Avantura zvana mali biznis

AVANTURA ZVANA MALI BIZNIS

(Preuzeto iz Danas-a 17.11.2006.)

Sektor malih i srednjih preduzeća trebalo bi da apsorbuje višak radnika koji su u neminovnom procesu transformacije privrede ostali bez posla ali i onih koji nikada nisu imali zaposlenje. Od tzv. male privrede očekuje se, takođe, da postane nosilac daljeg ekonomskog razvoja. Uprkos tome, statistika neumoljivo upozorava da Srbija po broju malih i srednjih preduzeća «kaska» za drugim zemljama u tranziciji, dok je u zemljama Evropske unije registrovano čak 25 miliona malih i srednjih preduzeća koja upošljavaju više od 80 odsto zaposlenih. Zanimljiv je podatak da od 25 miliona MSP čak 23 miliona imaju manje od 250 radnika. U državama koje su od skoro članice EU registrovan je pravi bum ovog sektora. U tim zemljama učešće MSP u ukupnom broju preduzeća premašuje 90 odsto. U Češkoj, recimo, registrovano je milion MSP a u Estoniji čak 99 odsto preduzeća čine MSP (više od 30 hiljada). Većina tih firmi je iz oblasti građevinarstva i trgovine koje upošljavaju oko 60 odsto radnika. U Mađarskoj je registrovano oko 800 hiljada malih i srednjih preduzeća ili oko 128 na hiljadu stanovnika. U poljskoj je registrovano 1,3 miliona MSP (99 odsto svih preduzeća), a gotovo identična situacija je i u Slovačkoj. U Sloveniji udeo MSP u bruto domaćem proizvodu iznosi više od 40 odsto. Kada je reč o Rumuniji, od 2000. godine, preduzetništvo je u ekspanziji a preduzetništvu su posebno interesantni trgovina i usluge.

I u Srbiji je situacija kada je reč o malim i srednjim preduzećima slična. Probijena je "magična" brojka od 85.000 MSP, ali to je još uvek daleko od željenog cilja. Strategijom razvoja MSP za period od 2003. do 2008. godine planirano je da do kraja 2008. godine bude registrovano 400.000 privrednih subjekata koji će uposliti još milion radnika. Da se ne približavamo tom cilju govori i podatak da je prošle godine opao broj MSP, a naročito radnji i da od 240.000 registrovanih čak 150.000 više nije aktivno, kao i da bi od brojke od 810.000 zaposlenih u sektoru MSP, kojom su se nedavno pohvalili državni zvaničnici, trebalo oduzeti oko 200.000.

Zabrinjava i struktura MSP s obzirom na to da je oko 50 odsto registrovanih preduzeća i radnji kao osnovnu delatnost prijavilo trgovinu na veliko i malo i popravku motornih vozila. Pre pet godina 45 odsto aktivnih MSP bilo je registrovano za te delatnosti, 17 odsto za proizvodnju, a 12 odsto za pružanje finansijskih i drugih usluga. U 2004. godini trgovine i servisi činili su 46 odsto svih MSP, u prerađivačkoj industriji bilo je 22,1 odsto MSP, poslovima sa nekretninama bavilo se 10 odsto preduzeća, a saobraćajem, skladištenjem i vezama 5,8 odsto. Da učešće trgovine raste može se zaključiti i iz podatka da je čak 70 odsto MSP registrovanih u 2005. kao osnovnu delatnost navelo trgovanje i popravku, a samo pet odsto proizvodnju.

Slična je situacija i kada je reč o radnjama. Na kraju 2001.godine 37,1 odsto preduzetnika bavilo se trgovinom i popravkom motornih vozila. Sledeće godine bilo ih je 38 odsto, pa 38,3 odsto, 2004. nešto manje - 38 odsto, a prošle godine 38,2 odsto. Mnogo je i radnji iz sektora prerađivačke industrije, mada je njihov broj u opadanju. Od 19,3 odsto radnji koje su se u 2001. bavile preradom, prošle godine bilo ih je 17,1. Treći po zastupljenosti je sektor saobraćaja u kojem broj radnji varira od 14,9 do 14,2 odsto, a četvrti ugostiteljstvo. Hotele i restorane otvorilo je nešto više od devet odsto registrovanih preduzetnika. Ovi podaci brinu kreatore ekonomske politike. Naime, struktura MSP i radnji po delatnostima još nije dovoljno razvijena jer su uglavnom koncentrisani u pomenute tri ili četiri delatnosti, a neobično je i to što vlada veoma skromno interesovanje za bavljenje hotelijerstvom i ostalim vidovima ugostiteljstva koji mogu biti veoma unosni.

ANTRFILE:

MSP POD LUPOM STATISTIKE

Zvanična statistika ukazuje da je 2001. godine bilo registrovano 61.248 malih i 2.737 srednjih preduzeća. I dok se broj malih preduzeća povećao, srednjih preduzeća bilo je sve manje. U prilog tome govori podatak da je već 2002. godine bilo registrovano 63,915 malih i 2.218 srednjih preduzeća. Prošle godine broj malih i srednjih preduzeća premašio je broj od 79.000 a imajući u vidu nedavno iznet podatak da je tokom 2006. godine registrovano još 8.000 MSP to znači da u Srbiji sada ima više od 87.000 MSP. Uz više od 35.000 novih preduzetnika registrovanih u 2006. (kako tvrde u Ministarstvu privrede), njihov broj zvanično je premašio 270.000. To praktično znači da mala i srednja preduzeća čine više od 99 odsto svih preduzeća u Srbiji.

S. Čongradin - I. Radak