Više od 3.600 šansi za uspeh: Pogledajte ovonedeljni presek oglasa na Infostudu!
Pomažu oni kojima je trebalo pomoći
(Preuzeto iz Danasa, 06.02.2008.)
Prošle nedelje je pri Ministarstvu za rad i socijalna pitanja otvoren lnfo-centar, a samoza prva tri dana dana zaposleni su primili više od 500 telefonskih poziva. Prvi ovakav info-centar zapošljava petoro osoba sa invaliditetom, ali i izbeglih i raseljenih lica, ko¬ji pokušavaju da odgovore građanima na sva pitanja koja su u domenu rada i socijalne politike.
- Zadovoljna sam poslom. Javlja nam se mnogo ljudi, najčešće pitaju za svoju decu, mlade s hendikepom koji ne mogu da se zaposle ili ne znaju kako da se zaposle. Traže savete, često i konkretno da im nađemo posao. U tom slučaju kažemo im da sačekaju zakon kojim će biti obavezno da poslodavci zapošljavaju osobe sa invaliditetom i da je do tada sve dobra volja poslodavca - prica nam Svetlana Gordić, operater za osobe sa invaliditetom i pitanja boračko-invalidske zaštite.
I dok telefoni neprestano zvone, ova devojka, koja je završila medicinski fakultet koja za sobom već ima četvorogodišnji volonterski staž, kaže da ih često zovu stariji ljudi, penzioneri koji su vremenom stekli određena fizička oštećenja.
- Pitaju da li imaju prava na pomoć, žale se da nemaju gde da rade, pitaju kada će biti isplata invalidnina i lažni dodati, zašto kasne... Osobe sa invaliditetom često pitaju kako da prikupe dokumentaciju i šta je sve potrebno za oslobađanje od carinskih obveznica i PDV za uvoz automobila. Ta oblast je, srećom, kod nas dobro regulisana - objašnjava nam Svetlana Gordić, koja je iako zadovoljna poslom koji radi, sebi kao prioritet u budućnosti odredila profesiju za koju se školovala.
- Rad u struci je pre svega. Zasad samo vikendom volontiram u struci, a preko nedelje radim ovde i za to primam platu - ističe, kako kaže za sebe, "nepopravljivi radoholik".
Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, zaposlivši osobe sa invaliditetom, na neki način je želeo da skrene pažnju poslodavcima na to da osobe sa invaliditetom ltekako mogu da budu odlični radnici. Primer jednog takvog je i Jasmina Kiš, koja je pre Info-centra bila zaposlena u Narodnoj kancelariji predsednika Republike.
- Tamo je posao bio drugačiji, jer smo sa građanima kontaktirali licem u lice, a molbe su najčešće bile dostavljane u pisanoj formi. Ovde se snalazim, fino funkcionišemo, a ja se trudim da svima odgovorim koliko je to u mojoj moći, a da tamo gde ima konkretnih problema pitanja prosleđujem sektoru koji je za to zadužen – kaže Jasmina Kiš, koja je zadužena za socijalnu ispomoć i porodično pravnu zaštitu. Njoj nije bilo lako da nađe posao. "Konkurisala sam na tri mesta do sad i ovo je uspelo", ističe apsolvent androgogije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Sve vreme našeg boravka u kancelariji od dvadesetak kvadratnih metara na Terazijama, telefon operaterke Branke non-stop je zvonio. Ona je zadužena za pitanja boračko-invalidske zaštite. Penzioneri su očigledno najažurniji. Ništa manje u poslu prvih radnih dana Info-centra nije ni Katarina Vladić, kojoj je uža specijalnost nasilje u porodici. Ona je nekada radila u Savetovalištu za nasilje u porodici i vrlo dobro zna kako treba postupati u često osetljivim situacijama.
- Najčešće se javljaju ljudi koji su već u procesu razvoda, koji često nisu zadovoljni centrom za socijalni rad ili nekom njihovom odlikom, čest razlog je i neplaćanje alimentaaje. Retko se javljaju oni koji se prvi put suočavaju sa problemom porodičnog nasilja, ali i kada nas zovu uglavnom traže savet, pitaju kome dalje da se obrate, roditelji zovu umesto dece, pitaju kako da im ubede u nešto, kako da im pomognem. Zovu I ljudi koji imaju problema u braku ioni bi voleli da znaju kako da ih reše – kaže Katarina Vladić, dodajući da hitne probleme upućuje na Savetovalište za nasilje u porodici ili na neku od sigurnih kuća, s tim što je to tek krajnja opcija. Ona smatra da je mnogo bolje da žene same rešavaju problem, u svojoj prirodnoj sredini, a ne u sigurnoj kući.
Operateri nemaju vremena za pauze, jer je Into-centar za sve pozive dostupan od 9 do 15 sati, a u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja ocenjuju da je otvaranje Centra bio pun pogodak". Slično, verovatno, misle i građani koji im se obraćaju za pomoć. Sledeće nedelje sagovornik gradanima u Info-centru biće i ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.
Liljana Bukvić
ANTR FILE:
Muškarci zovu zbog nasilja žena
Deca zasad ne zovu, ali je vrlo zanimljivo to što pomoć u Info-centru, gotovo u istoj meri kao i žene, traže muškarci.
Mnogo više muškaraca zove i to konkretno zbog nasilja koje nad njima vrše žene. Muškarci se žale ne na fizički, već psihički pritisak žena nad njima i to najčešće u situacijama kada su brakovi u procesu razvoda, kada su razvedeni pa žene ne poštuju sudsku odluku o viđanju deteta, što je nasilje i nad detetom, jer deca imaju pravo na viđanje oba roditelja - završava priču Katarina Vladić, jer njen telefon poslednjeg minuta našeg razgovora ne prestaje da zvoni.
Prošle nedelje je pri Ministarstvu za rad i socijalna pitanja otvoren lnfo-centar, a samoza prva tri dana dana zaposleni su primili više od 500 telefonskih poziva. Prvi ovakav info-centar zapošljava petoro osoba sa invaliditetom, ali i izbeglih i raseljenih lica, ko¬ji pokušavaju da odgovore građanima na sva pitanja koja su u domenu rada i socijalne politike.
- Zadovoljna sam poslom. Javlja nam se mnogo ljudi, najčešće pitaju za svoju decu, mlade s hendikepom koji ne mogu da se zaposle ili ne znaju kako da se zaposle. Traže savete, često i konkretno da im nađemo posao. U tom slučaju kažemo im da sačekaju zakon kojim će biti obavezno da poslodavci zapošljavaju osobe sa invaliditetom i da je do tada sve dobra volja poslodavca - prica nam Svetlana Gordić, operater za osobe sa invaliditetom i pitanja boračko-invalidske zaštite.
I dok telefoni neprestano zvone, ova devojka, koja je završila medicinski fakultet koja za sobom već ima četvorogodišnji volonterski staž, kaže da ih često zovu stariji ljudi, penzioneri koji su vremenom stekli određena fizička oštećenja.
- Pitaju da li imaju prava na pomoć, žale se da nemaju gde da rade, pitaju kada će biti isplata invalidnina i lažni dodati, zašto kasne... Osobe sa invaliditetom često pitaju kako da prikupe dokumentaciju i šta je sve potrebno za oslobađanje od carinskih obveznica i PDV za uvoz automobila. Ta oblast je, srećom, kod nas dobro regulisana - objašnjava nam Svetlana Gordić, koja je iako zadovoljna poslom koji radi, sebi kao prioritet u budućnosti odredila profesiju za koju se školovala.
- Rad u struci je pre svega. Zasad samo vikendom volontiram u struci, a preko nedelje radim ovde i za to primam platu - ističe, kako kaže za sebe, "nepopravljivi radoholik".
Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, zaposlivši osobe sa invaliditetom, na neki način je želeo da skrene pažnju poslodavcima na to da osobe sa invaliditetom ltekako mogu da budu odlični radnici. Primer jednog takvog je i Jasmina Kiš, koja je pre Info-centra bila zaposlena u Narodnoj kancelariji predsednika Republike.
- Tamo je posao bio drugačiji, jer smo sa građanima kontaktirali licem u lice, a molbe su najčešće bile dostavljane u pisanoj formi. Ovde se snalazim, fino funkcionišemo, a ja se trudim da svima odgovorim koliko je to u mojoj moći, a da tamo gde ima konkretnih problema pitanja prosleđujem sektoru koji je za to zadužen – kaže Jasmina Kiš, koja je zadužena za socijalnu ispomoć i porodično pravnu zaštitu. Njoj nije bilo lako da nađe posao. "Konkurisala sam na tri mesta do sad i ovo je uspelo", ističe apsolvent androgogije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Sve vreme našeg boravka u kancelariji od dvadesetak kvadratnih metara na Terazijama, telefon operaterke Branke non-stop je zvonio. Ona je zadužena za pitanja boračko-invalidske zaštite. Penzioneri su očigledno najažurniji. Ništa manje u poslu prvih radnih dana Info-centra nije ni Katarina Vladić, kojoj je uža specijalnost nasilje u porodici. Ona je nekada radila u Savetovalištu za nasilje u porodici i vrlo dobro zna kako treba postupati u često osetljivim situacijama.
- Najčešće se javljaju ljudi koji su već u procesu razvoda, koji često nisu zadovoljni centrom za socijalni rad ili nekom njihovom odlikom, čest razlog je i neplaćanje alimentaaje. Retko se javljaju oni koji se prvi put suočavaju sa problemom porodičnog nasilja, ali i kada nas zovu uglavnom traže savet, pitaju kome dalje da se obrate, roditelji zovu umesto dece, pitaju kako da im ubede u nešto, kako da im pomognem. Zovu I ljudi koji imaju problema u braku ioni bi voleli da znaju kako da ih reše – kaže Katarina Vladić, dodajući da hitne probleme upućuje na Savetovalište za nasilje u porodici ili na neku od sigurnih kuća, s tim što je to tek krajnja opcija. Ona smatra da je mnogo bolje da žene same rešavaju problem, u svojoj prirodnoj sredini, a ne u sigurnoj kući.
Operateri nemaju vremena za pauze, jer je Into-centar za sve pozive dostupan od 9 do 15 sati, a u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja ocenjuju da je otvaranje Centra bio pun pogodak". Slično, verovatno, misle i građani koji im se obraćaju za pomoć. Sledeće nedelje sagovornik gradanima u Info-centru biće i ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.
Liljana Bukvić
ANTR FILE:
Muškarci zovu zbog nasilja žena
Deca zasad ne zovu, ali je vrlo zanimljivo to što pomoć u Info-centru, gotovo u istoj meri kao i žene, traže muškarci.
Mnogo više muškaraca zove i to konkretno zbog nasilja koje nad njima vrše žene. Muškarci se žale ne na fizički, već psihički pritisak žena nad njima i to najčešće u situacijama kada su brakovi u procesu razvoda, kada su razvedeni pa žene ne poštuju sudsku odluku o viđanju deteta, što je nasilje i nad detetom, jer deca imaju pravo na viđanje oba roditelja - završava priču Katarina Vladić, jer njen telefon poslednjeg minuta našeg razgovora ne prestaje da zvoni.
