Saznajte koja su zanimanja najdepresivnija

(Preuzeto sa sajta Moj posao - 11. 11. 2010.)

Naporni poslovi s dugim radnim vremenom, nepredvidljivim dnevnim zadacima i zahtevnim šefom kod mnogih radnika izazivaju depresiju.

U nedavno objavljenom američkom istraživanju koje je objavio portal Health.com, najviša je stopa depresije od 11 posto zabeležena kod zanimanja na području zdravstva, nege, socijalnog rada i ugostiteljstva. Ipak, povoljnije je imati posao nego biti nezaposlen.

Među nezaposlenima u Sjedinjenim Državama godišnja stopa depresije iznosi 13 posto, u poređenju sa sedam posto kod zaposlenih.

"Posao je izvor životnog smisla i društvene podrške, koja mnogima pruža zaštitu od depresije. Ljudi se na radnom mestu nalaze i druže", kaže Eugene Baker, dopredsednik OptumHealth Behavioral Solutionsa, kompanije koja pruža usluge na polju pomoći zaposlenima. "Međutim, ako je neko hronično nesretan na poslu i nema načina da promieni situaciju, u većoj je opasnosti od depresije".

Faktori koji doprinose depresiji su geni, pol, stres i manjak bliskih međuljudskih odnosa. U svim zanimanjima, žene imaju višu stopu depresije od muškaraca, a najviša je stopa zabeležena u prehrambenoj industriji (14,8 posto). Muškarci su izloženiji depresiji rade li u medijima, zabavnoj industriji, umetnosti i sportu (6,7 posto).

Nije teško pretpostaviti zašto su neka zanimanja depresivnija od drugih. Poslovi s visokim zahtevima, velikim obimom posla i niskim stepenom kontrole nad zadacima izazivaju stres, koji je ključni okidač depresije. "Stres je u početku pozitivna snaga koja pomaže povećanju produktivnosti, ali nakon nekog vremena, koje varira između pojedinaca, postaje štetan po zdravlje", navodi nemački psihijatar Thomas Fischer iz hamburškog Zavoda za kliničku psihologiju.

"To se ogleda u poslovima koji su na vrhu depresivne lestvice, kao što je rad u domovima za stare i nemoćne ili socijalni rad. Takvi su poslovi važni i vrlo zahtevni, jer zaposleni uveliko zavisi od spoljašnjih okolnosti – o stanju i ponašanju štićenika te o često skučenim sredstvima za rad", dodaje Fischer.

"Uopšteno, moguće je obavljati zahtevan posao i ipak izbeći depresiju ako imate visok stepen kontrole nad radnim ritmom. No, ako se nalazite na kraju pokretne trake i do vas velikom brzinom stiže predmet za predmetom, nemate nikakvu kontrolu i ostajete izmoždeni".

Poslovi s dugim radnim vremenom ili s radom u smenama, koji remete normalni ritam sna i budnosti, takođe pogoduju nastanku depresije, kao i nesigurna i neugodna radna okruženja. Riskantna su i zanimanja kao što su policijsko, pravničko i sudsko, čiji su predstavnici izloženi najgorem ljudskom ponašanju, uključujući prijetnje i nasilje.

Sledeći faktori rizika su poremećeni odnosi sa saradnicima i nadređenima, naglašava dr. Adam Kaplin, profesor psihijatrije i neurologije na Univerzitetu Johns Hopkins u Baltimoreu. "Slaganje s kolegama i nadređenima često je važnije od plate i drugih beneficija. Mnogi prihvataju niža primanja samo da bi mogli raditi u prijateljskom okruženju", zaključuje.

Najdepresivnija zanimanja

1. Rad u domovima za stare i nemoćne

2. Čuvanje i nega dece

3. Socijalni rad

4. Zdravstvene usluge

5. Ugostiteljstvo

6. Obrazovanje

7. Umetnost, pisanje, zabava

8. Administracija

9. Popravke i održavanje

10. Finansijsko savetovanje, knjigovodstvo