Diploma i za iskustvo

Nestručni radnici čine skoro polovinu nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja. U Srbiji je trenutno 767.547 osoba nezaposleno, a čak 481.435 su nekvalifikovani radnici. Povećanje njihovog zapošljavanja jedan je od najtežih zadataka tržišta rada. Ni pohađanje brojnih kurseva koje organizuje NSZ, ovoj kategoriji ne pomaže da dođe do posla, s obzirom na to da ne dobijaju formalno priznate kvalifikacije. Novim zakonom o zapošljavanju, koji predviđa akreditaciju iskustvenog učenja, ovaj problem će biti rešen, jer će i kursevi NSZ biti priznati, a radnici koji znaju posao moći će da dobiju diplome, iako nisu završili srednje stručne škole.

NKV grupa obuhvata radnike sa prvim i drugim stepenom stručne spreme. To su sugrađani bez zanimanja, neškolovani, oni koji imaju nepotpunu osnovnu školu ili su stekli osmogodišnje obrazovanje. Ova kategorija obuhvata i priučene radnike, odnosno one koji imaju neformalno obrazovanje stečeno pohađanjem kurseva. Najviše ih ima u Pčinjskom okrugu, gde je svaka druga osoba koja traži posao bez stručne spreme. Veliki broj nekvalifikovanih radnika čeka posao i u borskom i severno-banatskom okrugu - oko 47 odsto.
Osim obuke za aktivno traženje posla organizujemo različite kurseve za dokvalifikaciju i prekvalifikaciju - objašnjavaju u NSZ. - Filijala Beograd lane je organizovala 36 obuka od čega šest za poznatog poslodavca, a 30 za tržište rada u koje je uključeno 798 nezaposlenih. Na ovim kursevima stiču se praktična znanja i veštine za rad na različitim poslovima. Međutim, završavanje nekog od njih ne omogućava sticanje formalno priznatih kvalifikacija što predstavlja veliki problem, koji zahteva hitno rešenje. Zbog toga smo predložili izmene Zakona o zapošljavanju i osiguranju, kojim je sada ostavljena mogućnost sertifikacije nakon obuka koje mi sprovodimo.

Da je akreditacija iskustvenog učenja važna potvrđuje činjenica da poslodavci, iako veći značaj pridaju onome što neko ume da radi, ne zanemaruju ni "papir" koji potvrđuje kvalifikovanost.
Kako će neko proći na tržištu rada više zavisi od stečenih veština i spremnosti pojedinca da se dalje usavršava, a poslodavci, osim jezičke i informatičke pismenosti, zahtevaju i određene socijalne veštine - objašnjavaju u NSZ. - Oni cene spremnost za samostalno rešavanje problema, inicijativu, lojalnost, upravo veštine koje su deo socijalnog razvoja i posebnih programa, a ne formalnog sistema obrazovanja.

ANTR FILE:

Plan

U katalogu obuka koje organizuje i finansira NSZ predviđeno je oko 150 vrsta obuka. Među njima su obuke za masere, kozmetičare, stolare, tesare, zidare, kuvare, konobare, pekare-poslastičare, knjigovođe i turističke vodiče. Zainteresovani će moći da pohađaju i kurseve za geronto domaćice, šivače, servisere bele tehnike, rukovaoce građevinskim mašinama, zavarivače, keramičare, cvećare, grnčare, bebisiterke, autolakirere, negovateljice i agente osiguranja. A biće organizovane i obuke za viljuškariste, molere, frizere, telefonske operatere, konfekcionare, pica majstore, barmene, baštovane, kao i kursevi stranih jezika i osnovna informatička obuka.

(Preuzeto iz Večernjih Novosti, 21.06.2009.)