Poslovi.infostud.com koristi kolačiće kako bi vam pružao najbolje korisničko iskustvo. Nastavkom korišćenja sajta smatraćemo da ste saglasni sa korišćenjem kolačića. Saznajte više.

ŽENE NA TRŽIŠTU RADA: Mora li zakon da obara platu porodiljama?


  

Zašto neke majke tokom porodiljskog odsustva dobijaju naknadu plate na nivou petine minimalca iako su radile za ceo? Zašto preduzetnice nemaju pravo na dve godine porodiljskog odsustva kad rode treće dete? Zašto se svim mamama za određivanje visine naknade plate uzima prosek od 18 meseci, samo poljoprivrednim osiguranicama 24? I zašto ni tih 18 meseci nije valjano rešenje?

Puno pitanja, malo odgovora

Sva ova pitanja mame Srbije postavljaju već treću godinu zaredom. Na njih se nadovezalo još jedno, aktuelno - kako je pandemija virusa korona oborila plate porodiljama u Srbiji i kako bi, da nisu podigle glas, postale samo još jednakolateralna šteta”.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, usvojen 2018. godine ima brojne nedostatke, na šta je ukazivano od samog starta. Na to se nedavno nadovezala i aktuelna situacija sa pandemijom virusa korona, pa su pojedine porodilje dobile još nepovoljniju računicu za svoje plate.

Naime, uslov da se isplati porodiljska naknada je da je poslodavac prethodno platio doprinose za određeni mesec. U sklopu državnih mera pomoći privredi bila je i jedna koja se odnosila na odlaganje doprinosa tokom pet meseci 2020. godine.

Pojedine porodilje kojma su upravo ovi meseci ušli u pomenutih 18 za obračun prosečnih primanja, dobile su obračunatu znatno nižu platu.

Kada su mame podigle glas javno (portal Bebac je prvi ukazao na ovaj problem), od nadležnih su stizale različite poruke. Od onih da su porodilje “koleteralna šteta jer ne postoje državne mere koje nekome nisu naškodile”, preko obećanja da porodilje “ne smeju da budu kolateralna šteta” do, konačno, Ministarstva finansija koje je objasnilo da se, po uredbi o odlaganju poreza i doprinosa, ovako odloženi doprinosi smatraju - plaćenim, što znači da uticaja na visinu porodiljskih naknada - ne sme da bude.

Čak 14.000 porodilja ima umanjena primanja

Vratimo se sada Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom kojim se, osim porodiljskog, reguliše i trudničko bolovanje, roditeljski dodatak, dečji dodatak, nega deteta...

- Nije nam poznat tačan broj porodica koje je verzija Zakona koja se sada primenjuje oštetila, ali znamo da je negativno uticao na oko jednu trećinu porodilja i njihovih porodica. Njime su posebno oštećene žene koje nisu radile 18 meseci u kontinuitetu, mame preduzetnice, majke dece sa invaliditetom, porodilje koje imaju veću platu od tri prosečne - kaže Jovana Ružičić, osnivačica Centra za mame.

Kako ističe, svaka treća zaposlena žena prima manju platu tokom porodiljskog odsustva, nego što je primala pre porođaja, što je, prema gruboj računici oko 14.000 žena.

Najveći problemi i kako ih rešiti

Četiri su ključna problema ovog zakona na koji ukazuje Centar za mame.

- Jedan je da ne postoji garantovani minimum porodiljske nadoknade za porodilje koje su radile manje od 18 meseci u kontinuitetu, te je zbog toga oko trećina porodica prve nedelje i mesece života svoje dece provelo razmišljajući kako da plati najosnovnije stvari potrebne za život - navodi Jovana Ružičić.

Kao rešenje Centar za mame predlaže da se porodiljska naknada računa kao prosečan iznos primanja tokom 12 meseci koji su prethodili otvaranju porodiljskog odsustva, kao što je bilo u starom zakonu, a ne 18 meseci kao što je sada.

Uz to je uslov da se u računicu ubaci iznos republičkog minimalca u onim mesecima kada porodilja nije radila, kako joj se ne bi za te mesece računalo - nula prihoda, što automatski obara iznos naknade plate.

Takođe, Centar za mame predlaže da se postavi granica ispod koje ne sme da se ide sa primanjima tokom porodiljskog odsustva - tako nijedna porodilja ne bi mogla da ima prihode manje od, na primer - republičkog minimalca.

Šamar za žene koje dobro zarađuju

Zanimljivo je da zakonodavac nije utvrdio minimalni iznos porodiljske naknade, ali jeste - maksimalni, ograničivši ga na tri prosečne plate. Time su, automatski, oštećene porodilje sa mesečnim primanjima koja premašuju tri republička proseka. To je upravo drugi problem sa ovim zakonom na koji ukazuje Centar za mame.

- Za ove porodilje država je procenila da su im tokom trajanja porodiljskog odsustva sasvim dovoljne tri prosečne plate, iako su one i njihovi poslodavci plaćali poreze i doprinose na četiri, pet prosečnih plata. Ovih porodilja je tek nešto više od 400 i svaka je, svakog meseca, uskraćena za više od 90.000 dinara novca koji je zaradila. Centar za mame smatra da je rešenje ovog problema vraćanje na stari zakon, gde su ove mame primale do pet prosečnih plata, za koliko su i plaćale poreze i doprinose - ukazuje naša sagovornica.

Treće, oštećene su i mame preduzetnice. One nemaju pravo na dve godine porodiljskog odsustva za treće i više dece - uskraćena su im prava koja imaju druge porodilje. Njihova porodiljska naknada drugačije se računa, i one moraju da stave radnju u mirovanje ili da angažuju poslovođu dok su na prodiljskom odsustvu.

Četvrto, roditeljima dece sa invaliditetom oduzeto je pravo na naknadu za odsustvo sa posla, odnosno prisiljeni su da biraju između toga i naknade za tuđu negu i pomoć, iako je reč o različitim vrstama naknade.

- Zakon trenutno od roditelja dece sa invaliditetom traži da biraju (u slučaju odsustva s posla) između naknade za odsustvo i tuđe nege i pomoći. To su dva odvojena prava i ne mogu se međusobno poništavati. Centar za mame smatra da i ova odredba treba da bude obrisana iz Zakona - ukazuje Jovana Ružičić.

Ko je najgore prošao?

Ipak su, prema njenom mišljenju najgore prošle mame koje ne rade u kontinuitetu 18 meseci. Među njima ima onih koje su i dalje zaposlene, ali i onih koje su radile svega nekoliko meseci pre trudnoće.

- One dođu u situaciju da za vreme porodiljskog bolovanja nemaju ni minimalac, da primaju po 6.000, 7.000 dinara mesečno. Mnoge od njih radile su sve vreme, ali neprijavljeno. I to se sve dešava u životnom periodu kada apsolutno ne možete da promenite svoju situaciju - šta ćete da radite sa dvomesečnom bebom dok vi tražite posao? - navodi Jovana Ružičić.

Iako se na probleme sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom ukazuje od početka primene, najave njegove promene i dalje nema.

Sa sastanka koji je 27. januara jedno drugo udruženje – „Mame su zakon“ – održalo sa dva ministra – za rad i za brigu o porodici i demografiji, stiglo je saopštenje da su se učesnici složili da se „rešavanju ukazanih problema mora pristupiti racionalno, u skladu sa budžetom Republike Srbije, koji je u velikoj meri opterećen izdvajanjem sredstava namenjenim za suzbijanje pandemije izazvane koronavirusom“…

Podelite na društvenim mrežama

Direktan link do vesti

Komentari na vest (1)


  • Matilda

    pre 5 dana i 10 sati

    Ja sam recimo oštećena nakon porodiljskog, jer sam 6 meseci nakon porodiljskog radila i dobila otkaz, tj.nisam dobila produženje ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Primala sam dve naknade na porodiljskom, jednu na osnovu rada na određeno, drugu na osnovu angažovanja na pp poslovima, gde se naknada po osnovu pp poslova sastoji samo iz neto naknade bez poreza i doprinosa. Kada sam se prijavila na NSZ, u novčanu naknadu mi se nije računala naknada za porodiljsko po osnovu pp poslova, tako da mi je računata samo ona znatno manja naknada za porodiljsko po osnovu rada na određeno, na koju su plaćani doprinosi i porez, ali koja je iznosila manje od minimalca za zadnjih devet meseci porodiljskog, od kojih su šest ušli u obračun za novčanu naknadu, pritom sam po povratku na posao nakon porodiljskog primala smanjenu platu zbog situacije sa pandemijom, pa je u obračun novčane naknade ušla ta smanjena zarada, tako da sada imam prava na min novčanu naknadu 3 meseca.