Psiholozi popularniji od IT stručnjaka
Među brucošima, i ove godine, studijski program psihologije na Filozofskom fakultetu, bio je najpopularniji na celom beogradskom Univerzitetu, pa je za jedno mesto na tom smeru konkurisalo čak pet studenata, ostavivši tako iz sebe, po popularnosti FON, Stomatološki i Medicinski fakultet.
Sajt Poslovi infostud istraživao je razloge zbog kojih je posao psihologa ili psihoterapeuta toliko popularan među budućim studentima, pa je sve više i privatnih fakulteta koji u svojoj ponudi imaju upravo ovaj studijski program. Gde se svršeni psiholozi mogu zaposliti, odnosno da li je jagma za njima na tržištu rada nalik onoj koja vlada među budućim studentima?
Upisano 28 studenata više
Za početak, psihologiju je na beogradskom Filozofskom fakultetu ove godine upisalo 28 studenata više, tačnije 116 umesto 88 koliko je na ovaj smer primano ranije. Aleksandar Baucal, profesor psihologije i šef Katedre za psihologiju na ovom fakultetu kaže za naš sajt da je i ove godine konkurisalo oko 550 studenata, slično kao i prethodne, ali da je zbog povećanog broja primljenih taj odnos sada pet prema jedan, dok je prošle godine to bilo šest kandidata na jedno mesto.
- Studije psihologije su uvek bile popularne, još u vreme kada sam ja upisivao ovaj fakultet, krajem 80-ih godina, odnos je bio sedam kandidata na jedno mesto. Devedesetih je interesovanje nešto splaslo, da bi se onda kasnije opet stabilizovalo na današnjem nivou. Možda ću biti subjektivan, ali znanja i veštine kojima se ovlada tokom ovih studija su primenjive i relevatne u skoro svim sektorima - odgovara Baucal navodeći kao primer sve popularnije digitalne industrije:
- Prilikom razvoja nekih aplikacija nije dovoljno biti dobar u programiranju, nego razumeti buduće korisnike, njihove potrebe i očekivanja, njihove preferencije u korišćenju aplikacija. Firme mogu da razviju u tehnološkom smislu odlične aplikacije, ali one najuspešnije se izdvajaju upravo po tome što su prilagođene korisnicima. U medicinskom sektoru, opet, odavno je poznato koliko „psihološki faktor“ utiče na uspešnost lečenja. Široka primenjivost psihologije i njena relevantnost u ličnom životu su razlozi zbog kojih je studiranje atraktivno za veliki broj mladih ljudi - kaže Baucal.
Osim tradicionalnog zapošljavanja psihologa u sistemima zdravstva ili obrazovanja, sve veći broj njih opredeljuje se za kasnije usavršavanje za privatnu terapeutsku praksu, ali i rad u kompanijama, pošto je poslednjih godina broj kompanija koje zapošljavaju HR stručnjake sve vidljiviji na tržištu rada. Upravo ovo, ali i činjenica da su psiholozi sve potrebniji industriji četvrte generacije, onoj koja se bazira na digitalnoj ekonomiji i podacima, navelo je i neke privatne fakultete da osnuju studijske programe psihologije, pa i da spoje psihologiju i ekonomiju.
Karijera u marketing, prodaji, konsaltingu…
Luka Babić, šef odeljenja Psihologija i biznis na FEFA fakultetu, koji godišnje upisuje maksimalno 50 studenata objašnjava za sajt Poslovi Infostud da je njihova ideja bila da naprave novu generaciju menadžera i profesionalaca kojima će čovek biti centar u vođenju biznisa.
- Dizajnirali smo multidisciplinarne studije koje kombinuju našu već postojeću ekspertizu iz domena ekonomije i biznisa sa elementima primenjene psihologije kako bismo ponudili nov i unikatan program. Uspeh koji smo postigli sa prvom, a sada i sa drugom generacijom, motivisao nas je da oformimo takav smer i na master studijama - kaže nam Babić.
On pojašnjava da su studije napravljene tako da pruže ona znanja koja će obogatiti kako profesionalca zaposlenog u HR-u, tako i direktore, menadžere, ekonomiste i mnoge druge profesije.
- Interesovanje studenata za psihologiju je bilo veliko i onda kada je izbor karijera nakon studija bio ograničen, a danas se taj broj sve više uvećava jer je prepoznata stvarna potreba za profesionalcima u oblasti psihologije. Naš program koji nudi pregršt praktičnog iskustva dizajniran je tako da pored HR pozicija diplomci mogu započeti karijeru u marketingu, prodaji, konsaltingu, ali mnogim drugim poljima zahvaljujući kombinaciji izbornih predmeta - kaže ovaj sagovornik.
I profesor Baucal navodi da se studenti psihologije zapošljavaju u najrazličitijim sektorima i kompanijama.
- Osim što se bave kliničkom psihologijom u zdravstvu ili privatno, rade kao školski psiholozi ili psiholozi u kompanijama, mnogi posao nađu i na radnim mestima koja nas iznenade. Imamo one koji su na berzama ili u finansijskom sektoru, zatim u digitalnim industrijama.Retko se dešava da naši studenti imaju teškoće pri zapošljavanju. Iz razgovora sa njima stičem utisak da je njima najveći problem da se usmere i izaberu između brojnih mogućnosti koje im pružaju studije - kaže Baucal.
Primamljiva sve veća popularnost HR-aU istraživanju Svetskog ekonomskog foruma o zanimanjima koja će biti u porastu do 2025. godine psiholozi, psihijatri i prihoterapeuti nalaze se odmah iza lekara, IT i stručnjaka za veštačku inteligenciju, a razlozi su u njihovom sve većem značaju i angažovanju kako u sferi zdravstva i psihičkog zdravlja ljudi, tako i u različitim industrijama. Naši sagovornici ističu da popularnost HR-a poslednjih godina raste i doprinosi popularnosti psihologije među studentima, ali da istovremeno raste i značaj psihologije u svim drugim segmentima života.
- Globalno vidimo nagli porast poslova koji zahtevaju kliničke i savetodavne veštine kao odgovor na sve stariju populaciju na Zapadu i sve manju stigmu mentalnog zdravlja. Sa druge strane, veštine koje razvijaju studenti koji se bave psihologijom uključuju i transferne veštine poput pisanja, komunikacije, istraživanja, razumevanja ponašanja, a neretko i analize i obrade podataka i statistike su sve kompetetivnije veštine na tržištu rada - kaže Babić, dok Baucal ne sumnja da će relevantnost i značaj psihologije u budućnosti samo rasti.
- Pošto je psihologija nauka o ljudima verujem da će njena relevantnost i značaj samo da rastu u budućnosti. Nove tehnologije će u velikoj meri doprineti da se brojni problemi lakše rešavaju, ali će ljudi i njihova saradnja uvek biti onaj dodatni faktor koji će praviti razliku..
Kako rade na posve različitim mestima, od vrtića, škola i bolnica, preko privatne prakse, do multinacionalnih kompanija, odnosno digitalne industrije, tako se i mesečne zarade prihologa značajno razlikuju. Dok oni koji rade u obrazovnom ili zdravstvenom sistemu primaju otprilike koliko i njihove ostale kolege, visoko pozicionirani menadžeri u velikim kompanijama zarađuju i nekoliko puta više. Cena jedne sense kod psihoteraputa, takođe je različita i kreće se od 15-ak pa do 50 evra.
