Tortura na poslu

(Preuyeto iz Politike 15.06.2007.)

U Americi svaki četvrti radnik priznaje da je žrtva mobinga, u Britaniji svaki osmi, a psihološko maltretiranje trpi svaki deseti Francuz, Irac, Belgijanac i Šveđanin Da li sebe doživljavate kao kreativnu, energičnu, vrednu i nekonfliktnu osobu koja je spremna na timski rad i fer-plej takmičenje?

Ako ste na većinu ovih pitanja odgovorili potvrdno, imamo za vas i dobru i lošu vest. Dobra je da će se vaša karijera verovatno kretati uzlaznom putanjom, a loša - da postoji velika verovatnoća da upravo vi postanete žrtva mobinga - psihološkog maltretiranja i ponižavanja od šefa ili kolega sa kojima ste do juče ispijali kafu i ogovarali pretpostavljene. Autorka knjige o psihološkoj torturi dr Vesna Baltezarević, koja je za potrebe svoje doktorske disertacije uradila pionirsko istraživanje o mobingu u našoj zemlji (na području centralne i jugoistočne Srbije) kaže da je čak svaka druga osoba na svom radnom mestu izložena mobingu i napominje da su društva u kome snažno duvaju vetrovi tranzicije plodnija tla za psihološku torturu.

„Mobing je sinonim za psihološki teror na radnom mestu, odnosno za neprijateljsku i neetičku komunikaciju na relaciji šef-podređeni ili psihološko maltretiranje od kolega. Moberi nisu fizički agresivne osobe. To su manje sposobne i manje kreativne osobe koje imaju utisak da se njihov rad ne vidi i ne ceni previše, koje su svesne svojih ograničenja i vuku pretežak kompleks niže vrednosti.

Oni se osećaju stalno ugroženim zbog osoba za koje misle da su sposobnije i pametnije i prema tim osobama usmeravaju patološku ljubomoru. Budući da ne mogu da se nametnu ni intelektom ni sposobnostima, koriste psihološki teror kao jedini argument, a svoju inferiornost sakrivaju i leče proganjanjem drugih ljudi”, objašnjava Vesna Baltezarević.

Naša sagovornica ističe da su metode koje koriste moberi mnogo suptilnije od fizičkog maltretiranja - psihološki teror obično počinje tako što se prekida bilo kakva komunikacija s radnikom, oduzima mu se posao bez ikakvog obrazloženja ili se zatrpava obavezama koje su ispod njegovih profesionalnih sposobnosti. Osoba koja je izabrana za „žrtvu” stalno se kritikuje i optužuje za propuste koji se objektivno nisu dogodili, isključuje iz socijalnih aktivnosti kompanije ili se bez objašnjenja raspoređuje na neadekvatno radno mesto. Ona se često ismejava na račun govora, držanja, hoda, odevanja, privatnog života, političkog opredeljenja, pola ili rase.

Nema univerzalne skice za portret žrtve mobinga, dodaje Vesna Baltezarević i objašnjava da to mogu biti mlade osobe koje su tek počele da rade, koje su na vrhuncu karijere i oni čija je karijera na zalasku. Svima njima je zajedničko da imaju višak kvaliteta, energije i talenta.

„Osoba koja je postala žrtva mobinga u početku ulaže silnu energiju da razume zbog čega je neko maltretira ’iz čista mira’, a kako ne pronalazi razlog za nečiju mentalnu torturu ona upada u fazu samooptuživanja, praćenu pitanjima ’čime sam ja to zaslužio’, a potom i u različite psihičke krize, odnosno u stanja koja variraju od anksioznosti, depresije, plača, pa sve do apatije i emocionalne tuposti. Telo je najbolja slika duše, a istraživanja govore da su glavobolje, vrtoglavice, tahikardije i poremećaji sna - normalna reakcija na dugotrajnu izloženost psihičkoj torturi”, kaže naša sagovornica.

U Finskoj čak 15 odsto zaposlenih izjavljuje da na svom radnom mestu ima nekoga ko mu radi o - duši. U Americi je taj procenat još veći - jedan od četiri radnika priznaje da je postao žrtva mobinga! Ako je suditi prema izveštaju Evropske fondacije, mobingu je izložen svaki osmi podanik britanske krune, odnosno - svaki deseti Francuz, Irac, Belgijanac i Šveđanin, a na psihološku torturu najviše su rezistentni Mediteranci. Istraživanja, naime, govore da je svega pet odsto Španaca, Grka, Italijanaca i Portugalaca identifikovalo mobera na spisku zaposlenih. Tek kada je Evropska fondacija za poboljšanje života i radnih uslova objavila podatak da je 13 miliona Evropljana postalo žrtva mobinga na radnom mestu, a Evropski parlament obavezao zemlje-članice da donesu Zakon o zaštiti žrtava mobinga, fenomenu psihološke torture na radnom mestu počela je da se posvećuje dužna pažnja. U Srbiji žrtve mobinga nemaju kome da se obrate za pomoć, jer za naše zakonodavce psihološki teror zvanično - ne postoji.

Katarina Đorđević