Više od 3.600 šansi za uspeh: Pogledajte ovonedeljni presek oglasa na Infostudu!
MLADI NA TRŽIŠTU RADA (1)
MLADI NA TRŽIŠTU RADA (1)
NAŠI U KAFIÆU, STRANCI NA NJIVAMA
(preuzeto iz Politike od 29.10.2005.)
Na tržištu „omladinskog rada" oni mladi koji žele da zarade to i mogu, uz izvestan trud. Koliko taj trud vredi?
Najniža naknada za lakše fizièke poslove i poslove za koje nije potrebna posebna struèna sprema, kao što su kuvanje i raznošenje kafe, ispisivanje adresa, ekspedicija pošte, fotokopiranje, slaganje i povezivanje materijala, poslovi portira, konobara, servirki, redara, telefonista, spremaèica, iznosi 60 dinara neto po satu.
Primamljiva "siva zona"
Poslovi za koje je potrebna srednja školska sprema ili poveæan fizièki napor, kao što su poslovi daktilografa, rad na kompjuterima, tehnièko crtanje, knjiženje, blagajna, sekretarice, medicinske sestre, vozaèi, kuriri izvan zgrade, poslovi u kuhinjama i servisima za pranje, spremaèice u bolnicama, proizvodnim halama i magacinima, plaæaju se neto 70 dinara po satu.
Poslovi za koje je potrebna viša školska sprema, posebna obuèenost i poveæan fizièki napor u otežanim uslovima, kao što su magacini, proizvodne hale, otvoren prostor i drugo vrede neto 80 dinara.
Teži fizièki poslovi, kao što su prenos arhive, rašèišæavanje dvorišta i hala, utovar i istovar piæa, mesa i druge kabaste robe - staju neto 90 dinara po satu.
Poslovi za koje je potrebna visoka struèna sprema, potpuno znanje stranih jezika ili druga posebna znanja i obuèenost, poslovi na gradilištu i drugi teški fizièki poslovi neto su 100 dinara.
Poslovi koji traju jedan ili dva dana po danu se plaæaju neto 800 dinara.
Poslovi koji se obavljaju nekoliko dana, a traju manje od 5 sati dnevno, po danu se plaæaju neto 400 dinara.
Dnevnica u graðevinarstvu je neto 1.300 dinara.
Za mlade je, kako je istraženo, trgovina primamljivija od poljoprivrede, industrije ili informacionih tehnologija. Više se isplati „siva zona" nego rad u privatim firmama gde poslodavac traži mnogo. U srpskim gradovima ima dosta onih koji su na spiskovima nezaposlenih, a „neæe kod privatnika, jer mora mnogo da se radi za male pare". Za sezonske poljoprivredne i graðevinske radove bilo je i ove godine unajmljeno hiljade Rumuna i Bugara. Tržište radne snage nije dovoljno kontrolisano. Poneko zažmuri, jer bi njive ostale neobraðene, a prinosi neubrani. Domaæa mladež u kafiæima, Rumuni i Bugari na njivama - takav je letos bio prizor u srbijanskim varošicama.
Prazan prostor
Možda je zato Slobodan Laloviæ, ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, skrenuo pažnju javnosti na moguænost da se uvozi jevtina kineska radna snaga. Upozorenje nosi poruku: ili radi ili æuti. Za ulazak u Evropu valja raskrstiti s predrasudama da radni dan traje samo osam sati, a da jednom steèeni posao traje zanavek.
Od svih nezaposlenih (gotovo milion) 55 odsto je mlaðe od 30 godina, a 20 odsto je u zoni siromaštva. Prazan prostor na tržištu rada najbolje su iskoristile omladinske zadruge kojih u Srbiji ima oko hiljadu.
Aleksandar Miliæ, direktor Omladinske zadruge „Bulevar", koja je nastala 1999. godine i ima oko 3.000 èlanova, rekao je našoj saradnici Jeleni Luciæ:
- Po Zakonu o radu iz marta 2005. godine, preko zadruge posao mogu da naðu zadrugari do 30 godina starosti, a ranije su to mogli èak i penzioneri. Propisane su velike kazne ukoliko se starosna granica prekoraèi. Inspekcije redovno kontrolišu naš rad.
Uèlanjenje u zadrugu košta 100 dinara za godinu dana. Popunjava se zahtev za èlanstvo i pri tome se predaje, ukoliko je buduæi èlan student, potvrda o studiranju na fakultetu, uèenik daje potvrdu iz škole, maloletni saglasnost roditelja, a nezaposleni radnu knjižicu. Miliæ dalje kaže:
- Zadruga nije privatno vlasništvo, nijedna država ne osniva zadrugu, veæ je osnivaju zadrugari, na primer, grupe studenata... Podela na državne i privatne zadruge je neosnovana. Poslovanje zadruga je kratkoroèno neisplativa delatnost, jer je niskoakumulativna, nedobitna organizacija, odnosno ne deli dobit. U ovoj zadruzi se uzima provizija od osam odsto na osnovicu koja ne optereæuje dobit, a to je dovoljno da se pokriju troškovi rada.
Da li je baš .tako? Jer, ima i drugaèijih mišljenja.
Milorad Æiriloviæ
NAŠI U KAFIÆU, STRANCI NA NJIVAMA
(preuzeto iz Politike od 29.10.2005.)
Na tržištu „omladinskog rada" oni mladi koji žele da zarade to i mogu, uz izvestan trud. Koliko taj trud vredi?
Najniža naknada za lakše fizièke poslove i poslove za koje nije potrebna posebna struèna sprema, kao što su kuvanje i raznošenje kafe, ispisivanje adresa, ekspedicija pošte, fotokopiranje, slaganje i povezivanje materijala, poslovi portira, konobara, servirki, redara, telefonista, spremaèica, iznosi 60 dinara neto po satu.
Primamljiva "siva zona"
Poslovi za koje je potrebna srednja školska sprema ili poveæan fizièki napor, kao što su poslovi daktilografa, rad na kompjuterima, tehnièko crtanje, knjiženje, blagajna, sekretarice, medicinske sestre, vozaèi, kuriri izvan zgrade, poslovi u kuhinjama i servisima za pranje, spremaèice u bolnicama, proizvodnim halama i magacinima, plaæaju se neto 70 dinara po satu.
Poslovi za koje je potrebna viša školska sprema, posebna obuèenost i poveæan fizièki napor u otežanim uslovima, kao što su magacini, proizvodne hale, otvoren prostor i drugo vrede neto 80 dinara.
Teži fizièki poslovi, kao što su prenos arhive, rašèišæavanje dvorišta i hala, utovar i istovar piæa, mesa i druge kabaste robe - staju neto 90 dinara po satu.
Poslovi za koje je potrebna visoka struèna sprema, potpuno znanje stranih jezika ili druga posebna znanja i obuèenost, poslovi na gradilištu i drugi teški fizièki poslovi neto su 100 dinara.
Poslovi koji traju jedan ili dva dana po danu se plaæaju neto 800 dinara.
Poslovi koji se obavljaju nekoliko dana, a traju manje od 5 sati dnevno, po danu se plaæaju neto 400 dinara.
Dnevnica u graðevinarstvu je neto 1.300 dinara.
Za mlade je, kako je istraženo, trgovina primamljivija od poljoprivrede, industrije ili informacionih tehnologija. Više se isplati „siva zona" nego rad u privatim firmama gde poslodavac traži mnogo. U srpskim gradovima ima dosta onih koji su na spiskovima nezaposlenih, a „neæe kod privatnika, jer mora mnogo da se radi za male pare". Za sezonske poljoprivredne i graðevinske radove bilo je i ove godine unajmljeno hiljade Rumuna i Bugara. Tržište radne snage nije dovoljno kontrolisano. Poneko zažmuri, jer bi njive ostale neobraðene, a prinosi neubrani. Domaæa mladež u kafiæima, Rumuni i Bugari na njivama - takav je letos bio prizor u srbijanskim varošicama.
Prazan prostor
Možda je zato Slobodan Laloviæ, ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, skrenuo pažnju javnosti na moguænost da se uvozi jevtina kineska radna snaga. Upozorenje nosi poruku: ili radi ili æuti. Za ulazak u Evropu valja raskrstiti s predrasudama da radni dan traje samo osam sati, a da jednom steèeni posao traje zanavek.
Od svih nezaposlenih (gotovo milion) 55 odsto je mlaðe od 30 godina, a 20 odsto je u zoni siromaštva. Prazan prostor na tržištu rada najbolje su iskoristile omladinske zadruge kojih u Srbiji ima oko hiljadu.
Aleksandar Miliæ, direktor Omladinske zadruge „Bulevar", koja je nastala 1999. godine i ima oko 3.000 èlanova, rekao je našoj saradnici Jeleni Luciæ:
- Po Zakonu o radu iz marta 2005. godine, preko zadruge posao mogu da naðu zadrugari do 30 godina starosti, a ranije su to mogli èak i penzioneri. Propisane su velike kazne ukoliko se starosna granica prekoraèi. Inspekcije redovno kontrolišu naš rad.
Uèlanjenje u zadrugu košta 100 dinara za godinu dana. Popunjava se zahtev za èlanstvo i pri tome se predaje, ukoliko je buduæi èlan student, potvrda o studiranju na fakultetu, uèenik daje potvrdu iz škole, maloletni saglasnost roditelja, a nezaposleni radnu knjižicu. Miliæ dalje kaže:
- Zadruga nije privatno vlasništvo, nijedna država ne osniva zadrugu, veæ je osnivaju zadrugari, na primer, grupe studenata... Podela na državne i privatne zadruge je neosnovana. Poslovanje zadruga je kratkoroèno neisplativa delatnost, jer je niskoakumulativna, nedobitna organizacija, odnosno ne deli dobit. U ovoj zadruzi se uzima provizija od osam odsto na osnovicu koja ne optereæuje dobit, a to je dovoljno da se pokriju troškovi rada.
Da li je baš .tako? Jer, ima i drugaèijih mišljenja.
Milorad Æiriloviæ
