Uz dodatni posao može da se preživi

(Preuzeto sa sajta B92 - 9. 05. 2012.)

Prosečna plata od 40.562 dinara mesečno svakako ne garantuje dobar život, pa se zato sve više radnika odlučuje da potraži dodatne izvore prihoda.

U Srbiji to, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, čini njih 13.078. Njima je, za razliku od čak 760.000 građana koji na birou čekaju svoju priliku, pošlo za rukom da odrađuju dva posla istovremeno.

Težak fizički rad u našoj zemlji se uglavnom plaća do 20 evra dnevno. Ovoliko, u najboljem slučaju, mogu da dobiju radnici na gradilištima, oni koji utovaraju džakove brašna, cementa, pšenice, rade u polju na branju hmelja, malina...

Ipak, da nije presudno znanje već marljivost, dokazuju i podaci iz Ankete o radnoj snazi jer samo 1.259 intelektualaca ima "tezge" i pored svog punog radnog vremena. Ostali uglavnom - fizikališu.

"Višu školu ima 644, srednju 485, dok samo osnovnu školu ima čak 6.951 zaposleni koji uz svoj redovni obavlja i dodatni posao" , kažu u Zavodu za statistiku.

Najviše posla imaju oni koji su spremni da se "uhvate" teškog tereta. Tako do dodatnih dnevnica dolazi i 4.186 radnika bez osam razreda škole i još 830 onih koji je nikada nisu ni upisali.

"Dodatni poslovi u našoj zemlji najčešće se pronalaze u građevini i poljoprivredi, jer su ovo delatnosti u kojima se intenzivno radi i neprestano je potrebna radna snaga. Samim tim, to pokazuje da za one koji žele da rade ipak ima posla" , kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, ali dodaje i da je u trenutku kada je čak četvrtina radno sposobnog stanovništa bez ikakvih prihoda, u najmanju ruku "čudno" što su ove dve delatnosti konstantno - deficitarne.

U Uniji kažu i da je u zemljama sa stopom nezaposlenosti ispod deset odsto sasvim uobičajeno da radnici zarađuju dve plate istovremeno. Doduše, uglavnom se za to, za razliku od Srbije, odluče stručnjaci, i to oni u oblasti visokih tehnologija, ali i trgovini, marketingu, komunikacijama...

Sindikalci pak smatraju da nije reč ni o čijoj lenjosti već o hronično lošoj ponudi poslova. Uz to, kažu i u Savezu samostalnih sindikata Srbije, mnogi radnici ni za svoj redovan posao ne dobijaju platu, pa većina neće da rizikuje da i teške poslove obavlja za male dnevnice.

Ipak, Vera Kondić, psiholog rada iz UGS "Nezavisnost", smatra da je prošlo vreme kada možemo da radimo jedan posao do kraja života:

"Danas svi koji žele da žive pristojno od svog rada moraju da se neprestano usavršavaju i stiču nove veštine kako bi radili dodatni posao i time povećali svoje prihode. Što pre to shvatimo, lakše ćemo se prilagoditi modernom vremenu" , ističe Kondić.

Prema njenim rečima, naš radnik još nije spreman za takve promene pa često idealizuje prošlost i sanja radno vreme "od osam do tri", kao i dobru platu od koje će moći da prehrani porodicu, lako otplati kredit, pa i da mu ostane za letovanje.

Izvor: Novosti