Sindikati ponovo traže zabranu rada nedeljom u trgovinama

Prema podacima sindikata, sektor trgovine u Srbiji zapošljava 212.535 ljudi. Retki među njima, mogu da se “pohvale” da im je nedelja - neradni dan. Jer, gotovo da nema prodavnice u Srbiji koja ne radi nedeljom. Eventualno, trgovine koje prodaju drugu vrstu robe, poput obuće i odeće, pod uslovom da se ne nalaze u tržnim centrima.

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) pokrenula je pre nekoliko godina inicijativu da nedelja bude neradni dan za trgovce u prodavnicama. Inicijativa je zaživela, ali su rezultati izostali jer, kako kažu u tom sindikatu, nije naišla na odobravanje donosioca odluka.

Sasvim je zanimljivo da je, na primer, juče u Hrvatskoj stupio na snagu Zakon o trgovini, prema kojem je rad u prodajnim objektima dozvoljen samo 16 nedelja godišnje. To znači da će kod komšija prodajni objekti biti zatvoreni nedeljom, a trgovac ima pravo da izabere tih 16 nedelja kada će raditi tokom godine. 

Peticiju potpisalo više od 35.000 ljudi

Ni naš ASNS nije odustao i opet je, simbolično baš za 1. maj, ponovo pokrenuo inicijativu za zabranu rada nedeljom u trgovinama. Ranka Savić, predsednica ASNS za sajt Infostud kaže da je peticiju do sada potpisalo više od 35.000 građana.

- To nam govori da smo na dobrom putu - navodi Savić ističući da su u sindikatu potpuno svesni „koliko je vremena i truda potrebno da dođe do promena i realizacija tih zahteva”.

Predsednica ASNS podseća kako je tekla borba sindikata za zabranu rada nedeljom za trgovce.

- Ministarstvo trgovine je formiralo radnu grupu čiji je zadatak bio da ispita efekte neradne nedelje. ASNS je imao sastanke sa direktorima svih velikih trgovinskih lanaca, sa dobavljačima i zaposlenima. Od svih njih smo dobili podršku uz jedan uslov da se zabrana rada odnosi i na tržne centre - navodi Ranka Savić koja pojašnjava da je ta inicijativa, nažalost, okončana pa su se i Ministarstvo i Radna grupa povukli, a samim tim je cela problematika vraćena na staro.

Kontraargumenti

Kako ističe Ranka Savić, sindikatima tokom pregovora,nijedan trgovinski lanac, nikada nije naveo profit kao razlog zašto ne može da se zabrani rad nedeljom.

- Svi su u potpunosti bili sigurni da neće doći do pada profita, da će on ostati isti jer će se povećati obim kupovine u petak i subotu. Po meni glavni problem za usvajanje ovog predloga su tržni centri, ne postoji interes da i oni ne rade nedeljom - smatranaša sagovornica.

Ona ističe da se u velikom broju zemalja EU ne radi nedeljom.

- Od zemalja u okruženju nedeljom se ne radi u Makedoniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji - ukazuje naša sagovonica.

Sedmica od 4 radna dana, i sedmica sa 7 radnih dana

Na konstataciju da imamo na delu svojevrsni paradoks - s jedne strane se sve više govori o četvorodnevnoj radnoj nedelji, a s druge strane trgovine rade svih sedam dana u nedelji, Savić odgovara da su zemlje EU i sveta imale opsežna istraživanja koja su pokazala da se radna snaga mora rasteretiti.

- Vodili su oni računa i o profitu kompanija. Sva istraživanja su pokazala da profit ne pada, da su zaposleni zadovoljniji i da produktivnost raste - dodaje ona. 

Jesmo li robovi navika

Ranka Savić je uverena da i potrošači u Srbiji mogu da promene navike i u nabavke ne idu nedeljom.

- Sigurno da mogu da promene navike. Malo je vremena potrebno da to postane potpuno normalno. Za sve građane bi bilo korisno da u nedelju umesto u tržne centre idu na izlete, u prirodu, da se šetaju na otvorenom prostoru, a ne po klimatizovanim tržnim centrima - zaključuje predsednica ASNS.

Ipak, poznavaoci prava kažu da ne može zakonski da se zabrani rad nedeljom, ali da mogu da se uvedu obaveze za poslodavce da rad nedeljom bude znatno više plaćen nego rad drugim danima u nedelji.

Ranka Savić napominje da bi rad nedeljom morao da bude plaćen kao rad za vreme državnih i verskih praznika.

- To znači da bi trebalo da bude uvećan za 110 odsto od osnovice. I to bi sigurno popravilo nezadovoljstvo zaposlenih u trgovini, ali ne bi bio razlog za njihovo odustajanje od neradne nedelje - napominje Ranka Savić.

Kako je u Evropi

Prema podacima Mreže Evropskog potrošačkog centra ECC-Net (European Consumer Centres Network - ECC Net) ne postoji potpuna zabrana rada nedeljom u EU, ali postoje značajna ograničenja.

ECC-Net, koji pokriva zemlje EU, Norveške i Islanda, navodi da ne postoji potpuna zabrana rada trgovina nedeljom ni u jednoj zemlji. Međutim, dok u 19 zemalja nema trgovinskih ograničenja nedeljom (63%), delimična zabrana rada trgovine poslednjeg dana u sedmici postoji u 11 zemalja (37%).

Prema ovim navodima, među državama u kojima ne postoji zabrana, u pojedinima ipak postoje određena ograničenja.

Tako u Belgiji iako ne postoji zabrana nedeljnog trgovanja - postoji obaveza zatvaranja prodavnice jedan dan u nedelji. U Portugalu nema zabrane rada nedeljom, ali opštine mogu da regulišu radno vreme prodavnica i ograniče ih na određeno radno vreme u određenim okruzima.

Kada je reč o Sloveniji, u ovoj nekadašnjoj članici SFRJ ne postoji obaveza zatvaranja radnji, međutim, postoji odredba u zakonu o radu da zaposleni može da radi najviše do dve nedelje mesečno (ali ne više od 15 nedelja godišnje).

Delimična zabrana rada nedeljom

Na sajtu Evropskog centra za potrošače Poljske, navode se i „pravila“ u nekim zemljama gde postoji delimična zabrana rada nedeljom.

Danska: Prodavnice mogu da budu otvorene od 10 do 17 časova svake prve nedelje u mesecu i svake nedelje u decembru (do 24. decembra). Pored toga, prodavnice mogu da budu otvorene šest nedelja godišnje od 10 do 17 časova (dve od njih moraju da padaju od 1. jula do 1. septembra).

Francuska: Opštine utvrđuju 12 nedelja godišnje u kojima se prodavnice mogu otvarati. Lista mora da bude utvrđena do 31. decembra prethodne godine, datum se može promeniti dva meseca pre prvog otvaranja.

Grčka: Radnje mogu da budu otvorene prve nedelje zimskih rasprodaja, prve nedelje letnjih rasprodaja, prve nedelje u maju, prve nedelje u novembru. Ako državni praznik padne na bilo koju od navedenih nedelja, prodavnica može da bude otvorena na Cvetnu nedelju ili jednu od dve nedelje pre Božića ili poslednje nedelje u godini.

Španija: Zabrana se ne odnosi na određene nedelje. Prodavnice, međutim, treba da budu zatvorene najmanje 10 do 16 nedelja godišnje (ovo određuju opštine).

Malta: Sve prodavnice mogu da budu otvorene od 1. novembra do 7. januara od 4 do 22 sata, dok od 8. januara do 31. oktobra prodavnice mogu da rade od 7 do 17 časova, pod uslovom da se to prijavi drugog dana kada će radnja biti zatvorena.

Velika Britanija: velike prodavnice (preko 280 m2) mogu da budu otvorene od 10 do 18 časova, do šest sati rada.

Na listi ovih država je i Poljska, Nemačka, Austrija, Severna Irska, Norveška.

Postoje  i izuzeci - u većini zemalja apoteke (barem dežurne) i prodavnice na benzinskim stanicama, železničkim stanicama, aerodromima su normalno otvorene. U nekim zemljama EU postoje i razlike u zavisnosti od regiona, tako da uglavnom bilo kakve restrikcije i zabrane ne obuhvataju turističke zone i regione.