Više od 3.600 šansi za uspeh: Pogledajte ovonedeljni presek oglasa na Infostudu!
Pedesetogodišnjaci i bez posla i bez nade
(Preuzeto sa sajta Danas - 02. 04. 2012.)
Da je nezaposlenih u našoj zemlji mnogo, dobro je poznato, a do posla, praktično, teško dolaze sve kategorije onih koji su na evidineciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Ipak, veliki problem imaju oni koji su na ivici pedesetih godina ili su iznad te starosne granice jer veoma teško nalaze put do radnog mesta.
Na evidneciji vojvođanskih filijala NZS-a krajem februara 2012. godine bilo je čak 51.736 starijih od 50 godina. Sam po sebi, taj broj i ne mora izgledati zastrašujuće, ali budući da je na evidenciji NSZ-a u Vojvodini oko 200.000 ljudi, situacija je mnogo jasnija. Naime, broj onih koji su šestoj deceniji života a bez posla su, čini četvrtinu ukupnog broja nezaposlenih u Pokrajini, što je zaista mnogo, a izvesnost da će naći posao daleko je manji nego da do njega dođu oni mlađi. Inače, u Srbiji je na evidenciji NSZ-a trenutno nešto više od 770.000 nezaposlenih, a čak 36 odsto starije je od 45 godina.
Toliko veliki broj nezaposlenih starijih od 50 godina posledica je nekoliko faktora, a najviše mu je doprinelo otpuštanja radnika nakon privatizacija i restrukturiranja mnogih preduzeća. Ogroman broj ljudi ostao je bez posla, a poslodavci, bilo da su privatnici ili oni u javnom sektoru, teško se odlučuju da zaposle starije radnike kada je ponuda velika i u prilici su da biraju.
S kakvim se problemom suoačavaju ljudi koji su posle 20 ili 30 godina ostali bez posla i sredstava za život nije teško pretpostaviti, ali, sasvim je izvesno, mnogo manje nego kada se stvarno neko nađe u tom položaju. Naime, reč je o ljudima kojima je ođednom izmakunuto tlo pod nogama i koji, čak i da su bili pripremljeni za takvu sitauciju, nisu mogli odmah da se dočekaju na obe noge. Posrtanje je bilo veliko, kao i osećaj beznađa i promašensoti. Uz to, u tim godinama mnogi još imaju decu na školovanju, a kada su ostali bez sredstava za život, ugrožena je i njihova budućnost.
Naravno, najveći broj njih spreman je da prihvati bilo kakav posao, bez obzira na stručnost i iskustvo koje imaju odranije, od sezonskih poslova, čuvanja dece do čišćenja stanova, poslovnih prostora... A kako kažu oni koji su voljni da govore, izuzetno je teško, jer je ponuda poslova mala, a borba s mladima neravnopravna. Pri tome, gotovo svi ističu da je bolje da se zaposle mladi – kao što su njihova deca jer je budućnost na njima – pošto i ovako njima iz dana u dan sve manje treba. Zar onda bilo koga može da čudi što su ti ljudi kivni, neraspoloženi, nesrećni, utišani, bez nade da će se nešto promeniti?
Upravo tako govori naša sagovornica koja je posle gotovo tridesetak godina ostala bez posla, a uz to, poslednjih nekoliko meseci, iako je redovno radila, nije dobijala platu. Tokom svog radnog veka promenila je nekoliko firmi i u svakoj davala maksimalan doprinos, ali firme su, uz tranziciju i promene, nestajale, pa su tako nestajala i radna mesta. Kada joj se prvi put desilo da ostane bez posla, bila je mlađa i bilo je lakše, ali sada, kada joj je do penzije ostalo nekoliko godina, prostora je sve manje, a onih koji su spremni da je zaposle gotovo da nema. Po struci je ekonomski tehničar, iza nje je značajno iskustvo, ali posla nema, samo tišina.
Nešto mlađa žena, takođe sa srednjom stručnom spremom, odnedavno, posle godina rada, umesto da ide na posao, dolazi na šaltere NSZ-a. Naravno, ponuda poslova je mala ili nikakva, posebno za osobu njenih godina. Znajući da posao neće doći sam, javljala se na oglase objavljene u sredstvima javnog informisanja, u kojima svakodnevno traže ljude i nude ekstrazaradu, ali je to velika šarena laža. Gotovo bez izuzetka, ističe ona, reč je o poslovima poznatim kao „multi level", prodaji različitih, uglavnom, lekovitih sredstava, što, svakako, ne bi trebalo da radi neko ko nije zdravstvene struke, ili različitih osiguranja, gde se radi na procenat.
Dakle, stariji od 50 godina, koji su nezaposleni, suočeni su s nizom problema i rešenja, imajući u vidu kakva je situacija u našoj zemlji, gotovo da nema. I pored toga što se, posredstvom NSZ-a, nudi niz podsticaja onima koji odluče da zaposle starije od 45 godina, poslodavci to retko rade te je ova kategorija nezaposlenih dodatno diskriminisana. Naime, njih, uglavnom prati glas da se teško prilagođavaju novim modernim zahtevima rada, da nisu spremni da se dodatno obuče, da su nefleksibilni, manje produktivni, da slabije pamte, da su češće na bolovanju, da ne mogu, na poslovima koji podrazumevaju fizički napor, da „povuku".
Osim toga, poslodavci sada traže obučene ljude odmah spremne da rade, a radno mesto, naravno, podrazumeva rad na računaru, znanje stranih jezika i niz savremenih menadžerskih veština, a stariji nezaposleni uglavnom imaju nešto niži stepen obrazovanja.
I čak i ako bude pokušaja da se ovaj gorući problem nekako reši, on će, nažalost, u budućnosti biti daleko veći jer naša zemlja sve starija. Naime, prosečna starost građana Srbije je iznad 40 godina, a najnoviji podaci upućuju na to da ćemo biti još stariji. Tako će uskoro biti sve manje onih koji dobro pamte i mogu da „povuku".
Autor:D. Mlađenović
Subvencije bez rezultata
Nacionalna služba za zapošljavanje programima podsticanja otvaranja novih radnih mesta poslodavcima omogućava da ostvare subvenciju od 100.000 do 400.000 dinara, a stariji od 45 godina su jedna od kategorija koja ima prioritet. Poslodavci su oslobođeni plaćanja 80 odsto doprinosa ukoliko zaposle starije od 45 godina, a potupno su oslobođeni plaćanja ako zaposle one starije od 50 godina. Pa, ipak, rezultati su mali.
