Opis posla:
Fizioterapeuti pomažu bolesnim i povređenim osobama u povećanju pokretljivosti, ublažavanju bola te sprečavanju i ublažavanju trajnih posledica bolesti i povreda. Njihovi su pacijenti bolesnici s povredama glave i kičme, prelomima, upalom zglobova, moždanim udarom, bolovima u leđima i oni sa oštećenjima nervnog i disajnog sistema, krvotoka i drugih sistema organa. Uloga fizioterapeuta proširuje se i na sprečavanje bolova i bolesti sistema za kretanje podučavanjem ljudi o pravilnom držanju i kretanju.

Fizioterapeuti procenjuju zdravstveno stanje svojih pacijenata, a u toj proceni posebno je važno merenje snage, utvrđivanje raspona kretnji i određivanje funkcionalnih sposobnosti. Na osnovu te procene i onoga što propiše lekar, planiraju rad sa svakim pacijentom i izrađuju program koji sadrži opis postupaka i predviđenih ishoda terapije. Trajno prate pacijentovo stanje i napredak i prema potrebi prilagođavaju program fizioterapije. U radu s nepokretnim pacijentima, fizioterapeuti sprovode razne vežbe kako bi očuvali funkciju zglobova i mišića koje pacijent ne upotrebljava. Kasnije podstiču i podučavaju pacijente kako samostalno da izvode vežbe za povećanje snage, ravnoteže, izdržljivosti i usklađivanje kretnji. Oni primenjuju i struju, toplotu, hladnoću, ultrazvuk te masažu za ublažavanje bola, smanjenje otoka ili poboljšanje funkcije sistema za kretanje. Uče i motivišu pacijente da se pravilno služe štakama, protezama, kolicima i drugim pomagalima koja im pomažu da dostignu veći stepen samostalnosti u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Prilikom rada, kao i školovanjem, fizioterapeuti mogu razvijati posebne veštine potrebne za rad na pedijatriji, gerontologiji, ortopediji, neurologiji, kardiologiji, ginekologiji ili u području sportske medicine. Neki fizioterapeuti, osim što rade direktno s pacijentima, bave se i organizacijom, nastavom i učestvuju u istraživanjima.

Radni uslovi:
Radni uslovi zavise od vrste posla, mesta zaposlenja i stanja u samim ustanovama. Fizioterapeuti mogu da rade u zdravstvenim ustanovama na dobro opremljenim rehabilitacionim odeljenjima sa svim potrebnim pomagalima, dvoranama i bazenima ili odlaze do pacijenata koji leže u jedinicama intenzivne nege ili na bolničkim odeljenjima. Mnoge vrste terapija se mogu sprovoditi i u bolesnikovom domu.

Uglavnom rade u jutarnjim i poslepodnevnim, ponekada i u večernjim satima, a samo po potrebi vikendom i praznikom. Godišnji odmori raspoređeni su cele godine. Posao fizioterapeuta zahteva dobro zdravlje i kondiciju, jer uključuje stajanje, čučanje, klečanje, saginjanje, podizanje i baratanje pomagalima te pružanje fizičke pomoći pacijentima pri promeni položaja, ustajanju, kretanju i upotrebi pomagala. Zbog prirode svog posla izloženi su povredama, koje se uglavnom mogu sprečiti pravilnim izvođenjem postupaka, a u manjoj meri zarazama, zbog čega treba da primenjuju odgovarajuću zaštitu.

Poželjne kvalifikacije i osobine:
Vrlo važna osobina fizioterapeuta jeste strpljivost, jer se rezultati terapije vide tek nakon marljivog i upornog rada s pacijentom. Pritom, fizioterapeut mora biti sposoban da pruži podršku i da motiviše aktivno učestvovanje, posebno kada pacijent posustaje i želi da odustane jer mu je preteško ili je depresivan. On takođe mora imati dobru moć zapažanja kako bi pratio pacijentove, kako reakcije, tako i potrebe, kako bi mogao primereno prilagođavati ciljeve terapije, kao i način i ritam rada. Komunikacione veštine i sposobnost razumevanja pacijentove situacije preduslovi su za stvaranje poverenja i prenošenje uverljivih poruka o važnosti i učinkovitosti terapije. Za obavljanje poslova fizioterapeuta nije potrebna posebna snaga, ali su važni izdržljivost i dobra kondicija.

Osposobljavanje i zapošljavanje:
Fizioterapeuti se školuju u srednjim školama, na visokim medicinskim školama i fakultetima.
Potražnja za ovim kadrom od strane poslodavaca je osrednja, kao i odziv kandidata.