Zamrznut i topli obrok

Objavljeno: 25.10.2011.

(Preuzeto sa sajta Večernje novosti - 24. 10. 2011.)

Novac za topli obrok u Srbiji ne prima najmanje 100.000 radnika, ali i među onima kojima je ova stavka uračunata u platnu listu rasponi se kreću od 100 pa do deset hiljada dinara mesečno. Iako je isplata toplog obroka i regresa obavezna, u Zakonu o radu nije navedeno koji su to najmanji zagarantovani iznosi, pa se o krajnjoj cifri dogovaraju sindikati i poslodavci unutar svog kolektiva.

"Poslodavci koji ne isplaćuju plate ili to čine simbolično i neredovno, sigurno ne plaćaju ni regres ni topli obrok. Ipak, u većini slučajeva to nije praksa", objašnjava Dragan Zarubica, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Pre ekonomske krize je, Opštim kolektivnim ugovorom, čak bilo predviđeno da najmanji iznos toplog obroka bude 20 odsto prosečne republičke zarade, ali je ova odredba ubrzo „zamrznuta".

Iznos za topli obrok ugrađen je u koeficijent zarade za sve zaposlene u državnoj upravi, administraciji, prosveti, zdravstvu... Za poljoprivredu, građevinsku, prehrambenu i duvansku je dogovoreno da je donji limit 20 odsto minimalca.

"Većina zaposlenih prima oko 3.600 dinara mesečno, odnosno raspolaže sa oko 180 dinara dnevno što je relativno pristojno", nastavlja Zarubica. "A mnoge velike kompanije, kao što su „Delta", „Duvanska industrija", „Knjaz Miloš", uplaćuju i mnogo više."

Poslodavci, međutim, kažu da se sa iznosima toplih obroka uglavnom kalkuliše.

"Ranije oni nisu bili oporezovani, pa su mnogi poslodavci bili široke ruke jer su zapravo kroz tu formu isplaćivali zarade", kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

"Onda im je država doskočila, pa je i regres i topli obrok „ugradila" u platu i na njih ubire i poreze i doprinose.

Planiramo da podnesemo inicijativu Vladi da se topli obrok i regres izuzmu od oporezivanja jer, kako kažu, „nije pošteno da država i na tome zarađuje".

B. Stjelja

Zar

pre 14 godine i 7 meseci

Aco,hvala na brzom odgovoru..Iz Beograda,u pitanju je jako "to jest',nekada" jako uspesna kompanija,u svojoj bransi mozda i najjaca u regionu!Sto se tice ugovora,ne da nije validan,nego iz vise razloga je los po njih,nego ja sam jos uvek tu,u toj firmi,pa jos uvek sam u dilemi,da li da ih tuzim ili ne,da li da dam otkaz ili ne..(plasim se da ako odem nikada necu videti moj novac)..Kruze razne price,od toga da im ne mogu nista,advokati su ne zainteresovani za ovakve poslove,posto pojedinacne sume i nisu neke da bi i onimogli nesto da zarade..Recicu ti samo da kompanija,ukupno,svim zaposlenima duguje oko 80 miliona dinara!Inace,doprinose redovno uplacuju,to je provereno,zato ih i niko i ne dira,,Jebena drzava Srbija!Da izvinete na izrazu!

Aleksandar

Zar, Ne znam odakle si ali bi bilo dobro da odeš do najbliže inspekcije rada. Bitno je šta ti piše u ugovoru o radu. Ako imaš negde klauzulu da ti se plata isplaćuje kad i ostalim radnicima onda će biti "nategnuto", ali ako piše da ti plata mora biti isplaćena najkasnije do zadnjeg dana u mesecu za prethodni imaš sve osnove da pošalješ inspekciju. Ukoliko je firma u kojoj radiš DOO onda je kazna 800000,00 za firmu plus 50000,00 za direktora. Brani svoja prava! Ako ti treba još neka informacija, javi se!

U mojoj firmi ni platu ne primamo od juna,a kamoli topli obrok! :) Nema bre ni markice za prevoz.Uzas!Ima li neko ideju kako iscupati taj zaradjen novac??Hvala unapred.

Pedja

Slazem se s Milutinom. Samo bih izvrsio jednu malu ispravku. Pravo na besplatnu zdravstvenu zastiti su imali svi gradjani sa overenim zdravstvenim knjizicama, a ne samo dobrovoljni davaoci krvi. Participacija nije ni postojala, kao ni ucesce za lekove. Mogao je neko da kupi lek bez recepta (ako je tako zeleo ili ga mrzelo da ide kod lekara), ali sve sto je islo na recept je bilo besplatno, kao i svaka zdravstvena usluga (sve vrste snimanja, analiza, intervencija, operacija itd.). Nije se placala skolarina u osnovnim i srednjim skolama, kao ni na visim skolama i fakultetima. Jedino su vanredni ucenici i studenti placali skolarinu, ali ona nije bila preskupa, a mnogima su to placala preduzeca ili ustanove gde su radili. Dakle svako je mogao da se leci i skoluje, bez obzira na materijalnu situaciju, a materijalna situacija je, uz to, bila daleko bolja nego danas. Nezaposlenosti je bilo 70-tih i 80-tih godina proslog veka, ali je ona bila daleko manja i prosecno vreme cekanja na zaposlenje je bilo puno krace. Socijalne prinadleznosti (decji i materinski dodaci, socijalna primanja za radno nesposobne, naknade za tudju negu itd.) bile su pristojne. Od minimalne plate je covek zaista imao za najosnovnije stvari (komunalije, hrana, odeca, obuca). Nije mogao mozda da ide na letovanje, da kupi auto, luksuznu garderobu itd. ali je mogao da podmiruje osnovne zivotne potrebe bez zaduzivanja ili pomoci sa strane. Isto je vazilo i za najnize penzije. Ukratko, postojala je socijalna sigurnost.

Milutin

Pa zaboga, radile su radne organizacije, proizvodile za poznatog kupca, plaćao se doprinos za penzijsko i invalidsko kao i za socijalno osiguranje. Pravila se infrastruktura, gradili se stanovi, delili radnicima iste, kako tako, po rang listi. Radnici koristili rekreativni plaćeni odmor od strane radne organizacije. Dobrovoljnio davaoci krvi imali prednost kod lekara i svuda u zdravstvu bez participacija(do sada sam dao 78 puta), dobijala deca dečiji dodatak, išlo se na odmor, ostajalo novca radniku do sledeće plate kada se vrati sa istog. Dobijali smo regres, imali kuhinje sa toplim obrokom kao radnici u proizvodnji. Kažu vlastodršci-treba plaćati školarinu! neka isti vrate pare za škole koje su završili, neka vrate stanove, neka vrate studentske kredite pa da vidimo gde bi se našli posle toga kada hoćemo u Evropu. IMAMO SVOJ OBRAZ, tražimo milost od onoga koji nas je vekovima napadao, i gubio, bio isteran sa našeg ognjišta, a danas je došao kod nas, da nas razdvaja, pa neznam da li su počistili na svom pragu svu prljavštinu, koju su skupili, svih ovih vekova a naši Vlastodršci treba javno da kažu, za koga su, za narod, ili za pare, koje dobijaju zato što treba da budu poslušni!

Nekima nije valjao socijalizam ( u kome se znao red i za regres za godisnji odmor i za topli obrok i za prekovremeni rad i za rad nedeljom i drzavnim praznikom i za nocni rad i za rad u otezanim uslovima i izlozenosti zdravstvenom i zivotnom riziku i za novcanu naknadu za nezaposlene dok se ne zaposle i za penzijko-invalidsko i zdravstevo osiguranje i za sva ostala prava radnika). Epa sada neka ga prave od blata i bore se za ono sto su ranije imali i sto im i sada po zakonu i nekakvim ugovorima pripada.

Људи, учили смо у основној школи да се вреднује сат рада. Тај исти сат колико вреди код нас (колико можемо енергије платити за наш наводно плаћени сат). Колико плаћају ту исту енергију земље окружења, а колико развијене земље. До када ће нам држава одузимати право на зарађено тиме што омогућава НАМЕРНО да послодавац не измирује обавезе према нама! То ће бити све дотле док исти седе на власти и несме се спомињати њихово име ради заштите података!Народе имамо ли ми факултетски образоване људе да су способни да воде индустрију или имамо само људе који исту купују ради својих интереса да би када прође време продали исту ради сопствене добити, ДРЖАВО-ФУНКЦИОНЕРИ видите ли народ, дружите ли се са истим!

Sve je to isto! Regres po ovom zakonu može da iznosi 1 dinar i ne postoji pravlio kada treba da bude isplaćen. Pošto je to regres ZA korišćeje godišnjeg odmora logično bi bilo da se isplati pre sezone godišnjih odmora. Prema tom istom zakonu, donosi se Odluka o visini regresa za tekuću godinu. I odluka i isplata mogu da se urade do 31.12. te godine. Gde je tu logika? Još alarmantnija situacija je u domenu prekovremenog rada (i eto teme koju bi Infostud trebalo da obradi. Retke su firme gde se to plaća. U mojoj prethodnoj firmi se smatralo da ako ne ostaješ prekovremeno ti ne želiš da doprineseš opstanku firme, misliš samo na lični a ne na globalni interes, i slično. Trebalo je da me bude sramota kada neko ostaje duže a ja idem tačno na vreme. Još gora je situacija sa radnim subotama koju po vremenu provedenom na poslu spadaju u 100% prekovremeni radi (ako radiš pon-pet 8 sati). Pitam se da li postoji mehanizam za kontrolu prekovremenog rada?

aalexaa

Baš ima je lepo država doskočila. Kao i obično, radnik najgore proš'o.

Andrija

Ma ne dobiju ni adekvatnu platu a da ne govorimo o toplom obroku! Na OMV pumpama u Nišu plata je 15000 dinara.Pa ja Vas pitam kako da se živi sa tim perama?