S diplomom fakulteta prodaju na buvljaku

(Preuzeto sa sajta Blic - 14. 06. 2010.)

Svaki deseti nezaposleni Piroćanac ima visoku ili višu stručnu spremu, ali visokoobrazovani, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, najteže dolaze do posla. Neki od njih su se zato sami prekvalifikovali i postali trgovci na pijacama, čiste i održavaju zgrade ili rade bilo koji drugi posao.

Najviše nezaposlenih je diplomiranih ekonomista - 78, doktora medicine - 29, koliko ima i diplomiranih pravnika. Bez posla je 96 vaspitača sa višom školom, 15 diplomiranih inženjera za proizvodni menadžment, po 12 profesora fizičke kulture i diplomiranih hemičara, sedam sociologa, šest profesora srpskog jezika, pet profesora razredne nastave...

- Prinuđena sam da radim ovaj posao čišćenja zgrada jer nemam drugi izbor da bih zaradila koji dinar. Još uvek se nadam da ću raditi svoj posao za koji sam se školovala. Prihvatila bih i neki drugi posao, na primer u administraciji ili trgovini jer sam prinuđena na to - priča Radica Mihov, vaspitačica sa diplomom više škole. Ona kaže je radila na određeno vreme u vrtiću, u trgovini, a već dve decenije je bez posla. Sa suprugom, koji je takođe bez posla, brinu o higijeni u zgradi u kojoj žive i u još tri susedne zgrade kako bi platili bar zajedničke troškove.

Politikolog novinar Anđelka Mitković-Đorđević je posle 30 godina rada u lokalnim medijima ostala bez posla i ne vidi šansu da se ikada više zaposli u svojoj profesiji.

- Veoma je teško naći posao jer, nažalost, i pirotska privreda je posustala. Spremna sam da prihvatim bilo kakav drugi posao, da se prekvalifikujem, ali sam svesna da sam u godinama kada se do posla teško dolazi - kaže ona.

Na popularnom pirotskom buvljaku za mnogim tezgama su obrazovana ljudi koji su tu pronašli za sebe posao.

Vaspitačica Biljana Petrović prodaje kozmetiku, dečje igračke i drugu robu. Registrovala je radnju i poslu za koji se školovala ne nada se previše.

- Ovaj posao radim već sedam godina. Pokušala sam na razne načine da se zaposlim u struci posle pripravničkog staža, ali bez uspeha. Radila sam u piljarama i parfimerijama. Nije sramota raditi bilo koji posao, makar promeniti i struku, nego sedeti kući - kaže Biljana.

I njena koleginica Mirjana Vujnović za susednom tezgom prodaje garderobu i galanteriju. Sa porodicom je devedesetih godina došla iz Hrvatske, gde je bila vaspitač. U Pirotu nije mogla da se zaposli u struci.

- Jedno vreme sam čuvala devojčice, a onda smo sa suprugom krenuli sa trgovinom i ovde sam već deset godina. Imam odraslu decu i moram da im objašnjavam da se školuju, iako znam da će i kada završe neki od fakulteta do posla teško doći - kaže Mirjana. Ni za druga zanimanja nema previše posla u struci. Pravnica Ivana Marinković-Pejčić odskora radi u jednoj osiguravajućoj kući kao agent za neživotno osiguranje.

- Morala sam da prihvatim ovaj posao zbog egzistencije. Bolje je raditi bilo šta nego ne raditi ništa. Mnogo je mladih koji dele moju sudbinu. Završili su fakultete, a rade neke poslove sa srednjom stručnom spremom i ne vide neku šansu da se uopšte zaposle u struci - kaže Ivana.

Milica Pančić je završila Višu turističku školu pre 17 godina. Od tada nikad nije radila u struci.

- Bila sam trgovac, radila u parfimeriji, a sada radim u osiguranju. Svih ovih godina bila sam prinuđena da radim razne poslove. Ni osiguranje nije moja struka, ali to je jedino rešenje. Mislim da će mnogi koji su završili fakultete i više škole morati da traže neke druge poslove sa nižim kvalifikacijama ako do njih uopšte dođu - kaže ona.

Prekvalifikacija samo sa srednjom stručnom spremom

- Većina nezaposlenih sa višim školama i završenim fakultetom je zainteresovana isključivo za rad u svojoj struci. Organizovane su prekvalifikacije na osnovu potreba poslodavaca i uglavnom za lica sa srednjom stručnom spremom, a manje sa diplomom više škole ili fakulteta. Činjenica je da velike ponude radnih mesta od poslodavaca i nema. Dakle, za ova zanimanja sa višom ili visokom stručnom spremom nije bilo prekvalifikacija, već su oni više za neke dodatne kurseve stranih jezika ili rad na računarima - kaže portparol Filijale NSZ Miljan Jonić.

Kvalifikaciona struktura nezaposlenih u Pirotu

kvalifikaciona struktura / broj nezaposlenih / procenat

prvi stepen stručne spreme / 3.222 / 35,03
drugi stepen stručne spreme / 286 / 3,1
treći stepen stručne spreme / 2.584 / 27,5
četvrti stepen stručne spreme / 2.111 / 22,9
peti stepen stručne spreme / 48 / 0,52
šesti stepen stručne spreme / 1 559 / 6
šesti stepen stručne spreme / 2 40 / 0,43
sedmi stepen stručne spreme / 346 / 3,73

Zoran Panić