ZAPOSTAVLJEN PRINCIP ZA SVAKOG PODJEDNAKE MOGUĆNOSTI

REDUKCIJA PRAVA U OBLASTI OBRAZOVANJA U7 SRBIJI U SUPROTNOSTI SA EVROPSKIM TRENDOVIMA

ZAPOSTAVLJEN PRINCIP ZA SVAKOG PODJEDNAKE MOGUĆNOSTI

(preuzeto iz Danas od 15-16.07.2006)

Na sastanku službi za zapošljavanje iz svih bivših republika SFRJ krajem juna na Tari, čulo se, između ostalog, da zaposlenja za visokokvalifikovane u EU čine 60 odsto svih novootvorenih radnih mesta. U periodu 1995-2000, u EU otvoreno je 1,5 milion novih mesta u sektoru visokih tehnologija i 5,5 miliona za osobe sa visokim obrazovanjem. Do 2010. godine 35 odsto svih zaposlenih u EU će imati visoko ili više obrazovanje, 40 srednje, a samo 15 osnovno obrazovanje.

U našoj zemlji, u odnosu na ukupno stanovništvo, 38,5 odsto je sa nesvršenom ili samo završenom osnovnom školom, a tek 5,1 sa visokim obrazovanjem! Početkom šezdesetih, u doba ekonomskog buma, zapošljavani su polukvalifikovani i nekvalifikovani - na brzinu priučeni, najčešće za rad na trakama. Danas te poslove obavljaju automati, koje programiraju, nadgledaju i upravljaju njima visoko ili srednje kvalifikovani. Metaloprerađivačka industrija - glavna industrijska grana Beograda i Srbije, do pred kraj osamdesetih (IMT, Ivo-Lola iz Železnika, Zastava, Prva petoletka iz Trstenika, industrije vagona, MIN, Krušik, Sever, Zmaj, IMR, ITM Knjaževac, Prvi partizan Užice,...) ili je propala ili tavori sa zastarelim i ruiniranim pogonima. Kao i oprema, i kadrovi su neodgovarajući, jer njihove kvalifikacije više ne odgovaraju potrebama.

Porazno je što Srbija i dalje nastavlja da zaostaje u ulaganju u obrazovanje i u broju mesta na univerzitetima za buduće akademske građane. Ove godine državni univerziteti u Srbiji (Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac i Priština) upisuju 14.420 "budžetskih" i 14.827 "samofinansirajućih" studenata; što čini 3,85 novih studenata na hiljadu stanovnika. Slovenija, sa četiri puta manje stanovnika upisuje preko 16 hiljada "budžetskih" i sedam hiljada "samofinansirajućih" - ukupno na hiljadu stanovnika 11,5 novoupisanih studenata. Poređenje sa visoko razvijenim zemljama EU je još poraznije. Na primer, Francuska sa osam puta više stanovnika upisuje preko milion šeststo hiljada studenata; 24,75 na hiljadu stanovnika, ili skoro sedam puta više od Srbije!

U Francuskoj svi završeni maturani koji žele da nastave studije upisuju se bez prijemnog na fakulet po svom slobodnom izboru. Pri tome za sve, kao i za strance, studiranje je besplatno. Prijemni ispiti se polažu samo za posebne velike škole. Od šezdesetih godina Francuska je više nego duplirala broj fakultetski obrazovanih. Samo u prošloj godini na hiljadu stanovnika diplomiralo je skoro 7 studenata, u Srbiji manje od dvoje! Pri tome samo jedna trećina su "budžetski", na državnim univerzitetima. Za preostale dve trećine, bilo da su na državnim ili privatnim univerzitetima, roditelji plaćaju.

U EU, kada se govori o obrazovanju, bez ikakve sumnje pojam "podjednake mogućnosti za svakog" dominira u svim raspravama. U časopisu, koji su osnovali 1945. Žan-Pol Sartr i Simon de Bovoar, "Le tamp modern" za mart-juni 2006, celom posvećenom obrazovanju, čitamo: "Ako svi građani imaju ista prava i obaveze, ako su jednaki pred zakonom i mogu da zauzimaju sve položaje, onda svi moraju da imaju ista prava i na obrazovanje." U Srbiji ta se prava sužavaju. Ne samo da nema stipendija za one sa manjim primanjima po članu porodice već svi, bez izuzetka, plaćaju polaganje prijemnih ispita i upis na fakultet, pa prva godina studiranja i za one na "budžetu" košta više od minimalnog mesečnog dohotka u Srbiji. Studiranje "samofinansirajućih" studenata na državnim kao i onih na privatnim univerzitetima košta daleko više. Na privatnim godina studija staje i do pet hiljada evra uz neizvesnost o kvalitetu studija i priznavanju diploma.

Privatne srednje škole i fakulteti u zapadnoevropskim zemljama nisu u rukama pojedinaca koji teže prvenstveno zaradi. Francuska, pored državnih univerziteta, ima visoke škole, koje finansiraju ili pojedine zainteresovane državne institucije - na primer, Visoku školu za državnu administraciju (ENA) sama država; Ecol Politehnik, daleko najprestižniju školu za inžinjere, vojska - dok su druge finansirane delom od strane legata, a delom od države poput Sians Poa (visoka škola političkih nauka), Ekol Normal (visoka škola za književnost) ili visokih inženjerskih škola Centala, ili Ekol d’min. U svim ovim visokim školama studiranje, kao i pripremne godine na kojima se spremaju polaznici za prijemni ispit, se ne plaća. Poštovanje principa "jednakih šansi" se ogleda i u tome što je i obimna nastava za loše učenike u srednjim školama, kao i priprema mature za ponavljače, finansirana iz lokalnih i nacionalnog budžeta, kako bi bila dostupna svima.

Podjednake mogućnosti za sve u obrazovanju, uz socijalni zdravstveni sistem, čine da građani shvataju da pripadaju istom društvu. Plaćanjem poreza, finansiranjem školstva i participacijom za zdravstvenu zaštitu stiče se osećaj pripadnosti zajednici. Naravno, ne postižu svi svoje ciljeve, ali briga društva je da svi budu integrisani u zajednicu i da u njoj pronađu svoje mesto.

ANTRFILE:

PRIVATNI FAKULTET U SLOVENIJI

U Sloveniji je nedavno formiran prvi privatni univerzitet u Novoj Gorici. Pored njega ima još nekoliko viših privatnih škola. Svi dobijaju dozvolu za rad, akreditaciju poput državnih za programe, čak i deo novca od države, mada su neke potpuno u privatnim rukama. Za akreditaciju je nadležan Savet za visoko školstvo Republike Slovenije, koji postavlja Vlada. Pored toga postoji i međunarodna akreditacija, koja se preporučuje, ali nije obavezna. Godinu dana studiranja košta od 2000 do 4000 evra, mada ima i skupljih umetničkih škola.

Zoran M. Cvijić