Srbija na začelju

(Preuzeto iz Politike 03.07.2007.)

Pozicije zemalja u tranziciji u našem u regionu gotovo da se nisu promenile od 2000. godine do danas. Najveći bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku i dalje imaju Slovenija i Hrvatska, dok je privreda Srbije na poslednjem mestu, čak i iza Albanije. Sve ovo ukazuje na neophodnost preduzimanja hitnih mera u cilju ubrzanja privrednog razvoja, budući da Srbija raspolaže potencijalom na osnovu kojeg to može da ostvari.

Ovo je jedan od glavnih zaključaka istraživanja koje je sprovela prof. dr Gordana Kokeza, profesor poslovne ekonomije na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu. Cilj njenog rada bio je da ukaže kakva strategija može doprineti bržem privrednom razvoju i uspešnom završetku privatizacije.

Osnovu za optimizam u pogledu budućih privrednih kretanja u Srbiji pruža analiza kretanja bruto domaćeg proizvoda Srbije u periodu 2000-2006. godine. 

- Najvišu stopu BDP-a u posmatranom periodu srpska privreda je ostvarila 2004. godine (i to 8,4 odsto) kada je i proces privatizacije bio na vrhuncu, dok je 2005. i 2006. došlo do blagog pada, pa je ostvareni porast iznosio 6,2, odnosno 5,7 procenata. Republički zavod za razvoj predviđa da će u 2007. ponovo doći do porasta ovog pokazatelja i to za 7,1 odsto. Međutim, pošto rast BDP-a zavisi ne samo od ekonomskih nego i od drugih činilaca, pre svega političkih, to se konačna brojka ne može sasvim sigurno predvideti - kaže naša sagovornica.

Kada je reč o poslednjoj deceniji prošlog veka, u gotovo svim zemljama koje su u tranziciji došlo je do pada BDP-a. Najveći pad imala je privreda SCG budući da 2000. nije dostigla ni polovinu svog društvenog proizvoda iz 1989. godine, na šta su pored ekonomskih razloga uticala i druga društveno-politička zbivanja, koja su u našoj zemlji bila dugotrajnija i nepovoljnija nego drugde.

Analiza granske strukture BDP-a ukazuje da je od 2000. godine do sada najveći porast ostvaren u sektoru usluga i građevinarstva a najmanji u sektoru poljoprivrede. Sektor usluga koji, naime, u BDP-u učestvuje sa oko 64 odsto imao je stopu rasta 8,6, industrija pet, a poljoprivreda svega 1,6 procenata.

Osim tehnološkog razvoja, koji je u domaćoj privredi znatno usporen, na rast proizvodnje, po rečima dr Kokeze, bitno utiče i izbor strateških partnera. Analiza direktnih stranih investicija u periodu 2000-2005. godine ukazuje da je njihov priliv vrlo promenljiv i svakako nedovoljan. Do 2003. priliv je bio više nego skroman, ali je povoljno to što su tokom 2005. i 2006. godine strane direktne investicije opet imale sklonost ka rastu. Od 2005. ulogu nosioca stranih direktnih investicija preuzele su finansijske institucije koje su postale naši glavni strateški partneri.

Na domaćem tržištu do sada se pozicioniralo dvadesetak multinacionalnih kompanija, a u preko 100 domaćih preduzeća uložen je strani kapital. Od zemalja naši najznačajniji partneri su Austrija i Grčka, a iza njih slede Mađarska, Slovenija, Hrvatska i Bugarska.

- Za domaća preduzeća je karakteristično da ispoljavaju nedostatak finansijskih resursa i savremene tehnologije, a raspolažu odgovarajućim kadrom, iskustvom i tržišnim potencijalom. To bi trebalo da bude osnova pregovaračke pozicije prilikom ulaska u strateško partnerstvo sa stranim subjektima, kao i osnova za integraciju domaće privrede u svetske tokove. Činjenica je da se privreda Srbije danas nalazi u nezavidnom položaju, ali položaju koji je, ipak, neuporedivo povoljniji od onog od pre nekoliko godina. I tu šansu treba adekvatno iskoristiti - zaključuje prof. dr Gordana Kokeza.

D. Stevanović