BEZ DRŽAVE NEMA NI POSLA NI PLATE

NEZAVISNA SUDBINA OKO 3.000 LJUDI KOJI SU RADILI ZA DRŽAVNU ZAJEDNICU SCG

BEZ DRŽAVE NEMA NI POSLA NI PLATE

Nijedan organ države ne vodi računa o armiji onih koji će se uskoro naći na birou rada. Nadležni gluvi na apele Sindikata institucija državne zajednice SCG da se pripremi socijalni program

(preuzeto iz Glas-a od 02.06.2006.)

BEOGRAD - Više od 2.800 ljudi u organima državne zajednice strepi za svoju budućnost. Posle referenduma u Crnoj Gori i odluke o odvajanju, njihova sudbina je krajnje neizvesna - veliki broj će se verovatno naći na ulici, bez radnog mesta, mogućnosti da nađu novi posao, rešenog stambenog pitanja... Zasad nijedan državni organ, ni u Srbiji, a ni u Crnoj Gori, ne nudi rešenje za armiju službenika takozvane savezne administracije, koja je praktično proglašenjem dve odvojene države ostala ni na nebu ni na zemlji.

U ovom trenutku niko ne može da nam kaže šta će biti s nama. Pretpostavili smo šta može da se dogodi sa državom i već godinu dana se obraćamo Savetu ministara i Generalnom sekretarijatu, koji su zvanično još uvek naši poslodavci, da nam ponude socijalni program. Pisali smo i molili ih, ali niko nije hteo ni da nas primi, a kamoli da nas udostoji odgovora - izjavila je za Glas Milena Jočić, član Izvršnog odbora Sindikata institucija državne zajednice SCG.

Prema rečima Mire Vujović, direktor službe za finansije u Generalnom sekretarijatu, na platnom spisku državne zajednice u aprilu je bilo tačno 2.780 ljudi, ne računajući izabrana i postavljena lica. Pomenuta cifra obuhvata i administraciju Ministarstva spoljnih poslova, od kojih je 574 u zemlji, a 686 u predstavništvima u inostranstvu.

Milena Jočić kaže da su ljudi svesni da će Srbija preuzeti deo zaposlenih, ali su zabrinuti za sudbinu onih čije će službe nestati, poput Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom ili Ministarstva za unutrašnje ekonomske odnose...

Svi smo sada u šoku i veoma zabrinuti. Zbog toga je sindikat uputio poslednji apel najvišim funkcionerima državne zajednice i Srbije sa molbom da što pre reše problem. Obraćali smo se i ministru Slobodanu Laloviću, ali na osnovu onoga što nam je pre mesec dana rečeno u Ministarstvu rada Srbije, ni od njih ne možemo ništa da očekujemo - objašnjava Jočić i dodaje kako ima tragičnih slučajeva, pa i pokušaja samoubistva, ali da o tome ne želi javno da govori kako ne bi bilo pogrešno shvaćeno.

Najgore je, smatra ona, što i naša javnost nije previše zainteresovana, pošto postoji negativan stav prema zaposlenima u administraciji uopšte. Postoji uverenje da ćate ništa ne rade, a imaju visoke plate, beneficije, da lako dolaze do stanova...

Prosto, smatra se da smo neka zaštićena kategorija, a povezuju nas sa beneficijama koje uživaju funkcioneri. Ali, istina je sasvim drugačija, ljudi se bukvalno bore za život. Plate zaposlenih sa srednjom stručnom spremom su između 10.000 i 12.000, a visokoobrazovani sa dugim minulim radom u proseku primaju 22.000 dinara. Poslednji put je stan nekom radniku u saveznoj administraciji dodeljen pre skoro 30 godina.

Jočić kaže da je, na drugoj strani, u pitanju veoma stručan kadar, da su ti ljudi bili veoma lojalni "svakoj Jugoslaviji", od SFRJ i SRJ do SCG, a da se ispostavilo da se stručnost i vernost državi nikako ne isplati.

Prema rečima Mire Vujović, budžetska inspekcija se trenutno nalazi u Palati federacije gde, pored ostalog, proverava ko je državljanin koje republike. Sudbina zaposlenih, smatra ona, zavisi od dve vlade, Srbije i Crne Gore.

Sudeći, međutim, po izjavama ministra finansija Mlađana Dinkića, državljani Crne Gore zaposleni u administraciji u Beogradu, izgubiti posao. On im je nedavno poručio da "treba da se vrate odakle su došli". Mislio je, verovatno, na izabrana i postavljena lica, od poslanika u Parlamentu SCG do ministara i pomoćnika ministara, odnosno direktora i pomoćnika direktora u institucijama državne zajednice. Sve u svemu, takvih nema više od stotinak ljudi. Ne zna se ko od 2.800 ljudima ima državljanstvo SRJ, odnosno nema srpsko. Saznajemo da su mnogi ljudi bili zatečeni jer nikada nisu vodili računa o tome da li im u knjizi državljanstva piše savezno ili republičko jer su mogli da biraju i imaju oba, navodno, bez posledica.

M. Dapčević - A. Ivanović