Nemačko-holandski mladi par u blizini Šapca proizvodi biodinamičku hranu

(Preuzeto sa sajta Večernje novosti - 07. 07. 2010.)

Selo Jalovik, nedaleko od Šapca. Iza omanje seoske kuće prostire se njiva dvoje zemljoradnika - entuzijasta. Nemica Vivijen Šetler (32) i Holanđanin Bau Kehls (32) već dve godine ovde se, jedini u Srbiji, bave biodinamičkom proizvodnjom hrane.

Na sedam i po hektara uzgajaju oko 50 različitih vrsta povrća, žitarica i lekovitog i začinskog bilja na potpuno prirodan način. Ulažu mnogo novca i rada da bi proizveli najbolju vrstu organske hrane, jer pesticidi i veštačko đubrivo nikada nisu prošli kroz njihovu kapiju.

Zemlju koju obrađuju oslobodili su svih otrova, a od komšijskih njiva deli ih široki zaštitni pojas žive ograde koju zovu - biokoridor. Umesto hemijskih preparata, za jačanje biljaka i plodnost zemlje koriste isključivo prirodne recepte.

- Filozofija ovakve zemljoradnje prilično je jednostavna, i predstavlja zatvoren sistem koji počinje i završava se na farmi - priča Vivijen, dok joj se na snažnim, ogrubelim šakama vide ostaci zemlje. - Morate da imate dovoljno obradive zemlje koja može da nahrani sve životinje na farmi, a životinja treba da bude toliko da mogu da "nahrane" zemlju.

Ona je u Srbiju došla još 2002. godine, kao učesnik na seminaru o biodinamičkoj poljoprivredi, a pre toga je studirala filologiju. Odlučila je da ostane, objašnjava na tečnom srpskom, ne zbog posebnog kvaliteta zemlje, već da bi svoje znanje prenela drugima. Do pre dve godine tragala je za adekvatnom njivom, jer zemlja mora da bude udaljena od izvora zagađenja. Tada joj se priključio i partner Bau, nesvršeni filozof i arhitekta.

- Ovo je najbolja vrsta organske hrane - objašnjava Vivijen. - Sami pravimo kompost. Zemlju zalivamo kišnicom, jer voda sa česme sadrži hlor. U jelensku bešiku stavljam hajdučku travu kako bi se dobio kalijum za njivu. Tinktura od koprive bogata je gvožđem, kalijumom i kalcijumom, pa prskamo biljke da bi bile otporne na insekte. Za veću plodnost, kravlji rogovi pune se balegom, zakopaju u zemlju na pola godine, a onda ovim rastvorom zalivamo njivu.

Osim biljaka, gaje i svinje mangulice, patke, kokoške, ovce i jariće. Svaka životinja na farmi ima svoje ime. Iza drvene ograde ojačane žicom pase sjenički ovan Borisav, a pred njim se gega patka Žaklina. U svinjcu, tik pored tora, kaljuža se mangulica Banja.

Svoj život uskladili su s prirodom. Nemaju televizor, a opuštaju se uz knjige i muziku. Imaju prijatelje, kažu, u susednom selu, ali leti ne stižu da se druže zbog obaveza na njivi. U Jaloviku ovaj par, ipak, i dalje izaziva čuđenje. Radoznale komšije neretko vire preko ograde, ali niko od njih nije preuzeo „pelcer".

- Hteli smo da proširimo njivu, ali susedi nisu hteli da nam prodaju zemlju koju ni sami ne obrađuju - priča Vivijen. - Dobili smo, na kraju, nekoliko kilometara dalje, dve zapuštene parcele da ih koristimo.

Povrće koje proizvedu, prodaju sredom na beogradskoj pijaci Zeleni venac. Mušterije su, isprva, bile nepoverljive, ali su ih razuverili izuzetan ukus i kvalitet povrća. Baš zato, među njihovim kupcima su i kuvari u elitnim restoranima.

U farmu su do sada uložili 100.000 EUR, a godišnje im se vrati tek oko 1.500 EUR. Banka u Holandiji odbila je da ih kreditira uz obrazloženje da je Srbija i dalje zemlja viskog rizika. Na kraju im je prijatelj pozajmio novac bez kamate.

- Hteli smo ovim da se bavimo, i čvrsto verujemo da ćemo uspeti - kaže Bau. - Glavni cilj nam je da raširimo ovu vrstu proizvodnje. Ove godine smo zbog lošeg vremena izgubili 90% povrća, ali to nas nije obeshrabrilo.

Alat

Kako priča Bau Kehls, za biodinamičku proizvodnju hrane nisu potrebne posebne mašine, ili alati.

- I mi na farmi koristimo motike, plug, trakotor "IMT 533" - sve što imaju i drugi poljoprivrednici - priča Bau, koji tek malo lošije od svoje devojke govori srpski. - Hoćemo da pokažemo da može da se proizvodi bez posebnih uslova. U biodinamičkoj proizvodnji, ipak, ima mnogo više ručnog posla nego u klasičnoj poljoprivredi.

Lopovi

Osim lošeg vremena, Vivijen i Bau muče se i sa lokalnim lopovima.

- Imamo nekoliko komšija koje nam kradu stvari iz ljubomore - priča Vivijen. - Ukradu jagnje, kokošku, patku, naftu iz traktora, ventile sa sistema za navodnjavanje... Prijavljivali smo policiji, ali rekli su nam da je selo oduvek bilo poznato po sitnim krađama.

Kurs

Vivijen i Bau planiraju da 2012. godine započnu održavanje dvogodišnjeg kursa na kome bi obučavali sve zainteresovane kako da biodinamički gaje hranu. Zasad na njihovu farmu dolaze studenti Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda, kao i njihove kolege iz inostranstva.