Biciklom do posla - put do boljeg zdravlja i očuvanja životne sredine

Bez obzira da li želite da poboljšate kondiciju, unapredite zdravlje, uštedite novac, ili pak brinete o životnoj sredini, vožnja biciklom do posla može biti jedna od najboljih odluka koju ćete doneti. Uprkos brojnim strahovima i predrasudama, o ovoj opciji bi svakako trebali da razmišljate jer svakodnevni višečasovni boravak na radnom mestu čini da se fizički osećamo umorno i iscrpljeno, a stres koji nas u stopu prati gotovo svaki dan dodatno ume da začini našu svakodnevnicu.

Danak modernog doba često stvara deficit slobodnog vremena usled čega, po nepisanom pravilu, sebi najpre uskraćujemo fizičku aktivnost ili bavljenje nekim hobijem čime bi inače kvalitetno ispunili svoje vreme i osećali se bolje. A ne mora da bude tako. Koliko je biciklistička kultura razvijena kod nas a kako se stimuliše i neguje u drugim zemljama, saznajte u nastavku teksta.  

Kakav odnos prema biciklizmu imaju razvijene evropske zemlje

Zašto kao primer navodimo Evropu? Pre svega jer su to države u našem bliskom okruženju, imamo mnogo dodirnih tačaka, a ne retko njihovi brojni modeli i inicijative često su inspiracija pozitivnih promena u Srbiji. Mada, sigurni smo da ste pomislili i na zemlje drugih kontinenata gde je bicikl najmasovniji vid transporta. Da je čuveni dvotočkaš najbrži, najfleksibilniji i najpouzdaniji način za kretanje po gradu odavno su prepoznale mnoge evropske države. Pored pozitivnog uticaja na zdravlje ljudi, glavni razlog za popularizaciju ovog prevoznog sredstva je očuvanje životne sredine, imajući u vidu predviđanja da će do 2050.godine dve trećine svetskog stanovništva živeti u gradovima te da 75% svetske emisije gasova dolazi iz njih. 

Neke države poput Holandije, razmišljaju o uvođenju subvencija za građane koji žele da kupe bicikl a novčano nagrade sve one koji ga već koriste prilikom svakodnevnog odlaska na posao. Iako ima 17 miliona stanovnika i 23 miliona bicikala, vlada je odlučila da u narednom periodu realizuje projekat investicije u novu biciklističku infrastrukturu kako bi povećali broj biciklista za 200.000 hiljada u naredne 3 godine.    

Slična situacija je i u Danskoj gde je sve podređeno biciklima. Tokom saobraćajnog špica svi semafori su sinhronizovani, te dok automobili stoje, biciklisti mogu da voze bez zaustavljanja. U tom smislu, lako možete i da pretpostavite sa kojih mesta se prvo uklanja sneg u zimskom periodu - sa biciklističkih staza pa tek onda ulica i autoputeva. Za primer ćemo navesti i Italiju. U Bariju se pokreće pilot projekat kako bi se udvostručio broj bicikala do kraja 2019. godine. Ova inicijativa obuhvata kako subvencije koje građani mogu da iskoriste za kupovinu polovnih ili novih bicikala, tako i novac koji mogu dodatno da zarade vozeći bicikl.

Kako to izgleda kod nas u praksi

Ako izuzmemo Beograd i Niš kao najveće epicentre, u mnogim gradovima širom Srbije biciklistička kultura je zastupljenija iz dva razloga - praktičnih i porodičnih vrednosti. Napravićemo i paralelu između dva primera kako bi lakše dočarali sliku sa terena.

Naš sagovornik Goran iz Beograda već više godina koristi bicikl kao prevozno sredstvo do posla. Kaže da ima mnogo izazova i potencijalnih opasnosti jer gotovo na celoj relaciji koju prelazi ne postoji nijedna biciklistička staza što vas navodi da budete višestruko oprezniji. Osim nerazvijene biciklističke infrastrukture, prema njegovim rečima, gust saobraćaj i previše vozila na ulicama grada mogu biti uzrok problema. Goran ističe da se proteklih par godina primećuje povećan broj automobila na ulicama te da se, uz linije gradskog prevoza, često stvaraju tenzija i nervoza među učesnicima u saobraćaju. Uprkos tome, vožnja bicikla i dalje ostaje sastavni deo njegove dnevne rutine jer smatra da, osim što je fizički aktivan i brže stigne do posla za razliku od drugog vida prevoza, mnogo je srećniji i produktivniji na radnom mestu.   

Sa druge strane, Dejan iz Paraćina nam objašnjava da u njegovom gradu gotovo da ne postoji domaćinstvo koje ne poseduje bar jedan bicikl. Manje gradske sredine, pogotovo ravničarske, su mnogo bezbednije i pogodnije za vožnju bicikla jer je intenzitet saobraćaja vidno slabiji u odnosu na velike gradove. On navodi da je korišćenje dvotočkaša tradicija koja se neguje od vajkada i sastavni deo porodičnih vrednosti odnosno vaspitanja. Kao zaposleni u jednoj kompaniji na poziciji komercijaliste, Dejan kroz osmeh objašnjava kako ima dana kada, zbog poslovnih obaveza, u odelu biciklom ide na posao.

Oba sagovornika se slažu da nije neobično što ljudi širom sveta voze bicikl u farmerkama, odelima, haljinama ili suknjama, iako većina ipak više voli da vozi u udobnoj svakodnevnoj odeći ili biciklistikoj opremi. U svakom slučaju, uvek može da se ponese rezervna obuća i odevna kombinacija za presvlačenje. Na pitanje kako regulisati ličnu higijenu po dolasku na posao, Goran i Dejan smatraju da ukoliko vozite umerenim tempom, preka potreba za tuširanjem vam neće biti ni potrebna. Sve rešavaju jedan sapun, manji peškir i dezodorans kako biste se osvežili u toaletu.     

Gde se Srbija trenutno nalazi na biciklističkoj mapi sveta

Srbija ima veoma visok nivo emisija gasova sa efektom staklene bašte u odnosu na BDP, što nas po ovom kriterijumu svrstava među 20 najvećih emitera u svetu. Naša zemlja je već preuzela inicijalne korake time što se obavezala da će smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 9,8% do 2030.godine. A Jedan od načina za dostizanje tog cilja jeste promovisanje i korišćenje alternativnih vidova transporta kao što je bicikl.

Iako kaskamo za razvijenijim zemljama, brojne inicijative sprovode se u cilju podizanja svesti građana o ovim benefitima. Akcija koju organizuju udruženja “Bajsologija” i “Ulice za bicikliste” realizuje se od 2016.godine uz podršku UN-a. Sve više kompanija, gradskih preduzeća, i organizacija civilnog društva učestvuje u akciji vožnjom bicikla do posla. Najveći problem je loša biciklistička infrastruktura. Postojeće biciklističke staze u većim gradovima se slabo održavaju i ne poštuju od strane vozača automobila koji se često parkiraju preko njih svesni da će za taj čin proći nekažnjeno. Evidentan je i nedostatak parkinga za bicikle, a naš zakon ne dozvoljava parkiranje kraj bandera ili nekih drugih mesta koja nisu označena za bicikle.

Uticaj biciklizma na naš organizam

Prema istraživanju koje je objavio British Medical Journal utvrđeno je da vožnja biciklom na posao povoljno utiče na zdravlje, odnosno da zaposleni koji biciklom odlaze na posao, u odnosu na one neaktivne, imaju 45% manje šansi da obole od srčanih i malignih bolesti. Pojedine studije pokazuju i da jutarnja vožnja bicikla uspešno zamenjuje dozu kofeina što utiče da se brzo razbudite.

Odlazak u teretanu možete da precrtate sa vaše to-do liste jer većina biciklista redukuje telesnu težinu bez promene ishrane kada redovno voze bicikl. Pored toga vežbate koncentraciju i koordinaciju pokreta, pospešujete cirkulaciju a kondicija postaje bolja sa svakim pređenim kilometrom. Čak i u hladnijem periodu, kada virusi i bakterije vrebaju u zatvorenim prostorima, boravak na otvorenom smanjuje šansu od gripa. Svakodnevnom vožnjom obezbedićete sebi svoju dozu svežeg vazduha i boljeg imuniteta.

Ako ste, inspirisani ovim tekstom, doneli odluku da se upustite u avanturu odlaska biciklom do posla, najbolje savete na temu dvotočkaša možete naći ovde, a povezivanje sa nekim od lokalnih biciklističkih klubova takođe može biti korisna opcija. Velika prednost je što bicikl nije skupa investicija kada se uzmu u obzir sve pogodnosti, ne treba vam dozvola za njegovu vožnju a nakon stresnog radnog dana dobro će vam doći da odmorite mozak u osećaju slobode.