Najviše posla u Norveškoj, najmanje u Letoniji

U jednoj od najbogatijih zemalja sveta - Norveškoj, čije tržište rada nudi najviše mogućnosti, stopa nezaposlenosti je 3,2 odsto i najniža je u Evropi. Norveška se u ova teška vremena oslanja na bogate zalihe nafte i zemnog gasa i najviše zaposlenih ima upravo u sektoru eksploatacije nafte. Osim toga, norveška vlada ima poseban fond od 440 milijardi dolara iz kojeg, pored ostalog, finansira kurseve prekvalifikacije i pomaže nezaposlenima da se što pre vrate na posao.

Nasuprot tome, situacija je najgora u pribaltičkim zemljama, pre svega u Letoniji, gde je nakon masovnih otpuštanja radnika u državnoj upravi bez posla gotovo petina radno sposobnog stanovništva (19,7 odsto).

Drugom najnižom stopom nezaposlenosti u Evropi može da se pohvali Švajcarska, čija je pogodnost raznovrsna struktura privrede. Ekonomski rast u Švajcarskoj u znatnoj meri je odredio finansijski sektor koji se zbog krize našao u problemima. Njegov udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) je smanjen sa više od 12, na 10,5 odsto, ali su taj pad nadomestile druge privredne grane. Švajcarska je, osim u bankarstvu, visoko konkurentna i u prehrambenoj industriji i farmaciji.

Niska stopa nezaposlenosti u zemljama kao što su Norveška, Švajcarska, Holandija ili Austrija ne menja činjenicu da je broj slobodnih radnih mesta u Evropi, zbog ekonomske krize, značajno opao. Dok je prošle godine na sajtu Europa.eu, koji služi kao baza podataka za ponudu poslova, bilo 1,2 miliona slobodnih radnih mesta, ove godine ih je za 450.000 manje. Od početka ekonomske krize u EU je bez posla ostalo oko četiri miliona ljudi. Oko polovine svih nezaposlenih je već najmanje godinu dana bez posla. Radi poređenja, u SAD je dugoročno bez posla "samo" 10 odsto svih nezaposlenih.

U zoni evra, koja je u trećem tromesečju izašla iz recesije, situacija je najgora u Španiji. Stopa nezaposlenosti u toj zemlji u septembru je bila 19,3 odsto. Špansku privredu teško je pogodio kolaps u građevinarstvu, koje je pre krize cvetalo. U grani koja se bazira na fizičkom radu, trećina zaposlenih su sezonski radnici. Od ukupnog broja ljudi koji su ostali bez posla, 90 odsto su radnici. Posebno je alarmantna stopa nezaposlenosti među mladima. U septembru je u Španiji bez posla bilo 41,7 odsto ljudi do 25 godina.

U celoj Evropskoj uniji stopa nezaposlenosti u septembru je dostigla 9,2 odsto. Bez posla je bilo više od 22 miliona ljudi, što je u odnosu na isti mesec prošle godine rast za više od pet miliona.

Rekordna nezaposlenost u Mađarskoj

Nezaposlenost je u Mađarskoj dostigla 10,4 odsto radne snage, što je rekordan nivo u poslednjoj deceniji, saopštio je centralni statistički zavod te zemlje. U poređenju sa istim periodom 2008, broj nezaposlenih je porastao za 2,7 odsto na 440.000 ljudi, uz ukupnu populaciju koja jedva premašuje 10 miliona. Nezaposleni u starosnoj dobi od 25 do 54 godine čine čak 9,4 odsto ukupne populacije zemlje, dok je više od 43 odsto nezaposlenih u tom statusu već duže od godinu dana, pokazuju podaci zavoda.

 

(Preuzeto sa sajta Biznis novine - 26. 11. 2009.)