I posao zna da boli

(Preuzeto sa sajta Večernje novosti - 04. 08. 2010.)

Uslovi rada, u brojnim profesijama, bitno doprinose nastanku različitih oboljenja, kod nas se dijagnoza „profesionalna bolest", relativno retko postavlja. Medicinski, stvari su jasne, ova oboljenja nastaju zbog delovanja uslova i procesa rada na zaposlenog. Zakon, međutim, priznaje kao profesionalnu samo određene bolesti, ili grupe oboljenja, i to isključivo kad su one, u određenoj meri, narušile zdravlje radnika. Koja je to mera, odluka je države, kaže za „Novosti" profesor dr Bogoljub Peruničić, pomoćnik direktora Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović".

Bolesti „izazvane poslom", javljaju se, međutim, u mnogo većem broju od onog koji se registruje i koje država priznaje kao takve. - Istraživanja u svetu pokazuju, a to ističe i Međunarodna organizacija rada da, zbog povreda na radu i profesionalnih bolesti, države gube i do četiri odsto bruto nacionalnog dohotka, što je ogroman novac - kaže dr Peruničić. - Poslednjih godina izmenila se i priroda profesionalnih bolesti. Ranije su one uglavnom bile vezane za proizvodne radnike, danas to više nije slučaj, jer su oni desektovani.

Ova se oboljenja, prema postojećim propisima (Pravilnik o utvrđivanju profesionalnih oboljenja), svrstavaju u šest grupa - one izazvane delovanjem hemijskih faktora, delovanjem fizičkih faktora, zatim bioloških faktora, bolesti kože, bolesti pluća i rak.

- Bolesti izazvane hemijskim faktorima su u stvari trovanja, akutna, ili hronična - dodaje dr Peruničić. - Kod nas se najčešće akutno trovanje i ne tretira kao profesionalna bolest već kao povreda na radu. Ali, to nema većeg uticaja na stanje pacijenta i njegovo lečenje. U tom Pravilniku su najpre hronična trovanja. Najteža i najčešća su hronična trovanja olovom, koja doživljavaju oni koji rade u topionicama olovnih akumulatora. Problem je što su to uglavnom privatne i poluprivatne radionice, pa ti radnici nemaju zakonsku zaštitu, a nekada doživljavaju teške oblike trovanja. Rade često bez zaštite i posle nekoliko meseci su ozbiljno otrovani.

Česta su i alergijska oboljenja kože, jer se sve više u proizvodnji, od kozmetike pa do preparata za čišćenje, koriste brojne agresivne i laergogene materije. Njihov štetan uticaj ispoljava se, pre svega, alergijama na mestu kontakta s kožom. Najčešće su pogođene žene koje održavaju čistoću, ali i radnice u kozmetičkoj industriji i prozvodnji parfema i slično. I zaposleni u preradi namirnica, zbog strogih kriterijuma higijene često imaju ovakve zdravstvene tegobe.

- Dosta ljudi zbog radnog mesta obnovi, ili dobije astmu - napominje naš sagovornik. - Ovo oboljenje može da bude direktno izazvano određenim materijama na poslu, ili uslovi rada mogu staru sklonost ka astmi da ponovo aktiviraju i izazovu ozbiljno oboljenje. Zbog prisustva agresivnih materija na radnom mestu, napadi astme znaju da se javljaju svakodnevno i da ozbiljno utiču, kako na zdravstveno stanje, tako i na kvalitet života radnika. Naročito su ugroženi pekarski radnici, jer belančevine iz pšeničnog brašna i iz nekih drugih proizvoda, mogu da pokrenu probleme s plućima.

Od fizičkih faktora, buka je jedan od najvažnijih izazivača zdravstvenih problema na poslu. Njeni se efekti ne prepoznaju uvek, iako su mnogo prisutni, jer se oštećenje sluha, u skladu s navedenim pravilnikom, kao profesionalna bolest priznaje tek, ako je veće od 30 procenata na određenoj skali. Poseban je problem i to što smo svakodnevno okruženi velikom bukom s raznih strana i onda je veoma teško razdvojiti šta je posledica delovanja buke s posla, a šta, na primer, slušanja glasne muzike. Oštećenje sluha sa sobom nosi ne samo zdravstvene probleme u smislu oštećenja govorne komunikacije (i radne sposobnosti), već i određeni gubitak u sferi kvalitetnih međuljudskih odnosa. Kažu da su nagluvost i gluvoća pogubnije za odnose s drugim ljudi čak i od ozbiljnih oštećenja vida. I oštećenja vida (katarakte) se relativno često javljaju kao profesionalne bolesti, kao posledica izlaganja jonizujućem zračenju ili toploti (u visokim pećima, na primer).

Bolesti, kojih još nema „na papiru", ali itekako ima u praksi, jesu hronični profesionalni stres i posttraumatski stresni poremećaj, veoma česti kod ljudi, izloženih velikim zahtevima na poslu, ili onih na odgovornim pozicijama. Ove bolesti, u svetu se već priznaju kao profesionalne.

Stres je deo života, daje nam volju da se borimo sa životnim izazovima. Ali, ako postane hronično nepovoljan, ako ta osoba nema kapaciteta da se izbori sa stresnom reakcijom, nastaje bolest. Naročito se teško borimo sa stresom u novim tehnološkim uslovima. On je toliko opasan, jer zbog delovanja na naš neuro, endokrino i imunološki sistem, može da dovede do niza drugih, uglavnom psihosomatskih bolesti - pojašnjava prof. Peruničić. - U ovu grupu oboljenja svakako spadaju ishemijska bolest srca, hipertenzija, neki poremećaji organa za varenje, kao i hronični, bolni lumbalni sindrom. U ovom poslednjem slučaju, nije samo stres uzrok bolesti, već i brojna mikrooštećenja zbog položaja pri radu, pokreta, koji se ponavljaju i slično.

Loš pravilnik

- Ranije je Institut registrovao između 170 i 330 slučajeva profesionalnih oboljenja godišnje - kaže profesor Peruničić. - Da se uvek i svuda poštuje „slovo" mera zaštite, profesionalnih bolesti gotovo da ne bi ni bilo. Poslednjim pravilnikom, iz 1997. godine, spisak profesionalnih bolesti je skraćen, pa je prošle godine, u Institutu utvrđeno samo 36 slučajeva profesionalnih oboljenja, a ove, do sada 22. Oni koji su doneli takav pravilnik, napravili su medveđu uslugu sebi, jer se time dobija lažna slika o stvarnoj učestalosti profesionalnih oboljenja, a najviše radnicima, pogođenim raznim bolestima vezanim za posao, jer ne mogu da ostvare satisfakciju, koja im pripada u skladu sa međunarodnim pozitivnim normama.

Štitimo se sami

- Ppravila zaštite na radu su univerzalna, najčešće deluju tako što sprečavamo izlaganje štetnom faktoru (agensu), što barijerama smanjujemo izlaganje zaposlenog štetnom faktoru, ili se skraćuje vreme koje radnik provodi u rizičnom kontaktu - izričit je dr Peruničić. - Sve zavisi na koji se štetni agens zaštita odnosi. Neki se agensi zabranjuju, a za neke, na primer, za buku, najvažnije je da se skrati vreme provedeno u takvom radnom okruženju. Ali s druge strane, nismo svi jednako osetljivi na buku, od četiri do deset odsto ljudi, je naročito senzibilno u tom smislu. Obaveza poslodavca nije samo da obezbedi zaštitu, već i da prati da li je radnik sprovodi. U suprotnom, ima pravo da radniku zabrani rad, uz mogućnost otkaza, jer time pravi prekršaj i ugrožava svoje zdravlje. Kad procenjujemo sposobnost zaposlenog za obavljanje nekog posla, obraćamo pažnju i na to da li on može da radi bez rizika po sebe, zdravlje drugih i po okolinu.

Žene su osetljivije

Svaka osoba je različita, pa neće uvek isti uslovi svima podjednako narušiti zdravlje. Prema rečima dr Bogoljuba Peruničića, žene su generalno osetljivije i podložnije delovanju štetnih faktora na radnom mestu, posebno hroničnom stresu, ali i sklonije alergijama, kontaktnim dermatitisima i astmi.

A. Radulović