Zanatom do lepše budućnosti

(Preuzeto sa sajta RTS - 29. 09. 2011.)

Kako sa diplomom medicinskog tehničara već petnaest godina nije mogao da se zaposli, Kamenko Gavazaj iz Kraljeva latio se šila, i sa još četvoricom kolega šegrtuje u jednoj obućarskoj radnji u Kraljevu.

Dobro mu, kako kaže, ide, a već se navikao i na miris kože koji izbija iz nabacanih cipela, i naslaganih tašni koje čekaju štepovanje, krpljenje i lepljenje.

"Šta je tu je, ali mislim da ću ovako konačno doći do svog dinara, i ja i moje kolege, a i  doprinećemo da ovaj lepi zanat ne izumre", kaže Kamenko.

Sa šilom u ruci, dok odmerava đon za niskim stolom i tridesettrogodišnji informatičar Marko Anđelković kaže da sada već jasnije vidi svoju budućnost.

Diplome koje poseduju ovi momci nisu obećavale skoro zaposlenje, ali oni su i retki koji su prihvatili ponudu Nacionalne službe za zapošljavanje.

Budući kraljevački obućar Petar Šijanović sve svoje vreme usmerio je na učenje, a umesto slanja radnih biografija Petar uspešno šegrtuje. Majstor Pive, kako ga u Kraljevu jedino znaju, novopečenim zanatlijama, možda, kaže ponudi i ortački posao.

Ovi nepopravljivi optimisti kažu da mudrost i istina opstaju u svim vremenima i krizama.