Više od 3.600 šansi za uspeh: Pogledajte ovonedeljni presek oglasa na Infostudu!
Plaćaj, ali sam
(Preuzeto iz Novosti, 27.12.2007)
Tolika priča o važnosti dobrovoljnog penzijskog osiguranja, kako za same građane, tako i za ekonomiju Srbije, čini se, sve više je prazna. Jer, stopiranje izdvajanja doprinosa za privatne penzije u javnim preduzećima moglo bi da ima i šire posledice.
Naime, država, u licu Ministarstva finansija, odredila je da uplata doprinosa u privatne penzijske fopdove ne možs da bude ugovorna obaveza javnih preduzeća, već stvar izbora svakog zaposlenog.
Da li na ovaj način država seče granu na kojoj sedi?
Više od 60 odsto ukupnog članstva u privatnim penzijskim fondovima zaposleno je upravo u javnim preduzećima. Značajan deo imovi-ne kojom upravljaju odrsđeni fopdovi potiče bašizovih uplata, a oie sada prestaju.
Prema nekim izvorima, samo jedno od državnih preduzeća mesečno za svoje zaposlene izdvaja oko 30 miliona dinara na ime dobrovoljnog penzijskog osiguranja. Šta će se desiti ako se ovaj novac, umesto na specifičnim štednim računima pri fondovima, nađe na tržištu"? Jer uložen u fondove, ovaj novac postaje svojevrsna "štednja za starost". A, ako se isti iznos isplati zaposlenima kroz zaradu, posledice su drugačije, a i poreski tretman.
Naime, iznosi do 3.000 dinara koje poslodavac mesečno uplaćuje za svog zaposlenog oslobođeni su svih poreza i doprinosa. Dakle, ono što radniku uplati u penzijski fond, gazdu košta upravo toliko. Naprotiv, ako tih 3.000 dinara želi da mu uplati kao platu, na to će morati da da još oko 2.050 dinara, jer su pripadajući porezi i doprinosi blizu 70 odsto, tako da će ovih 3.000 dinara poslodavca da koštaju u stvari 5.050 dinara. Razlika ide u državnu kasu.
Drugi problem je što će, izvesno je, pojedini zaposleni u javnim preduzećima već početi da povlače svoj novac iz fondova. Naime, novac sa računa u privatnom penzijskom fondu može da se povuče najranije u 53. godini života. S obzirom na to da je starosna struktura zaposlenih u pomenutim javnim preduzećima veoma "bliska" tim godinama, povlačenje ovih uloga je moguća, a, prema našim informacijama, u nekim fondovima takvi zahtevi su već podneti.
Pitanje je i kako će se sve to odraziti na domaće tržište kapitala, a gotovo je sigurno da - neće baš najbolje.
Narodna banka Srbije koja između ostalog, i kontroliše rad društava za upravljanje privatnim penzijskim fondovima, ističe da je sistem dobrovoljnog penzijskog osiguranja još u prvoj fazi razvoja.
- Dobrovoljni penzijski fondovi učestvuju u bruto domaćem proizvodu sa svega 0,12 odsto i još ne predstavljaju značajne igrače na tržištu kapitala, kako je to u razvijenim zemljama, što potvrđuje i učešće dobrovoljnih penzijskih fondova ispod jedan odsto u ukupnom prometu na berzi - navode u NBS.
Da su mnogi građani ipak prepoznali potrebu da investiraju u svoje "stare dane", pokazuje i podatak NBS da je za samo godinu dana poslovanja dobrovoljnih penzijskih fondova ukupna imovina kojom upravljaju dostigla iznos od 2,8 milijardi dinara.
- Takođe, i poslodavci, posebno javna preduzeća, prepoznala su potrebu odricanja dela sadašnje potrošnje zarad dodatnih prihoda u starosti - kažu u centralnoj banci.
D. I. KRASIĆ
ANTR FILE:
Za primer
Postoje poslodavci iz redova državnih institucija koji svoje zaposlene podstiču na štednju u penzijskim fondovima tako što im svakog meseca uplate isti onoliki iznos koliki i oni sami izdvoje od svoje zarade.
Na pola
Ako bi svi zaposleni u javnim preduzećima prestali sa daljim uplatama u privatne penzijske fondove, prirast imovine ovih fondova bio bi više nego prepolovljen -upozoravaju u NBS.
Tolika priča o važnosti dobrovoljnog penzijskog osiguranja, kako za same građane, tako i za ekonomiju Srbije, čini se, sve više je prazna. Jer, stopiranje izdvajanja doprinosa za privatne penzije u javnim preduzećima moglo bi da ima i šire posledice.
Naime, država, u licu Ministarstva finansija, odredila je da uplata doprinosa u privatne penzijske fopdove ne možs da bude ugovorna obaveza javnih preduzeća, već stvar izbora svakog zaposlenog.
Da li na ovaj način država seče granu na kojoj sedi?
Više od 60 odsto ukupnog članstva u privatnim penzijskim fondovima zaposleno je upravo u javnim preduzećima. Značajan deo imovi-ne kojom upravljaju odrsđeni fopdovi potiče bašizovih uplata, a oie sada prestaju.
Prema nekim izvorima, samo jedno od državnih preduzeća mesečno za svoje zaposlene izdvaja oko 30 miliona dinara na ime dobrovoljnog penzijskog osiguranja. Šta će se desiti ako se ovaj novac, umesto na specifičnim štednim računima pri fondovima, nađe na tržištu"? Jer uložen u fondove, ovaj novac postaje svojevrsna "štednja za starost". A, ako se isti iznos isplati zaposlenima kroz zaradu, posledice su drugačije, a i poreski tretman.
Naime, iznosi do 3.000 dinara koje poslodavac mesečno uplaćuje za svog zaposlenog oslobođeni su svih poreza i doprinosa. Dakle, ono što radniku uplati u penzijski fond, gazdu košta upravo toliko. Naprotiv, ako tih 3.000 dinara želi da mu uplati kao platu, na to će morati da da još oko 2.050 dinara, jer su pripadajući porezi i doprinosi blizu 70 odsto, tako da će ovih 3.000 dinara poslodavca da koštaju u stvari 5.050 dinara. Razlika ide u državnu kasu.
Drugi problem je što će, izvesno je, pojedini zaposleni u javnim preduzećima već početi da povlače svoj novac iz fondova. Naime, novac sa računa u privatnom penzijskom fondu može da se povuče najranije u 53. godini života. S obzirom na to da je starosna struktura zaposlenih u pomenutim javnim preduzećima veoma "bliska" tim godinama, povlačenje ovih uloga je moguća, a, prema našim informacijama, u nekim fondovima takvi zahtevi su već podneti.
Pitanje je i kako će se sve to odraziti na domaće tržište kapitala, a gotovo je sigurno da - neće baš najbolje.
Narodna banka Srbije koja između ostalog, i kontroliše rad društava za upravljanje privatnim penzijskim fondovima, ističe da je sistem dobrovoljnog penzijskog osiguranja još u prvoj fazi razvoja.
- Dobrovoljni penzijski fondovi učestvuju u bruto domaćem proizvodu sa svega 0,12 odsto i još ne predstavljaju značajne igrače na tržištu kapitala, kako je to u razvijenim zemljama, što potvrđuje i učešće dobrovoljnih penzijskih fondova ispod jedan odsto u ukupnom prometu na berzi - navode u NBS.
Da su mnogi građani ipak prepoznali potrebu da investiraju u svoje "stare dane", pokazuje i podatak NBS da je za samo godinu dana poslovanja dobrovoljnih penzijskih fondova ukupna imovina kojom upravljaju dostigla iznos od 2,8 milijardi dinara.
- Takođe, i poslodavci, posebno javna preduzeća, prepoznala su potrebu odricanja dela sadašnje potrošnje zarad dodatnih prihoda u starosti - kažu u centralnoj banci.
D. I. KRASIĆ
ANTR FILE:
Za primer
Postoje poslodavci iz redova državnih institucija koji svoje zaposlene podstiču na štednju u penzijskim fondovima tako što im svakog meseca uplate isti onoliki iznos koliki i oni sami izdvoje od svoje zarade.
Na pola
Ako bi svi zaposleni u javnim preduzećima prestali sa daljim uplatama u privatne penzijske fondove, prirast imovine ovih fondova bio bi više nego prepolovljen -upozoravaju u NBS.
