Rad od kuće bez zaštite!

(Preuzeto sa sajta RTS - 25. 08. 2013.)

Položaj zaposlenih koji rade od kuće biće regulisan izmenama i dopunama Zakona o radu. Postojeći zakon samo delimično reguliše tu oblast, pa se često dešava da radnici nisu plaćeni i da rade "na crno". Od rada kod kuće korist imaju i zaposleni i poslodavci i država.

Izmenama i dopunama Zakona o radu biće omogućeno da zaposleni rade i od kuće i da se taj rad vrednuje kao i u drugim zemljama Evrope. Postojeći zakon delimično uređuje tu oblast. Danas u Srbiji, prema procenama sindikata, oko 30 hiljada ljudi radi van prostorija poslodavca, a za taj rad često nisu plaćeni. Sindikalci kažu da je važno da se ta oblast uredi, pošto bi se tako smanjio i rad "na crno".

Programer Jelena Ilić u prostorijama poslodavca provodi osam sati dnevno. Neretko posao nosi kući.

Kaže da bi joj zakonsko regulisanje rada kod kuće omogućilo da ostane aktivna na poslu i kada postane majka i bude išla na trudničko.

Rad kod kuće završavao se i prevarom radnika.

Poslodavac ne potpisuje nikakav ugovor sa zaposlenim, ne uplaćuje mu poreze i doprinose.

Sa druge strane, ljudi kojima je posao neophodan, veoma često, grlom u jagode ulaze u takvu vrstu angažmana, mada znaju da ih zakon ne štiti.

Sindikati upozoravaju da dopune zakona o radu moraju preciznije urediti tu oblast.

Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije smatra da bi se zakonskim uređenjem rada kod kuće i zaštitom radnika, smanjio rad na crno i celo društvo bi imalo korist.

Za poslodavce, rad kod kuće je ekonomičniji, jer smanjuje trošove prevoza, obezbeđivanje poslovnog prostora i opreme.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije napominje da se u pogledu produktivnosti ništa značajno ne menja, jer poslodavac traži određeni učinak za to vreme koje je provedeno na radu kod kuće.

Izmenama i dopunama zakona o radu, biće preciziran sadržaj ugovora između zaposlenog i poslodavca.

Zoran Martinović iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike kaže da evidencija takvih ugovora treba da se vodi u Ministarstvu rada ili inspekciji rada, što bi, prema njegovim rečima, omogućilo efikasnu kontrolu uplate doprinosa i ostvarivanja drugih prava zaposlenih.

U svim zemljama Evropske unije postoji ovakva vrsta rada.

Švedska, recimo, ima ogromno prostranstvo koje je nenaseljeno i ljudi svoje poslove obavljaju kod kuće i tek jednom sedmično ili mesečno odlaze u prostorije poslodavca.

U Češkoj i Danskoj na svakih sedam zaposlenih jedan radi kod kuće, a u Velikoj Britaniji oko milion i trista hiljada ljudi radi van prostorija poslodavca.

Od rada kod kuće imaju korist i zaposleni i poslodavac i država.