Stručnjaku na selu 10.000 na platu

(Preuzeto od Dnevnika 28.07.2008.) U proteklih godinu dana broj nezaposlenih u Vojvodini smanjen je za 40.000, a broj novih radnih mesta povećan je za 11 posto. To, po rečima novoizabranog pokrajinskog sekretara za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslava Vasina, nije nimalo slučajno, jer je na rešavanju gorućeg problema ovog društva mnogo rađeno i urađeno. - Prošle godine se steklo nekoliko uslova za smanjenje broja registrovanih nezaposlenih. Aktivne mere politike zapošljavanja koje je vodila Nacionalna služba za zapošljavanje, novi programi za rešavanje nezaposlenosti za koje je izdvojeno više novca, veći broj konkursa kojim se pozivaju nezaposleni za dobijanje posla za 9 posto, dodatne aktivnosti PIV-a preko Fonda za kapitalna ulaganja, ogromni infrastrukturni radovi na teritoriji Vojvodine, Fond za razvoj, Garancijski fond... Samo preko novih tehnologija i novih pogona koji su realizovani kroz projekte Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj do posla je došlo 12.000 ljudi. Urađeno je još štošta i zato nije nimalo slučajno što je broj nezaposlenih smanjen za 40.000 - objašnjava u razgovoru za naš list Miroslav Vasin. Koliko je na smanjenje nezaposlenosti u Vojvodini uticala primena nove odredbe o zdravstvenom osiguranju po kojoj su sa evidencije izbrisani svi oni čija primanja premašuju cenzus za dobijanje besplatne zdravstvene knjižice? - Pokazalo se kao tačno da dobar deo nezaposlenih koji se nalaze na evidenciji rada ne traže posao, već se tamo nalaze zbog zdravstvenog osiguranja ili zbog nekih drugih socijalnih davanja. Međutim, brisanje onih koji prelaze zakonski cenzus nije u tolikoj meri uticao na smanjenje nezaposlenosti u Vojvodini koliko se to na prvi pogled činilo. Naime, po našim analizama i podacima, udeo onih koji su na birou bili samo zbog zdravstvenog osiguranja je od 10 do 20 odsto. Dokaz da oni nisu bili odlučujući za pad nezaposlenosti jeste i podatak da i ove godine, kada je taj posao brisanja samo zbog zdravstvenog osiguranja već odrađen, broj nezaposlenih i dalje pada. Doduše, ne u onoj meri kao lane, ali je evidentno da Vojvodina taj trend pada nezaposlenosti zadržava i da će ovu godinu završiti sa znatno manje onih koji čekaju posao. Do kraja godine treba da se završi proces privatizacije. Da li će to i ukolikoj meri narušiti započeti trend pada nezaposlenosti u Vojvodini? - Tu očekujemo znatan udar na tržište rada, jer su za privatizaciju ostala preduzeća koja spadaju u one s ekonomskim teškoćama u radu, a to neminovno znači da će mnogo ljudi ostati bez posla i da će bez prava na otpreminu biti upućeni na tržište rada. Zbog toga ćemo barem još godinu dana rešavati i lečiti posledice ovog poslednjeg udara na tržište rada. Tek kada rešimo ovu novu armiju pridošlih možemo očekivati stabilizaciju i neralno bi bilo očekivati u narednih godinu dana neke spektakularne rezultate u smanjenju nezaposlenosti, jer se moramo baviti ljudima koji su već i koji će tek ostati bez posla. Brzina kojom ćemo rešavati sve ovo ne zavisi samo od politike koju vodi NSZ i Sekretarijat za rad ili PIV, već od onoga što će država uraditi na dovođenju stranih investitora. Mi ćemo, bez sumnje, i dalje ulagati dosta novca u aktivne mere zapošljavanja i samozapošljavanja, ali bez obziljnijeg otvaranja novih radnih mesta kroz strana ulaganja neće biti bržeg zapošljavanja. Iako je stopa nezaposlenosti u Vojvodini smanjena, evidentno je da neki njeni regioni beleže povećan broj ljudi bez posla? - Tačno je da pojedine vojvođanske opštine imaju taj problem. Mi smo ga prepoznali i prvi projekat koji ćemo već nakon letnje pauze realizovati je da od Vojvodine napravimo jedinstveno tržište rada, što podrazumeva stimulaciju zapošljavanja stručnjaka iz razvijenijih u nerazvijenije regione Vojvodine. Odnosno, započinjemo rad na fluktaciji radne snage, što znači da će oni koji su u jednom regionu višak uz određene uslove odlazili tamo gde za njihovim radom ima potrebe i gde mogu dobiti sigurno radno mesto. Već u septembru ćemo oformiti posebnu stručnu grupu u koju će biti uključeni direktori nacionalnih službi za zapošljavanje, predsednici lokalnih samouprava i Sekretarijat za rad i zapošljavanje. Pozvaćemo javnim konkursom predstavnike lokalnih samouprava, izuzimajući gradove u Vojvodini, da prijave potrebe za stručnjacima u svojoj sredini i da ukažu koja su to javna preduzeća gde radnici nedostaju. Zatim ćemo među nezaposlenima pronaći te stručnjake i ponuditi im posebne uslove za odlazak na rad u nerazvijene ili ruralne sredine. Stimulisaćemo ih dvojako: biće im plaćeni troškovi stanovanja u tim mestima ili prevoz, a svaki stručnjak koji pristane da ode tamo na rad od PIV-a će dobijati svakog meseca 10.000 dinara na osnovnu platu koju ima na svom radnom mestu. Oni će se na takve poslove upućivati na dve godine. Nakon toga će sami odlučiti da li će ostati na tom radnom mestu ili će se vratiti. Čak i ako odluče da se vrate u grad, nastavićemo da nagrađujemo njihovu spremnost da u određenom periodu idu na posao u drugu sredinu time što ćemo im davati prednost u zapošljavanju. Za ovaj projekat izdvojili smo 15 miliona dinara, što nam omogućava da do kraja godine zaposlimo od 70 do 90 stručnjaka. Ako se pokaže da je ovo dobar model i ako odziv stručnjaka bude zadovoljavajući, onda ćemo naredne godine za ovaj projekat predvideti značajnija sredstva, pa ga čak možda pretvoriti i u trajnu aktivnost za pobošljanje zapošljavanja u ruralnim i nerazvijenim regionima. Iz statističkih podataka o zapošljavanju u protekloj godini evidentno je da većina poslodavaca zapošljava radnike na određeno vreme? - Činjenica jeste da se čak 80 odsto oglasa odnosi na rad na određeno vreme, te da se praktično jedino još u državnim organima i javnim preduzećim zapošljava na neodređeno. Međutim, naši radnici moraju najzad shvatiti da će kategorija rada na neodređeno uskoro biti zaboravljena i da ona jeste recidiv prošlog vremena, u kojem je bila zagarantovano radno mesto od pripravničkog, pa do penzionisanja. To vreme je prošlo. Podaci pokazuju da iz godine u godinu udeo rada na određeno vreme u odnosu na neodređeno drastično raste, a to znači da dolaze vremena kada će se na radu morati dokazivati i imati rezultat da bi se radno mesto sačuvalo. Ne treba stvarati strah od rada na određeno vreme jer je on uobičajen u državama prema kojima hoćemo da idemo. Onaj ko je kvalitetan radnik i stručnjak nema razloga za brigu, jer, bez obzira na koje vreme radi, njega se nijedan poslodavac neće odreći. Druga je stvar što treba da dođemo do nivoa da naši poslodavci iz evropskog iskustva ne uzimaju samo ono što im odgovora već da poštuju i druga pravila ponašanja. To u prvom redu znači da moraju svim zaposlenima, bez obzira da li je reč o određenom ili neodređenom radu, omoguće doživotno učenje. Princip doživotnog učenja, kao i postojanje zakona o obrazovanju odraslih, omogućava – a i neophodan su uslov ulaska u EU – da svi zaposleni dobijaju priliku da se obrazuju uz rad kako bi sačuvali i imali radno mesto, ali je utvrđena i obaveza poslodavca da im to omogući bar mesec dana godišnje. U saradnji sa Sekretarijatem za obrazovanje već smo napravili prve korake u profilisanju upravo takvih propisa po kojima bi i zaposleni i poslodavci imali obavezu doživotnog učenja i omogućavanja da se ono sprovodi pored posla. Pokušaćemo da budemo tvorci tog propisa i da preko Skupštine Vojvodine proguramo zakon o obrazovanju odraslih. ANTRFILE: Obnova socijalnog dijaloga Vojvođani su sve donedavno bili veoma ponosni na socijalni dijalog u Pokrajini. No, stiče se utisak da se on u poslednje vreme ugasio, kao i u Republici, i da socijalni partneri sve manje sarađuju. Šta učiniti da on ponovo oživi? - Sarađujemo sa sindikatima i poslodavcima, ali je tačno da je to malo zastalo. Veliki problem je bio što, pored sindikata koji dobro funkcionišu, u socijalni dijalog nisu bili uključeni veliki poslodavci, odnosno direktori većih preduzeća koja zapošljavaju više stotina radnika, pa samim tim imaju i autoritet u svojim sredinama. Očekujemo da će se to izmeniti dolaskom Nikole Pavičića, prvog čoveka „Sintelona”, na čelo vojvođanske poslodavačke organizacije. Time bismo dobili mogućnost, a to nam je među prioritetnim zadacima, da se vratimo za pregovarački sto i obnovimo socijalni dijalog u Vojvodini, pa čak i da ga podignemo na viši nivo.