Sa mosta skočio u – penziju

(Preuzeto sa sajta Večernje novosti - 17. 10. 2010.)

Nije to ništa posebno, posao kao i svaki drugi. Samo što kaskaderi žive od hrabrosti, i moraju da budu malo ludi, pravo da vam kažem, započinje priču Đorđe Nastić.

Danas ima 71 godinu, živi u bijeljinskom selu Modran, a u penziju je otišao kao kaskader. Napustio je mornaricu, gde je tri godine bio mornar druge klase, i 1961. godine se pridružio snimanju filma "Tvrđava Samograd" kao kaskader. Mlad, spreman posle vojne obuke, željan nesvakidašnjeg, nastavio je taj posao, radeći na 60 filmova. Tako mu je, nakon silnih skokova u vatru i vodu, i u doslovnom i u prenesenom značenju, to postao posao "kao i svaki drugi".

- Naravno, nije bilo para zbog kojih bih uradio nešto zbog čega bih mogao da izgubim glavu. Ali, bilo je svega. Skakao sam sa 50 metara iz helikoptera u slapove Krke, u filmu "Izgubljeni", i na startu se povredio, ali sam izdržao. Bojali su se da ih ne tužim, ali mi nije bilo do toga. Skakao sam sa Savskog mosta na noge, a to je mnogo teže nego na glavu - priča Nastić.

Objašnjava razliku između dublera i kaskadera. Dubler zameni glavnog glumca u opasnoj sceni, a kaskader ima malu ulogu, koja ima neke fizički zahtevne i opasne scene. Radio ih je mnogo, u domaćim filmovima i serijama, ili u stranim, čije su ekipe dolazile da snimaju u Jugoslaviji. Najveći honorar dobio je kada se snimao "Džingis Kan" u Deliblatskoj peščari.

- Tad američki i ruski kaskaderi nisu prihvatili da igraju, radilo se sve kao pravo, sudar kineske i mongolske vojske, 2.500 kineskih strela se odapne i snima u letu. Omar Šarif je glumio, bili su svi mediji iz sveta. Najviše su se plaćali padovi sa konja, 150 maraka. Mi kaskaderi dobijemo 30 maraka, ostatak pripadne preduzeću "Avala" za koje radimo - seća se Đorđe.

Dublirao je i Berta Lankastera u nemačkom filmu "Der Šut", radio je u filmu "Troja", "Crne šume", u nebrojeno domaćih filmova, sve do "Boja na Kosovu".

Radilo se dosta na sigurnosti, ali scene su obično tako komplikovane da se ne može predvideti kako će sve ispasti na kraju, i da li će biti manjih ili većih povreda. Treba biti spreman, nikad ne piti kad se snima, dolaziti na vreme. Zna se kojem kaskaderu je šta specijalnost, a Nastić je kao bivši mornar bio specijalista za skokove u vodu. Posle je i radio na obuci mlađih kolega koji su hteli da postanu kaskaderi. Nezgoda i zanimljivosti je uvek bilo.

- Sećam se snimanja serije "Izdanci zapaljenog grma", tu sam imao i neku ulogu komite. Eksplozija me je udarila, to pamtim, morao sam u bolnicu. A bilo je nekad i zabavno, dublirao sam jednu glumicu, treba se na klaviru spustiti niz Zeleni venac. Bio sam mlad, pa te srede da budeš kao žensko. A radilo se mnogo partizanskih filmova, ali uvek smo tu dok nešto treba snimiti, posle idemo nazad. Ali ja sam redovno bio partizan.

U krevetu sa Sofijom Loren

Kaskaderi ne rade samo opasne scene, nekad rediteljima trebaju mladi momci da statiraju u nekim scenama. Seća se da su u nekim filmovima statirali sa lepim devojkama, a prijatelji ga stalno mole da priča o jednoj italijansko-jugoslovenskoj koprodukciji.

- Nešto glavni glumac nije hteo da snima sa glumicom te škakljive scene, ili nije došao, zakasnio. I onda pozovu mene, da legnem pored glumice. Ja i ta glumica bili pod čaršavom, a oni snimaju odozgo, kao mi se ispod mazimo. Posle su mi rekli da je to bila Sofija Loren, ne znam, možda je i bila, sećam se da je bila jako lepa. Sad mi ovi moji prijatelji stalno to naturaju na nos - smeška se Đorđe.

M. Šikuljak