Više od 3.600 šansi za uspeh: Pogledajte ovonedeljni presek oglasa na Infostudu!
Restorani i barovi potiskuju trgovine
RESTORANI I BAROVI POTISKUJU TRGOVINE
(preuzeto iz Blica od 23.02.2006.)
NOVI SAD - Novosadski preduzetnici najlakše se odlučuju za otvaranje restorana, noćnih barova i trgovina na veliko, a tek potom za prodavnice mešovite robe, frizerske i salone za ulepšavanje, saznajemo u Republičkoj agenciji za privredni register u Beogradu. Samo u proteklih mesec i po dana iz Novog Sada je stiglo 300 zahteva za pokretanje tzv. malog biznisa.
Na taj način prekinut je dosadašnji trend masovnog otvaranja malih trgovina zato što, kako tvrde novosadski trgovci, i pored toga što relativno lako mogu da dobiju registraciju, imaju velike poteškoće prilikom ulaska u posao, jer dobavljači robe traže velike depozite, a banke ne daju kredite onima koji su se tek pojavili na tržištu.
Od kako je registracija privrednih subjekata prešla pod nadležnost Agencije za privredni regjstar, od januara su uvedena i nova pravila kojima je postupak registracije pojednostavljen: dovoljno je popuniti zahtev, dostaviti fotokopiju lične karte i uplatiti 540 dinara takse. Na dobijanje rešenja o osnivanju, kao i matičnog broja, čeka se pet dana.
Mnogo veći problem je pribavljanje saglasnosti za otvaranje restorana, barova, zdravstvenih ordinarija, apoteka, taksija, prometa oružja idelatnosti od opšteg i komunalnog interesa. Za dobijanje te dokumentacije potrebno je čekati i na četiri-pet različitih šaltera.
- Nije ni čudo što se sve manje otvaraju trgovine mešovitom robom. Za pribavljanje fiskalne kase, kompjutera, rashladnog uređaja za suhomesnate proizvode, frižidera, rafova i GPRS-a, plus za zakup koji se plaća od 200 do 400 evra mesečno, potrebno je najmanje oko 30.000 evra - objašnjava Marija Malinović, vlasnica STR "Adut-as".
Prilikom otvaranja restorana nevolje se uvećavaju, jer za ugostiteljsku delatnost zakon propisuje specijalne uslove. U to spada pribavljanje sanitarne, ekološke i tržišne saglasnosti, kao i dozvole inspekcije rada, koji se čekaju i po dva meseca, a koštaju oko 1.000 evra, saznajemo od Rajice Panića, vlasnika restorana "Pogled". Pri tome, kako kaže, mora se imati u vidu da zakup za poslovni prostor, potreban za otvaranje prosečnog restorana od 150 do 300 kvadrata u Novom Sadu, košta od 100.000 do 250.000 dinara mesečno, u zavisnosti od lokacije. Ukoliko je lokal u "sirovom" stanju, to jest nenamešten, za njegovo opremanje potrebno je još 600-700 evra po kvadratu da bi ličio na pristojan restoran.
Bez 20.000 evra, pričaju vlasnici kozmetičkih salona, ne vredi se ni upuštati u ovaj posao.
- Otvarala sam salon devedesetih i tada sam samo na dozvole potrošila četiri do pet meseci i oko 1.000 maraka. Kolege kažu da je danas to mnogo lakše, jer otvoriš radnju i tek onda izlaze inspekcije. Tako je daleko bolje, jer istovremeno zarađuješ i plaćaš dažbine. Ulaganja vam se vraćaju za nekih pet godina - priča Anđelija Pečanin, vlasnica salona "Endži".
M.M.- H.D.
(preuzeto iz Blica od 23.02.2006.)
NOVI SAD - Novosadski preduzetnici najlakše se odlučuju za otvaranje restorana, noćnih barova i trgovina na veliko, a tek potom za prodavnice mešovite robe, frizerske i salone za ulepšavanje, saznajemo u Republičkoj agenciji za privredni register u Beogradu. Samo u proteklih mesec i po dana iz Novog Sada je stiglo 300 zahteva za pokretanje tzv. malog biznisa.
Na taj način prekinut je dosadašnji trend masovnog otvaranja malih trgovina zato što, kako tvrde novosadski trgovci, i pored toga što relativno lako mogu da dobiju registraciju, imaju velike poteškoće prilikom ulaska u posao, jer dobavljači robe traže velike depozite, a banke ne daju kredite onima koji su se tek pojavili na tržištu.
Od kako je registracija privrednih subjekata prešla pod nadležnost Agencije za privredni regjstar, od januara su uvedena i nova pravila kojima je postupak registracije pojednostavljen: dovoljno je popuniti zahtev, dostaviti fotokopiju lične karte i uplatiti 540 dinara takse. Na dobijanje rešenja o osnivanju, kao i matičnog broja, čeka se pet dana.
Mnogo veći problem je pribavljanje saglasnosti za otvaranje restorana, barova, zdravstvenih ordinarija, apoteka, taksija, prometa oružja idelatnosti od opšteg i komunalnog interesa. Za dobijanje te dokumentacije potrebno je čekati i na četiri-pet različitih šaltera.
- Nije ni čudo što se sve manje otvaraju trgovine mešovitom robom. Za pribavljanje fiskalne kase, kompjutera, rashladnog uređaja za suhomesnate proizvode, frižidera, rafova i GPRS-a, plus za zakup koji se plaća od 200 do 400 evra mesečno, potrebno je najmanje oko 30.000 evra - objašnjava Marija Malinović, vlasnica STR "Adut-as".
Prilikom otvaranja restorana nevolje se uvećavaju, jer za ugostiteljsku delatnost zakon propisuje specijalne uslove. U to spada pribavljanje sanitarne, ekološke i tržišne saglasnosti, kao i dozvole inspekcije rada, koji se čekaju i po dva meseca, a koštaju oko 1.000 evra, saznajemo od Rajice Panića, vlasnika restorana "Pogled". Pri tome, kako kaže, mora se imati u vidu da zakup za poslovni prostor, potreban za otvaranje prosečnog restorana od 150 do 300 kvadrata u Novom Sadu, košta od 100.000 do 250.000 dinara mesečno, u zavisnosti od lokacije. Ukoliko je lokal u "sirovom" stanju, to jest nenamešten, za njegovo opremanje potrebno je još 600-700 evra po kvadratu da bi ličio na pristojan restoran.
Bez 20.000 evra, pričaju vlasnici kozmetičkih salona, ne vredi se ni upuštati u ovaj posao.
- Otvarala sam salon devedesetih i tada sam samo na dozvole potrošila četiri do pet meseci i oko 1.000 maraka. Kolege kažu da je danas to mnogo lakše, jer otvoriš radnju i tek onda izlaze inspekcije. Tako je daleko bolje, jer istovremeno zarađuješ i plaćaš dažbine. Ulaganja vam se vraćaju za nekih pet godina - priča Anđelija Pečanin, vlasnica salona "Endži".
M.M.- H.D.
