, koristeći znanje pogotovo engleskog, pa naravno neke delove prava koje sam studirala, bila daleko sigurnija kod razgovora sa poslodavcima, direktorima raznih ustanova,  disko kuća, menadžerima, itd. Tako da je daleko manje prostora za manipulaciju sa mnom ostavljalo svima onima koji su hteli ili pokušali da bilo me izigraju ili ucene ili jednostavno naprave situaciju u kojoj ću se naći u nepovoljnijem položaju.

Da li ste tokom karijere češće igrali na sigurno ili ste morali da rizikujete?

- Karijera slobodnog umetnika odnosno muzičara kojim se ja evo bavim, muzikom se bavim već pedeset godina, je sve samo ne sigurnost. U ovome poslu nema igranja na sigurno, bez obzira koliko ste ubeđeni da ćete naručivši pesmu od hit mejkara ubosti hit, odnosno otpevati hit, to se po pravilu nije dešavalo. Tako da je, zaista svaki puta za mene bilo kao da radim ispočetka, kao da snimam ispočetka, i kao snimam prvu ploču, odnosno prvu pesmu. Dakle, jedna velika odgovornost, jedna nepoznanica, jedan veliki rizik u koji sam uložila ne samo svoje znanje, svoju ljubav, svoju energiju, nego i dobar deo kapitala. Uvek je to igra na nesigurno, uvek je to jedan veliki rizik, jedan izazov u kome ne možete da definišete sa sigurnošću sve parametre uspeha. Tako da sam negde uvek bila čini mi se prijatno iznenađena, da ne kažem zatečena, lavinom koja me je sačekala recimo posle nekakvog megahita,  jer negde sam nosila u sebi tu neku dozu skromnosti i realnosti, koja glasi da u ovom poslu ako je išta izvesno to da je neizvestan i nesiguran - zaključuje Neda Ukraden.

A, evo kako bi izgledao njen dan u sudnici, da nije izabrala da se bavi poslom koji voli.