Nestaje granica između privatnog i poslovnog života

Službeno radno vreme današnjih zaposlenih je od 9 - 17. No, prema istraživanju kompanije Mozi prosečni zaposleni posvećuje svom poslu vreme 7:17-19:02 svakog radnog dana.

Iako zvanično radno vreme i dalje traje uobičajenih osam sati, mnogi radnici prisiljeni su posvetiti se svojim poslovnim obavezama znatno duže.

Istraživanje je pokazalo da se tipični zaposleni mentalno uključuje u poslovne obaveze neposredno nakon buđenja, pre nego li napusti svoj dom, a isključuje se tek putem prema kući.

Zaposleni su danas uz mobilni telefon i laptop računar s Internet vezom u mogućnosti rešavati poslovne zadatke na putu prema svom radnom mestu ili povratku sa njega, ali i od kuće.

Povećani broj službenih mobilnih telefona omogućio je čelnicima da mogu kontaktirati zaposlene i van radnog vremena. Tako 1/3 zaposlenih proverava poslovne e-mailove ujutro pre početka zvaničnog radnog vremena već nakon 7 sati, da bi uspela zadovoljiti visoka poslovna očekivanja. U kancelariju stižu oko 8:30 i napuštaju ga oko 17:30. Međutim, sve do 19 sati i dalje odgovaraju na poslovne pozive.

Ispitivanje je sprovela firma Mozi među rukovodećim ljudima i zaposlenima u Ujedinjenom kraljevstvu, SAD-u, Irskoj, Francuskoj i Nemačkoj.

Pokazano je da Britanci prednjače u količini slobodnog vremena koje žrtvuju poslovnim obavezama, a za njima slede Amerikanci, Francuzi, Nemci i Irci.

Na posao stižu oko 08:18, a napuštaju ga oko 17:48 te još oko dva sata po potrebi izvršavaju poslovne zadatke.

Međutim, istraživanje je pokazalo da postoji i druga strana medalje. Tako zaposleni, tokom boravka u kancelariji, smatraju normalnim obavljanje niza aktivnosti nevezanih uz posao, navodi Mozi.

Zaposleni smatraju normalnim prati zube u kancelariji, ako su to propustili da uradite kod kuće, kupovati preko interneta, tuširati se u kancelariji nakon vežbanja u teretani. Iznenađuje tolerantni odnos čelnika na kašnjenje zaposlenih. Prosečni menadžer uglavnom je tolerisao kašnjenja zaposlenih od 37 minuta nakon početka radnog vremena.

To su nadoknađivali većim zahtevima tokom, ali i nakon radnog vremena. Jedan od deset čelnika smatrao je normalnim nazvati zaposlenih do 22 sata. Britanski čelnici su nešto uzdržaniji pa drže prihvatljivim nazivati zaposlenih do 19:31.

Sprovedeno istraživanje pokazuje da je razgraničenje između poslovnog i privatnog života sve slabije jer se oba aspekta života sve više prepliću.

Izvor: znanost.geek.hr