Rad na crno najveći problem zaposlenih u Srbiji

Direktor Inspektorata za rad Radovan Ristanović ocenio je da rad na crno i siva ekonomija u Srbiji poprimaju zabrinjavajuće razmere i dodao da je rad na crno najčešći u trgovini, ugostiteljstvu i građevini. Ristanović je naveo da su najviše ugroženi mladi koji pristaju na rad bez ugovora, računajući da će tako dobiti više novca, ali i nekvalifikovani i radnici sa srednjom stručnom spremom.

On je kao problem istakao i da prekršajni postupci koji se vode protiv poslodavaca zbog neprijavljivanja radnika traju dugo, da vrlo često zastarevaju, kao i da se izriču kazne "daleko ispod zakonskog minimuma".

- Za rad na crno predviđena je kazna od 600.000 do milion dinara, a bilo je primera da se izriču kazne od 10.000 dinara i to za preduzetnika kome se to ne dešava prvi put, čime se obezvređuje rad svih državnih organa - rekao je Ristanović i dodao da se ta praksa poslednjih meseci popravlja.

On smatra da se obaveznom overom ugovora kod nekog državnog organa može smanjiti rad na crno i navodi da je u Bugarskoj na taj način prepolovljen.

Ristanović je među problemima zaposlenih u Srbiji naveo i neplaćen prekovremeni rad, rad na određeno vreme koje poslodavci zloupotrebljavaju, kao i rad po ugovoru. Prema njegovim rečima, rad inspekcijskih službi trebalo bi zakonski urediti kako bi se tačno znala njihova ovlašćenja, a naveo je da poslodavci na razne načine mogu da izbegnu plaćanje kazne.

Predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da se Zakon o radu ne sprovodi i ocenio da je "oštrica sankcija usmerena ka poslodavcima".

- Uglavnom je oštrica sankcija usmerena ka onim poslodavcima koji rade u zakonskim okvirima, a skoro ništa se ne radi da se smanji rad na crno. Poslodavci koji rade u sistemu osećaju veliku štetu od rada na crno - kazao je Atanacković.

Predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije Milorad Mijatović rekao je da se rad na crno sankcioniše i kao primer naveo nekadašnju tekstilnu fabriku u Novom Bečeju gde zaposleni osam meseci nisu primili plate, a kojima je vlasnik za prekovremeni rad davao po 10 evra.

- Ne možemo se pohvaliti nivoom zaštite prava radnika. Sudovi se neefikasni, posebno iz domena radnog prava - kazao je Mijatović.

Debatu je organizovao Centar za demokratiju uz podršku "Fridrih Ebert fondacije".

(Preuzeto sa sajta Politika - 16. 09. 2009.)